Ivan Radovanović, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti:
Hajde da i mi, poput RTS-a, citiramo Finkelštajna, koji je najtačnije objasnio politiku, odnose u njoj, borbu između raznih opcija, besmrtnom rečenicom: “Prevarant uvek pobeđuje budalu”.
Drugim rečima, kada kreneš da se baviš tom rabotom, politikom, moraš dosta brzo da odlučiš šta ćeš da budeš. Prevarant, ili budala.
I to zna svako, osim Dragana Đilasa, koji stalno pokušava da bude ono prvo, svaki put ispadne ono drugo, i jedini je primer u kojem budala pobedi prevaranta, pobedivši, tako, sebe samog, sobom samim. Rezultat te epske unutrašnje borbe: on nikada ne zna baš šta je - ono što bi hteo, ili ono što jeste - dok je, nama, sve jasno.
Elem, danima je drug Đilas tvrdio da je, posle rušenja mosta u Đenovi (2018), “odmah uhapšeno 50 ljudi”, dok kod nas, šest dana posle nesreće u Novom Sadu, organi otežu, nikome lisice nisu stavili, nikoga u tamnicu bacili, a bogami je streljanje izostalo (prim. aut. nije ovo poslednje Đilas rekao).
E, sada, kako su to Italijani odmah skembali njih 50 (uzeli deset radnika, deset inženjera, deset političara… onako, rendom); da nije, možda, Đenova u Severnoj Koreji; kako ih nađoše, pedeset komada, tako brzo; da nije logor osnovan, odmah posle pada mosta, pa trpaj unutra sve redom; koji organi, u Italiji, i inače to tako rade, k’o inkvizicija…
Sve to padne čoveku na pamet, kada pročita šta Đilas priča, pa ode malo na net i proveri.
Dosta nezgodno ta provera ispadne za onoga ko pokušava da bude prevarant.
Zato što pokaže da su prvi mogući krivci, njih šestoro (6, ne 50), uhapšeni 2020. - dve godine posle nesreće.
Da je suđenje počelo 2022, četiri godine posle nesreće, i da je, na kraju, optužnicom obuhvaćeno 59 lica, ali nisu svi uhapšeni.
Na kraju, da suđenje još traje.
I kada sve to čovek vidi, pa i objavi, na sajtu Euronews, drug Đilas opet pokuša da bude prevarant, i ponovo postane ono drugo, što ga dosta zbunjuje, godinama već.
Elem, ode na N1, koja i ne radi ništa drugo, nego pokušava da objasni i opravda njegove brilijantne brljotine.
I tu, na toj TV, kaže: “Gospođo Vučinić, pa posle nesreće u Đenovi je optuženo 59 ljudi, a ne šest, kako kažu SNS botovi”.
Gospođa Vučinić na to kaže jedno kratko: “Da”, i nastavi, da se pravi, onako, dosta luda, pred umišljenom veličinom.
Nije to težak posao, naročito kada tu veličinu ne pitaš šta to tačno priča i zašto je, do juče, pričao nešto drugo.
I da li, kada kaže - odmah - to, u njegovom mašinskom mozgu, znači - za četiri godine.
I da li, kada kaže - uhapšeni, odmah - to znači - optuženi, posle četiri godine.
Da li je pedeset optuženih isto što i pedeset uhapšenih, ili je pedeset uhapšenih isto što i šestoro uhapšenih, posle dve godine.
Posebno, da li bi da, u ovoj zemlji, uspostavi, takvim izjavama, sistem koji postoji u Italiji, ili onaj u Severnoj Koreji.
Svašta je mogla gospođa Vučinić da ga pita, ali nije, lakše joj je bilo da sajt Euronews-a bude botovski. To što smo, vrlo precizno, pravili razliku između termina “uhapšeni” i “optuženi”, a ne k'o Đilas, nema veze.
No, kako gđu Vučinić dugo poznajem, verujem da joj nije to bila namera, nego je, prosto, pustila prevaranta da, po ko zna koji put, ispadne budala.
Hvala joj na tome
Autor: Ivan Radovanović
