Američko-ruski pregovori izazvali uzbunu, EU na istorijskoj raskrsnici - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Veoma aktivna geopolitička nedelja za nama. Održana su tri veoma važna događaja za obe strane Atlantika. Razgovor Tramp-Putin koji sada svi učesnici potvrđuju da se dogodio. Drugi događaj je NATO ministerijal koji je okupio ministre odbrane članica. Američki državni sekretar Pit Hegset je imao svoj prvi međunarodni izlet. Užasna polarizacija zapadnih medija kada je reč o izveštavanju i prenošenju izjava Pita Hegseta deluje kao da je skuvana u ruskim propagandnim kuhinjama. Treći veoma značajan događaj je Minhenska bezbednosna konferencija koja ima svoju simboliku sa Minhenskim sporazumom iz 1938. godine kada su zapadni saveznici Hitleru priznali pravo na sfere interesa i prekrajanje granica u Evropi. Popuštanje pred autoritarnim režimom je dovelo do Drugog svetskog rata što je tragedija koju Evropa ne sme ponovo da dozvoli.

Telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Putinom, američki predsednik Tramp je ocenio kao dug i visoko produktivan. Prema pisanju zapadne štampe vlada strah da bi moglo doći do „prljavog dogovora“ koji bi pogodovao ciljevima Rusije. Ukrajinski predsednik Zelenski se oglasio i rekao da Ukrajina neće prihvatiti mirovni dogovor koji Rusija i SAD sami budu sklopili. Vladimir Putin upravo i želi da uspostavi princip da se velike sile dogovaraju o drugim državama bez njihovog učešća, a to spada u ono što se naziva uspostavljanje sfera uticaja. Evropski saveznici nastoje da održe politiku „ništa o Ukrajini bez Ukrajine“. Ta politika je opstala pune tri godine. Strah od „brzog dogovora“ i „prljavog dogovora“ raste nad starim kontinentom. Uporedo sa nepredvidljivom američkom politikom po pitanju Ukrajine raste sve veći američki zahtev da Evropa poveća izdvajanja za odbranu.

S druge strane predsednik Tramp poziva NR Kinu da uzme konstruktivnu ulogu u postizanju mira i iskoristi svoj uticaj nad Putinom. Trampov izaslanik za Rusiju i Ukrajinu, penzionisani general Kelog izjavio je da formalizovanje ukrajinskog gubitka teritorije ne znači i priznanje toga. Strateške sirovine za bezbednost Ukrajine će definitivno obaviti pravi posao u ovoj zamršenoj situaciji. Ukrajina očekuje posetu ministra finansija SAD Skota Besenta kako bi se prezentovao nacrt dogovora koji se tiče ukrajinskih strateških sirovina. Evropska poslovna asocijacija je pozvala Ukrajinu da deklasifikuje svoje podatke po pitanju mineralnih rezervi jer tajnost tih podataka otežavaju postizanje međunarodnih dogovora i obeshrabruje investicije. Izgleda da je trka za ukrajinske resurse započela. Putin ovu trku trči tenkovima i orešnicima, Tramp bezbednosnim garancijama, a Evropa investicijama.

Volodimir Zelenski u svom intervjuu za Gardijan ističe da oni koji su pomogli odbranu njegove zemlje mogu dobiti priliku da investiraju u ono što je pod zemljom misleći na strateške sirovine. Zelenski ponavlja da je interes NATO-a da ima Ukrajinu za članicu, a da je podrška Ukrajini danas zaštita cele Evrope. Zelenski je vrlo jasan bez bezbednosnih garancija SAD, nema nikakvih garancija. Putina treba naterati da zaustavi rat i da prizna da je to bila velika greška zaključio je Zelenski.

Evropa je uspostavila tehničku radnu grupu fokusiranu na čistu tranziciju automobilske industrije kao ključ strateškog dijaloga o budućnosti evropske automobilske industrije koju je pokrenula predsednica EU komisije Ursula fon der Lajen. Saradnja između elektro mobilnosti i kreatora politika je ključna u ovom poslu. Ovaj dijalog obuhvata obezbeđenje pristupa kritičnim sirovinama i povoljne energije, konzistentni regulatorni okvir širom EU i podsticaje za prilagođavanje tržišta. Zašto je sve ovo toliko važno? Auto industrija obezbeđuje preko 13 miliona radnih mesta, a nebrojeni lanci vrednosti zavise od automobilske industrije EU, tako da je podrška transformaciji sektora ključna za celokupnu ekonomiju EU. Definitivno se oko litijuma stvara nova industrija koja će akumulirati sve više novca u budućnosti.

Finalni zaključak sastanka ministara odbrane NATO je više izdvajanja za odbranu, povećanje proizvodnje u ovom sektoru i podrška Ukrajini. Generalni sekretar NATO Mark Rute je izjavio da su „2024. godine, NATO saveznici u Evropi i Kanadi uložili 485 milijardi američkih dolara u odbranu, što je povećanje od skoro 20% u poređenju sa 2023.“, i da očekuje da će saveznici potrošiti još više u 2025. Od obećanja o ulaganjima u odbranu iz 2014. godine, evropski saveznici i Kanada su izdvojili dodatnih 700 milijardi američkih dolara za odbranu što je značajan napredak uz naglasak potrebe za daljim ulaganjima kako bi se osigurala pravična podela tereta. Doneta je nova politika integrisane protiv-vazdušne i raketne (IAMD) odbrane sa pristupom 360 stepeni. Ne isključuju se ni ofanzivna dejstva kako bi saveznici ostali bezbedni na površini od 81 milion kvadratnih kilometara. Esencijalna i kontinuirana misija u mirnodopskom vremenu, krizama i sukobima, čuvanje i zaštita teritorije Alijanse, stanovništva i snaga od bilo kakve vazdušne ili raketne pretnje ili napada. Ova misija se sprovodi pristupom od 360 stepeni i prilagođena je za rešavanje svih vazdušnih i raketnih pretnji, koje potiču iz svih strateških pravaca, i dolaze od državnih i nedržavnih aktera. U tom cilju, on uključuje sve mere – kao što su vazdušno patroliranje 24/7 i odbrana od balističkih projektila – da bi se doprinelo odvraćanju bilo kakve vazdušne i raketne pretnje, ili da bi se poništila ili smanjila njihova efikasnost. NATO IAMD je suštinski element odvraćanja i odbrane NATO-a, doprinoseći nedeljivoj bezbednosti i slobodi delovanja Alijanse, uključujući sposobnost NATO-a da pojača svoje raspoređivanje i da pruži strateški odgovor.

Pit Hegset ministar odbrane SAD je istakao da je potreban mir u Ukrajini, i da se mora obezbediti da je Ukrajina u poziciji snage i treće da nikada ne dođemo u situaciju Minsk 3 u kojoj mir nije otporan. Hegset je iz Poljske poslao daleko optimističnije poruke kada je reč o Ukrajini. „Srećom, hrabrost Ukrajinaca i saveznika koji su bili uz njih, posebno na početku rata, odvratila je i porazila Vladimira Putina da postigne ono što je želeo, a to je cela Ukrajina“, rekao je Hegset u Varšavi, u Poljskoj, u petak. “Ako je odgovor NATO-a na situaciju da se istinski povećaju kapaciteti, istinski povećaju inputi i rashodi da se razmišlja više kao Poljska, da se razmišlja više kao Baltik, koji je bliži pretnji... onda ne mislim da će Putin biti ohrabren ovim ishodom“, rekao je on. Iz izjava generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea uviđamo da je NATO prihvatio Hegsetov princip „Nema Minsk 3 dogovora“ odnosno mir mora biti dugotrajan i Putin ne bi smeo da se usudi da pokuša ponovo napad kako je to učinio posle Minsk 1 i 2. Utisci sa Minhnenske bezbednosne konferencije su podeljeni. Jedni misle nakon uvodnih govora da je nastupilo vreme transatlantskih podela dok drugi smatraju da je nastupilo vreme geopolitičkog otrežnjenja kada je reč o potrošnji i izdvajanju za odbranu i namensku industriju.

Neuspeh u Ukrajini će oslabiti Evropu, ali će oslabiti SAD i ojačati autoritarne režime na ovom svetu rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i dodala da autoritarni režimi posmatraju šta ćemo uraditi i da mir u Ukrajini treba da dođe kroz snagu do mira. Evropa je izdvojila 142 milijarde dolara, 52 milijarde dolara u oružju, a sankcije koje su zavedene su razbile tabue jedan po jedan koji su postojali. Prvi tabu je zavisnost od ruskog gasa koji je razbijen, podvukla je Fon der Lajen u svom uvodnom obraćanju. Osvrnula se na komentare visokih SAD zvaničnika i da se mora biti iskren da postoje teze oko kojih se možemo složiti. SAD i EU žele okončanje krvoprolića, suverenu i uspešnu Ukrajinu i garancije za Ukrajinu. Kada je reč o evropskoj bezbednosti, EU mora da uradi mnogo više i poveća potrošnju za odbranu. EU ukupno troši oko 2% BDP, 200 milijardi evra je bila potrošnja pre rata, a sada je preko 320 milijardi eura. Evropi je potreban hrabar pristup, pre svega u investicionim prioritetima kroz finansiranje projekata u zajedničkom evropskom interesu.

Pored kontroverzi u vezi s izjavama američkog ministra odbrane, u Minhenu je dosta prašine podiglo izlaganje potpredsednika SAD Džej Di Vensa u kome je istakao da najveća pretnja za Evropu nije Rusija, već pretnja koja dolazi iznutra. U svom govoru Vens je kritikovao evropske lidere zbog "cenzure slobode govora", zamerajući evropskim partnerima mere na suzbijanju dezinformativnih kampanja i ekstremne desnice definisane kao „sanitarni kordon“ kojim se izoluje ekstremno desničarska Alternativa za Nemačku (AfD). U skladu sa ovim stavovima on se u Minhenu sastao sa kandidatkinjom nemačke ekstremne desnice za kancelarku Alis Vajdel.

Na Vensovu izjavu žestoko je reagovao nemački ministar odbrane Boris Pistorijus ističući da svako mišljenje ima glas u demokratiji njegove zemlje. „To omogućava delimično ekstremističkim partijama kao što je AfD da vode kampanju potpuno normalno kao svaka druga partija“, rekao je Pistorijus i ukazao da je Alis Vajdel učestvovala na nemačkoj televiziji u udarno vreme u četvrtak uveče zajedno sa drugim kandidatima za kancelara. Ali je Pistorijus dodao da „demokratija ne znači da je glasna manjina automatski u pravu. Demokratija mora da može da se brani od ekstremista koji žele da je unište,“ dodao je Pistorijus.

Istovremeno nekoliko desetina hiljada ljudi okupilo se u Berlinu u znak protesta protiv ekstremne desnice koju ne žele na vlasti. Policija je saopštila da je bilo oko 30.000 ljudi, a sličan skup je održan 8. februara u Minhenu gde je bilo 250.000 ljudi, a 2. februara u glavnom gradu Nemačke bilo je između 160.000 i 250.000 ljudi.

U prilog rastu ekstremne desnice u Evropi sve više rade i sinhronizovani teroristički napadi u kojima po pravilu učestvuju migranti instruisani sa strane. Tako je u subotu, u austrijskom Filahu, 23-godišnji Sirijac izbo šest prolaznika, ubivši 14-godišnjeg dečaka i ranivši još petoro. Austrijske vlasti su saopštile da su smrtonosni napad nožem u gradu na jugu zemlje klasifikovale kao islamistički teroristički incident, a ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner je rekao da „oseća bes zbog islamističkog napadača koji je neselektivno izbo nedužne ljude“.

Samo dva dana ranije takođe islamistički napadač u Minhenu je automobilom uleteo u grupu demonstranata i povredio 36 ljudi. Automobil je udario u grupu demonstranata koji su organizovali demonstracije povezane sa štrajkom koji je organizovao Verdijev sindikat - ključni sindikat nemačkog javnog sektora. Avganistanac koji je povredio 36 ljudi na sindikalnom skupu, imao je islamistički motiv, saopštile su vlasti.

I dok nova američka administracija ima zamerke na račun stanja evropske demokratije, u Rusiji je obeležena godišnjica smrti u zatvoru glavnog protivnika Kremlja Alekseja Navaljnog. Uprkos pretnjama režima i riziku od pravosudnih postupaka više od 1.500 pristalica Navaljnog okupilo se na njegovom grobu u Moskvi, dok su druge komemoracije održane van Rusije. U kratkom govoru na groblju, majka Alekseja Navaljnog Ljudmila je rekla da želi da oni koji su odgovorni za „ubistvo“ njenog sina budu „kažnjeni“.

Na ukrajinskom ratištu dogodio se novi ozbiljan incident kada je Rusija u noći između 13. i 14. februara dronom napala zaštitnu konstrukciju iznad četvrtog reaktora Černobiljske nuklearne elektrane i izazvala požar u tom objektu. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je apelovalo da se u potpunosti izoluje Rusija u oblasti nuklearne energije i isključe njeni predstavnici iz rukovodstva međunarodnih organizacija iz tog sektora. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da je eksplozija, koja se dogodila u Černobilu izazvala požar unutar nove bezbednosne ograde koja štiti ostatke četvrtog reaktora bivše nuklearne elektrane. IAEA je navela da su ekipa za zaštitu od požara brzo reagovala i da nisu prijavljene žrtve. „Nivoi radijacije unutar i izvan područja i dalje su normalni i stabilni. IAEA nastavlja da prati situaciju“, dodato je u saopštenju.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je za eksploziju odgovoran ruski napad dronom, koji je prema njegovim rečima izazvao ozbiljnu štetu na zaštitnoj kupoli nuklearne elektrane. Zelenski je rekao da je u napadu pogođeno kupola koja štiti reaktor koji je uništen u katastrofi 1986. godine.