Sukob Trampa i Zelenskog podelio zapadni svet, Evropa na istorijskoj prekretnici - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Diplomatska oluja koja je započela tokom javnog sastanka dvojice predsednika, Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog, kreće se u nesagledivim pravcima sa još nedefinisanim posledicama po globalnu i evropsku bezbednost. Neslavni spektakl iz Ovalne sobe svetski mediji su prenosili iz minuta u minut, dok se odjeci još uvek javljaju u vidu analiza, tumačenja, potvrda i negacija. Jedno je sigurno - da je još veoma rano za donošenje zaključaka na koji način će biti okončana agresija na Ukrajinu. Naročito je prerano za donošenje zaključaka o ruskom geopolitičkom trijumfu jer bi se to suštinski kosilo sa MAGA agendom. Tramp želi globalno i unutrašnje jaku Ameriku koja neće imati adekvatnog takmaca.

Nekoliko objašnjenja se čine kao logična kada se analizira sastanak Tramp-Zelenski. Prvo, tokom izborne kampanje predsednik Tramp je izašao sa veoma snažnim obećanjem koje je glasilo „okončaću rat za 24 sata“ očigledno ubeđen da je američko slabo liderstvo dovelo do najvećeg kopnenog rata na tlu Evrope od Drugog svetskog rata. Međutim, situacija se čini daleko komplikovanijom jer ruski faktor u pregovorima nije spreman da načini ni jedan ustupak. Tvrda ruska diplomatija i, nažalost, adekvatno procenjivanje unutrašnje američke dinamike, osujetila je ove najave. Rusija nije spremna na bilo kakav vid ustupaka. Rat se već dugo vremena nalazi u fazi statičnosti. Istovremeno, Rusija aktivno emituje poruke, dezinformacije i obmane o svojoj moći i nepobedivosti. Rano je da se zaključi da li su popularne ruske obmane o uzrocima konflikta ostvarile prevagu nad obaveštajno-bezbednosnim podacima kojima raspolažu Amerika i njeni saveznici.

Tramp je Zelenskom predočio da nije u dobroj poziciji i da nema prave karte u ovom trenutku, a na to je Zelenski odgovorio da on ne učestvuje u kartaškoj partiji. Kako bi održao svoje predizborno obećanje, Donald Tramp je kompletan pritisak usmerio ka ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom koji se našao pred veoma neprijatnom baražnom vatrom od strane američkog potpredsednika Džej Di Vensa. „Ponudite nekoliko reči zahvalnosti za Sjedinjene Američke Države i predsedniku koji pokušava da spase vašu zemlju “, rekao je Vens Zelenskom, pokazujući rukom na Trampa. Činjenica je, međutim, da se Zelenski preko 80 puta zahvalio Americi na pomoći što je učinio i pred kamerama tokom oštre debate. „Prihvatite da postoje nesuglasice i hajde da ih vodimo sučeljavanjem umesto da pokušavamo da se borimo pred američkim medijima kada grešite“, rekao je Vens. Tramp je rekao: „Ali vidite, mislim da je dobro da američki narod vidi šta se dešava. Mislim da je to veoma važno. Zato sam ovo nastavio tako dugo." Svetska javnost će još neko vreme sačekati da u nekim memoarima pročita kako je sastanak za potpisivanje ugovora o strateškim sirovinama završio u imploziji.

Komplikovanost sukoba i ruski maksimalistički zahtevi definitivno su ključni razlozi zašto je američka administracija usmerila pritisak na pogrešnu osobu – predsednika Ukrajine. Evropa koja je već uznemirena Trampovim uvertiranjima ruskom predsedniku Vladimiru Putinu brzo se okupila oko Zelenskog, a najviša diplomata Evropske unije Kaja Kalas je poručila da je „jasno da je slobodnom svetu potreban novi lider“. Tramp je tokom sastanka ponovio svom ukrajinskom kolegi da su bezbednosne garancije odgovornost Evrope. Kasnije je Tramp na društvenim mrežama objavio: „Predsednik Zelenski nije spreman za mir ako je Amerika umešana, jer smatra da mu naše učešće daje veliku prednost u pregovorima. Ne želim prednost, želim MIR. Nije poštovao Sjedinjene Američke Države u njihovoj cenjenoj Ovalnoj kancelariji. Može da se vrati kada bude spreman za mir.” Rezultat svega je izostanak potpisivanja dugo očekivanog ugovora o strateškim i mineralnim sirovinama. Dugo će se analizirati zbog čega je Bela kuća prihvatila narativ iz Putinovog intervjua Takeru Karlsonu.

Posle svega za Kremlj još uvek postoji strateška dilema. Američka pomoć jeste krucijalna, ali je rusko-ukrajinska strateška asimetrija sve manja. Australijski oficir Majk Rajan piše da Ukrajina već sada zadovoljava 40% potrebe za oružjem iz domaćih izvora. Posebno ističe sposobnost za novim vidovima ratovanja poput dronova, bespilotnih letelica i njihovoj integraciji u sve rodove vojske. Ukrajina je u poziciji da vrši udare po dubini ruske teritorije. Rusija nije uspela da uništi ukrajinski energetski sistem. Zelenski zahteva model bezbednosnih garancija, dok poljski premijer Donald Tusk saopštava da Ukrajina nije sama. Sa druge strane Atlantika formirana je “Koalicija voljnih za pomoć Ukrajini” tokom samita koji je organizovao britanski premijer Kir Starmer. U Ujedinjenom Kraljevstvu se okupilo 18 evropskih lidera plus generalni Sekretar NATO-a i kanadski premijer Džastin Trudo. Svi ujedinjeni u pronalaženju rešenja za bezbednosne garancije koje bi dovele do okončanja rata. Premijer Starmer je izjavio da je Zapad na istorijskoj raskrsnici. Emanuel Makron podvlači da postoji agresor i to je Rusija, i napadnuti narod, a to je Ukrajina.

Vreme će pokazati da li je sastanak u Londonu istorijska tačka preokreta za evropsku bezbednost. Starmer je u stilu Vinstona Čerčila saopštio da nije vreme za razgovore već delovanje. Rezultat samita je afirmacija ukrajinskog prava na samoodbranu, kao i jasno stavljanje do znanja da je ulog bezbednost celog kontinenta. U praktičnom smislu stvorena je osovina Pariz-London čiji je zadatak da okupi još evropskih nacija kako bi se plan za prekid borbe prezentovao SAD. Veština britanske diplomatije ogleda se u kraljevskom pismu upućenom Donaldu Trampu. Ovo je vrlo redak slučaj da engleski suveren dva puta poziva istog lidera. Možda će ova pozivnica biti uspešan trik kako bi se odobrovoljio američki predsednik koji je toliko počastvovan ovim pismom i danima ga pokazuje novinarima i saradnicima. Početna faza francusko-britanskog alternativnog mirovnog sporazuma za Ukrajinu uključivala bi jednomesečno „primirje u vazduhu, na morima i obustavu napada na energetsku infrastrukturu“, rekao je Makron u obraćanju francuskim novinarima.

Druga faza će, kako je rekao, uključivati trupe na terenu. Evropljani preduzimaju praktičnu inicijativu čiji je prvi korak jednomesečno primirje. Zelenski je tokom boravka u Ujedinjenom Kraljevstvu potvrdio spremnost Ukrajine da potpiše ugovor o strateškim sirovinama sa SAD, a američki ministar finansija Skot Besent je upozorio da sporazum o mineralima između SAD i Ukrajine ne može biti potpisan "bez mirovnog sporazuma" sa Rusijom. U javnom prostoru cirkuliše teza da bi Ukrajina mogla ući u razgovore sa NR Kinom po pitanju sirovina. Takav ugovor bi omogućio dugoročan mir jer bi obuhvatio ekonomske interese saveznika Moskve. Ukrajinci su u potrazi za 100% bezbednosnim garancijama koje će obnovu ruskog napada učiniti nemogućim.

Američki eksperti za bezbednost navode nekoliko scenarija za postizanje takvih garancija. Prvi je izraelski scenario u kome nema člana 5. NATO-a ali postoje snažne bilateralne garancije koje obuhvataju isporuku oružja i procenjivanje svakog pojedinačnog slučaja ugrožavanja Izraela. Drugi je norveški model po kome je Norveška u NATO-u, ali NATO nije u Norveškoj, odnosno nema stacioniranja stranih trupa i instalacija. Treći model je belgijski model nekadašnje neutralnosti, ali taj model se pokazao neodrživim jer svaki put je Belgija bila napadnuta. Četvrti model je austrijski, ali je on podrazumevao bilateralne garancije neutralnosti. Vladimir Putin ostaje na svojim pozicijama da želi neutralnu, nesvrstanu, razoružanu i denacifikovanu Ukrajinu. U prevodu, ruski predsednik želi slabu i nezaštićenu Ukrajinu kako bi do kraja sproveo svoj agresivni cilj okupacije cele Ukrajine.

Najmanje 500 godina Ukrajina je suočena sa ruskom pretnjom i nepovoljnom geopolitičkom situacijom budući da se nalazila između velikih sila. Kao jedini logičan ishod nameće se potpuna zapadna integracija Ukrajine za koju je potrebno stvoriti adekvatne uslove. To uključuje više zemalja koje bi Ukrajini nudile veće bezbednosne garancije za odvraćanje od ruske agresije, pretvarajući zemlju u, kako je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen opisala, čelično bodljikavo prase. Ovo je taktika zemlje “ježa” koju primenjuje Izrael od svog nastanka. Ukoliko se ide u tom pravcu to znači da će naredne decenije biti posvećene jačanju Ukrajine, Rumunije, Poljske, Baltika i Finske kako bi se nadomestila zbirna strateška asimetrija u odnosu na Rusiju. Premijer Kir Starmer je svojim izjavama kao što je “Radim sa drugim evropskim liderima i spreman sam da UK ima čizme na terenu i avione u vazduhu kako bi podržali dogovor, radimo zajedno sa našim saveznicima zato što je to jedini put ka trajnom miru” šutnuo loptu u Trampovo dvorište. Pre ili kasnije američki predsednik će ostati izolovan od ostalih zapadnih saveznika i moraće da se priključi dogovorenim akcijama.

U trenucima najvećih iskušenja za Ukrajinu, najavljena je pomoć Kijevu u vidu 5.000 PVO raketa od strane UK čija se vrednost procenjuje na 2 milijarde dolara, potpisan je i zajam vredan 2,8 milijardi dolara osiguran od strane ruskih zamrznutih sredstava. Nakon samita u Londonu pod nazivom “Obezbedimo našu budućnost” oglasio se Donald Tramp na društvenim mrežama. “Zelenski nema izbora sem da popusti” misleći na uslove Vašingtona po pitanju strateških sirovina. Na kraju izgleda da je ipak celokupna igra i “svađa” posledica činjenice da predsednik Zelenski nije marioneta Zapada kako ga je 3 godine predstavljala ruska propaganda. Amerika i Rusija su održale krug “istanbulskih razgovora” sa ciljem obnove rada svojih ambasada. Nakon ovih inicijalnih koraka, Stejt Department je izrazio zabrinutost kako će ambasada SAD pristupati bankovnom sektoru i ugovaranju usluga da bi se osiguralo kadrovski stabilni i održiv nivo njenog funkcionisanja. Vašington je prihvatio novog ruskog ambasadora Aleksandra Darčieva. Na “istanbulskim razgovorima” ruska strana je insistirala na ukidanju sankcija protiv oligarha i izvoza energenata. U sklopu diplomatske relaksacije odnosa Amerika je obustavila sajber operacije protiv Rusije. Prema rečima američkih eksperata ovakva odluka je benefit za rusku stranu kao jednog od najzloglasnijih američkih sajber neprijatelja.

Litvanija je uložila 21 milion dolara u ukrajinsku industriju oružja i započeće zajedničku proizvodnju. Ukrajina razvija sopstvene kapacitete za udare dugog dometa poput “Paljanice”, “Pekla” i “Rute” koji su uveliko operativni. Sada rade na izradi sopstvenog patriot sistema PVO. Vojni eksperti su saglasni da Ukrajina i Rusija nemaju globalnog takmaca kada je reč o elektronskom i bespilotnom ratovanju. U 2024. godini Ukrajina je proizvela 154 artiljerijska sistema što je više od proizvodnje celog NATO-a zajedno. Tokom 2025. očekivanja su da će Ukrajina proizvoditi 50% svojih odbrambenih potreba.

Rumunska policija zaplenila je gotovinu u iznosu od deset miliona dolara, oružje i avionske karte za Moskvu, zbog čega je uhapsila ekstremno desničarskog kandidata Kalina Đorđeskua i još dvadeset lica. Ovaj kandidat koji se stvorio niotkuda nalazi se pod opsežnom kontraobaveštajnom obradom. Među zaplenjenim oružjem pronađeni su i ručni bacači granata. Rumunsko tužilaštvo goni Đorđeskua po šest tačaka, uključujući članstvo u rasističkoj organizaciji, promovisanje ratnih zločinaca i fašističkih organizacija, i saopštavanje lažnih informacija o finansiranju kampanje.

Kako Rojters javlja Izrael se tajnim kanalima zalaže da Amerika dozvoli Rusiji da zadrži svoje baze u Siriji. U Izraelu se plaše kako kažu „proislamističkog“ vladara Al Golanija. Istovremeno, razgovori se vode o povlačenju američkih snaga iz Sirije što bi otvorilo put Turskoj za obračun sa kurdskim milicijama na sirijskoj teritoriji. Nije, međutim, jasno šta se zaista krije iza iznenadne zainteresovanosti izraelskog političkog vrha za ostanak ruskog vojnog prisustva u susednoj Siriji koje je ranije bilo oslonac i logistička potpora antiizraelskim snagama u regionu. Takođe, nejasno je kako će bezbednosti Izraela doprineti savez Golanija sa Rusijom i intenzivnija penetracija Turske u sirijske prilike sa kojom Izrael ima sve zategnutije odnose.

Istovremeno, veliki rizik po globalnu bezbednost stvorila su i neselektivna otpuštanja i čistke u američkoj administraciji što je otvorilo prostor za Kinu i Rusiju da preko svojih kompanija i njihovih prikrivenih obaveštajnih struktura regrutuju one federalne zaposlenike koji su radili u dodiru sa nacionalnom bezbednošću. Ovo lako može da postane meki trbuh američke bezbednosti koji bi neprijatelji SAD lako mogli da iskoriste.