Tramp dao psihološki rok Putinu, Evropa nikad ujedinjenija u odbrani, 74 odsto Mađara veruje u pozitivne koristi od EU - Pinkov geopolitički pregled

Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) objavila je svoj treći izveštaj o operacijama manipulacije stranim informacijama i mešanju (FIMI), otkrivajući dalje detalje o nemilosrdnoj ruskoj mašineriji dezinformisanja. Prema izveštaju, Rusija i Kina nastavljaju da usavršavaju svoju taktiku manipulacije, pri čemu Peking širi svoj globalni medijski otisak dok prikriva umešanost preko proksija. Iako su funkcionisali nezavisno, njihovi narativi su se primetno slagali u okrivljavanju NATO-a za „eskalaciju“. I jedni i drugi sve više koriste AI alate i razrađene mreže obmane koje funkcionišu kao sante leda – vidljivi državni kanali iznad vode, ogromne skrivene mreže ispod. Kompletan izveštaj na veb lokaciji EEAS nudi više uvida u ove pretnje koje se brzo razvijaju. U predgovoru izveštaja komesarka za spoljne poslove Kaja Kalas piše protiv upotrebe novih tehnologija i informacija kao oružja autokratskih vlada, naš pristup FIMI je evoluirao. Sada se više fokusira na maligne aktere, i razumevanje kako manipulišu i mešaju se sa našim informacionim prostorom. EU je takođe uspostavila efikasnije političke odgovore. Sa „FIMI kutijom alata“ mi povećavamo svest, otpornost naših društava, mi ćemo preduzeti diplomatske akcije i preduzeti neophodne regulatorne korake. Razmere pretnje takođe zahtevaju ciljane reakcije koje su blisko koordinisane sa institucijama EU, državama članicama EU, i međunarodnim partnerima kao npr NATO i G7. Novina ovogodišnjeg izveštaja je izlaganje masivnog digitalnog arsenala koji su posebno postavili Rusija i Kina da sprovode svoje FIMI operacije. Kako se povećavamo naše razumevanje povodom FIMI, EU takođe pojačavamo svoj kazneni odgovor. U decembru 2024, na primer, EU je nametnula prve sankcije za ovakvo ponašanje. Moramo nastaviti jačanje naše odbrane dok ulažemo u otpornost naših demokratija i naših partnera. Novom matricom za monitoring, identifikovanje i klasifikaciju aktera koji šire dezinformacije protivnika EU dolazi do stvaranja osnove za sankcionisanje pojedinaca, grupa i kompanija koji su učesnici u ovom procesu. Kvalitativnu promenu, u pozitivnom smislu, u odnosu na prethodne izveštaje predstavlja četvrta kategorija malignih aktera. Ova kategorija kao minimum uzima učešće aktera u širenju narativa, dezinformacija i manipulacija koje su usklađene sa Kremljom bez dublje analize prirode veze tog aktera i Kremlja. Time se stvaraju uslovi da se sankcionišu svi oni koji učestvuju u opisanim aktivnostima. Još uvek nije poznat regulatorni okvir na osnovu koga će delovati Evropska unija. Neke od verovatnih opcija su : name to shame (imenuj i ponizi) sračunate na reputacionu štetu, zabrana ulaska na teritoriju EU i drugi oblici sankcija. Ovo je veoma kompleksan odgovor koji će zahtevati pristup vođen demokratskim, pravnim, političkim i bezbednosnim principima. Evropska unija sprema 17. paket sankcija u kome se očekuje da budu obuhvaćene propagandne aktivnosti i operacije kao i pojedinačni akteri.

Posle tri godine agresije na Ukrajinu, bezbroj kampanja protiv koncepta Evropske unije, neosnovanih tvrdnji o propasti EU, poslednje istraživanje pokazuje da 7 od 10 građana EU smatra da je njihova država imala koristi od članstva. Od kada se radi ovo istraživanje, od 1983.godine, ovo je najveća podrška EU i iznosi 74%. Građani EU jasno uviđaju koristi koje je njihova država ostvarila zbog članstva. Interesantno 74% Mađara smatra da je EU dobra za njihovu državu, 84% Poljaka, 70% Nemaca, 80% Slovaka. Kada je reč o Portugalu tamo je podrška 91%.

Šta je dogovoreno u čuvenim krugovima razgovora u Rijadu između SAD, Ukrajine i Rusije? Lista energetskih postrojenja koja ne mogu biti predmet napada jednom kada obustava vatre počne. Tokom parcijalne obustave vatre od napada treba da budu izuzeta energetska postrojenja koja proizvode električnu energiju, podstanice i transformatori. Prema saoštenju Kremlja na ovoj listi se nalaze i naftna i gasna postrojenja poput skladišta i crpnih stanica. U međuvremenu SAD su predložile novi mineralni sporazum sa Ukrajinom. Koliko je teško pregovarati sa Rusijom pokazuje sporazum o obustavi vatre na teatru Crnog Mora. Ovaj sporazum je prihvaćen od strane Ukrajine, i ako nije toliko povoljan sa stanovišta zaštite ukrajinskih luka. Rusija sa druge strane nastoji da izigra dogovreno tvrdeći da sporazum o obustavi vatre na Crnom Moru ne stupa na snagu odmah već po eliminisanju sankcija ruskim bankama i drugim finansijskim orgnizacijama uključenim u podršku međunarodnoj trgovini hranom. „Mi vidimo kako je Rusija već počela da manipuliše. Oni već pokušavaju da poremete sporazum i obmanu medijatore i ceo svet“, kazao je Volodimir Zelenski. U kontekstu dogovorenog sporazuma u Rijadu predsednik Tramp je izjavio „Ipak ja mislim da Rusija hoće da vidi završetak (rat), ali može biti da sa time odugovlače“. Do sada je Rusija preko 8 puta od 18.marta pogodila energetsku infrastrukturu Ukrajine što predstavlja očigledno kršenje obustave vatre koje je isposlovano u Saudijskoj Arabiji. Novi šef CIA Džon Retklif je izašao sa procenom da bi se Ukrajinci branili „golim rukama“ ukoliko se suoče sa nepravednim mirom.

Ograničenja sa kojima se suočava Rusija u međunarodnoj trgovini počinju da daju rezultate. Diplomatski napori Moskve sve više su usmereni na povratak na evropsko tržište energenata. Sa tim u vezi Sergej Lavrov izjavljuje da bi bilo „interesantno ukoliko bi Amerikanci iskoristili svoj uticaj i pritisli Evropu da ne odustane od ruskog gasa“. Rusija je na Evropi zasnivala oko polovinu svog izvoza nafte, i oko 190 milijardi kubika prirodnog gasa, alternativna tržišta za gas Rusija ne poseduje i neće moći da nadoknadi. Uslov svih uslova je povlačenje Rusije iz okupiranih delova Ukrajine. Uprkos mnogim dezinformacijama koje Kremlj plasira kako bi izvrnuo suštinu pregovora u Saudijskoj Arabiji i poslao signale o nekakvom „velikom dogovoru“ koji će Ukrajinu ostaviti na cedilu iz NATO i EU ponavljaju da je povlačenje prvi korak ka razgovoru o sankcijama. Kremlj toliko očajnički nastoji da utiče na percepciju saudijskih pregovora da falsifikuje izjave generalnog sekretara NATO Mark Rutea. Rute nikada nije izjavio da je moguće bezuslovno ukidanje sankcija prema Rusiji u cilju postizanja mira. Originalna izjava Rutea glasi „Neće biti normalizacije odnosa sa Rusijom kada se rat završi. To se neće dogoditi. Biće potrebne decenije zbog manjka poverenja. Čak i da se rat završi ruska pretnja je još uvek tamo.“ Još jedna u nizu dezinformacija koja kruži internetom i informativnim prostorom tiče se izjave predsednice EU komisije Ursule fon der Lajen gde se prenosi njena tvrdnja sa početka rata kako Rusija iz bele tehnike nabavlja čipove i druge komponente. Ova činjenica se danas suprotstavlja drugom govoru fon der Lajenove o razmerama pretnje koju predstavlja Rusija. Dva govora predsednice EU komisije nemaju nikakve uzajamne veze ali su dobar primer kako se šire obmane vankontekstualnim poređenjima. Kada smo na terenu činjenica najnoviji izveštaj Blumberga navodi da su ruski proizvođači eksploziva naručili desetine hiljada tona nitro kiseline i drugih hemikalija od strane proizvođača đubriva kako bi zaobišli ssankcije. Iz ove količine se može napraviti oko 6500 granata 152mm. Očigledno je Rusija prinuđena da se putem krijumčarenja i šverca snalazi u cilju zaobilaženja sankcija. Još jedan dokaz da sankcije funkcionišu.

Izjava ukrajinskog predsednika koja je podigla prašinu izneta je u kontekstu globalne izolacije Vladimira Putina. „On će uskoro umreti, to je činjenica, i sve će se završiti“ kazao je Zelenski. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnenja 69% Ukrajinaca ima poverenje u predsednika Zelenskog. Od 19.500 otete ukrajinske dece od strane ruskih snaga kući je vraćeno svega 1.200. Očekuje se da fokus narednih krugova razgovora bude usmeren na američki zahtev da se sva oteta deca vrate kući u Ukrajinu.

Odlične vesti stižu iz još jednog tradicionalnog ruskog geopolitičkog uporišta. Parlament Republike Jeremenije usvojio je zakon za pristupanje Evropskoj uniji kojim će započeti proces EU integracija. Jermenija je odbila da finansira ruski ODKB i neće učestvovati u izdvajanjima za zajednički budžet organizacije. Jermenija je prošlog avgusta suspendovala svoje članstvo u ODKB. U narednom periodu treba očekivati nastavak koordiniranih propagandnih napda na rukovodstvo Jermenije od strane Rusije. Pre ili kasnije i Jermenija može biti suočena sa Putinovim predlogom o prelaznoj vladi. Manir zahtevanja prelazne vlade je prisutan na svim tačkama gde Rusija smatra da su njeni interesi ugroženi. Poslednji u nizu zahteva o prelaznoj vladi Putin je uputio prema Ukrajini. Bela Kuća je odbacila Putinov zahtev za privremenom vladom u Ukrajini.

26. marta održan je sastanak francuskog predsednika Emanuela Makrona i ukrajinskog predsednika Zelenskog u okviru koalcije vojljnih. Francuska je objavila paket pomoći za Ukrajinu vredan 2 milijarde dolara. Francuski paket obuhvata protiv tenkovske rakete, PVO sisteme, borbene avione Miraž, oklopna vozila, municiju. Lideri 31 države okupili su se u Parizu na samitu za jačanje podrške Ukrajini. Domaćini skupa su bili Makron i Starmer. Na sastanku se nekoliko država složilo da pošalju trupe u Ukrajinu kao vid snaga koje će osigurati primirje objavio je Makron 27.marta. Evropa ne veruje Rusiji. To je najjednostavniji zaključak samtia kolaciji voljnih. Finski predsednik Aleksandar Stub je tokom sastanka sa predsednikom Trampom predložio 20. april kao datum za uspostavljanje bezuslovne obustave vatre. Britanski premijer Kir Starmer prokomentarisao je da američki predsednik ostaje na pozicijama kolektivnog pritiska na Putina. Švedska je oglasila svoj najveći paket Ukrajini vredan 1,6 milijardi dolara. Ovaj paket pomoći je sličan francuskom i obuhvata PVO, artiljeriju, satelitsku komunikaciju i pomorske kapacitete. Holandija objavila pomoć od 2 milijarde dolara od čega 540 miliona dolara za dronove u 2025.godini. Izvori navode da razgovori SAD i Ukrajine nastavljaju svoj tok po pitanju retkih sirovina i da nisu povezani sa članstvom u NATO-u.

Ruski državni tužilac je zatražio od vrhovnog suda da skine Talibane sa liste terorističkih organizacija. Vajmar plus grupa država koja obuhvata Španiju, Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku i Poljsku zahteva od Rusije hitnu i bezuslovnu obustavu vatre pod jednakim uslovima i punoj implementaciji. Predsednik Tramp sve učestalije izražava ljutnju na račun predsednika Putina. U poslenjoj izjavi predsednik Tramp je rekao da postoji „psihološki rok“ za Putina da prihvati primirje u Ukrajini. Posle ove izjave usledila je nova Trampova izjava u kojoj preti novim carinama na rusku naftu ukoliko se ne postigne mirovni sporazum. „Želim da budem siguran da će Putin pristati, i ja mislim da hoće. Ne želim da idem sa sekundarnim sankcijama na njegovu naftu. Ali, ja mislim, znajte, ja ću to uraditi ako on ne uradi svoj posao“ zaključio je Tramp. Američki predsednik je odbacio rusku ideju o prelaznoj ukrajinskoj vladi. 31. marta je navršeno tri nedelje od postizanja parcijalnog primirja između Rusije i Ukrajine. Zaključak sa sastanka Vajmar plus u Madriru je da Rusija prestane sa odugovlačenjem, podrška ukrajinskoj nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu ostaje nepokolebljiva. Evropa čvrsto stoji iza podrške mirovnom procesu uz potpunu svest da taj mir ne može biti bezuslovna kapitulacija Ukrajine.