Dvesta mačaka u Južnoj Karolini, koje su bile pred eutanazijom, sada imaju šansu za novi život, i to ne bilo gde, već u jednoj od najneobičnijih sredina – u zatvoru! Dobivši svoju priliku za nastavak života u zatvoru "Allendale Correctional Institution" u pomenutoj saveznoj američkoj državi, one su pokazale i kako ovakav program može biti koristan ne samo za njih, već i za zatvorenike.
Program "MeowMates" naime, nije promenio samo živote životinja – on je pomogao i zatvorenicima da pronađu smisao, stabilnost i, što je najvažnije, novu nadu.
Sve je počelo sa samo dve mačke
Iako bi na prvi pogled delovalo da mačke i zatvorenike ne treba stavljati "u isti koš" i da će mačke biti zlostavljanje od strane kriminalaca, stvarnost je izgleda potpuno drugačija.
Naime, iako je originalno, program Alendale započeo sa skromne dve mačke, taj broj je brzo porastao nakon što je upravnik shvatio dubok uticaj na zatvorenike i životinje. Kako je istakao, zatvorenici koji su ranije bili izgubljeni u svojim svakodnevnim brigama sada se brinu o životinjama, stvarajući duboke emocionalne veze sa mačkama koje im pružaju priliku za lični rast i odgovornost.
Zato danas, na mestu gde je više od 200 mačaka pronašlo svoje utočište, zatvorenici iz dana u dan odgovorno vode računa o njihovoj ishrani, obuci i zdravlju. U nekim slučajevima, čak su i učili kako da mačke okupaju, što je svakako neobična veština za osobe koje su već prošle kroz brojne teškoće u svom životu.
"Bilo je to daleko iznad mojih očekivanja"
Džekson Galaksi, zvezda Animal Planeta, nedavno je posetio program i bio je oduševljen onim što je video:
"Ovo je najuzbudljivija stvar koju sam ikada video u svom životu. Ne šalim se! Imate mačke svuda i one slobodno šetaju, bez straha… bilo je to daleko iznad mojih najluđih snova", rekao je Galaksi.
Galaksi je na licu mesta video kako zatvorenici, mnogi od njih koji su ceo život proveli boreći se sa ljutnjom ili izolacijom, nalaze mir, empatiju, pa čak i radost kroz ove krznene prijatelje.
"Mačke su me promenile"
Jasno je da nisu svi zatvorenici, barem oni koji nisu ljubitelji mačaka odmah prihvatili program. Zapravo, jedan zatvorenik je priznao da se užasavao mačaka. Ali, nekoliko maženja kasnije, on je otvoreno priznao da je sada njihov najveći obožavalac, rekavši:
"Nema ničega što me je promenilo kao briga za ove životinje".
Za njim, zatvorenik koji je u zatvoru od svojih tinejdžerskih dana i koji takođe nikada pre nije voleo mačke otkrio je:
"U zatvoru sam od svoje 17. godine, ali fokusiranje na ovo mače otopilo je mnogo mog sebičluka".
Da li je ovo budućnost zatvorskih programa?
Uprkos dokazima o smanjenoj učestalosti recidiva i pozitivnoj transformaciji zatvorenika koji, iz dana u dan, traže po jednu mačku kao ličnog ljubimca, i koji su, zahvaljujući usmerenoj pažnji prema životinjama, smanjili nivo nasilja u zatvoru, programi poput "MeowMates" nisu prisutni u svim ustanovama zbog problema sa finansiranjem.
Međutim, ovaj "mačiji prestup" izaziva interesovanje i diskusije na društvenim mrežama i šire.
Ipak, iako studija pokazuje dobre rezultate, ostaje pitanje da li bi svaki zatvor bio voljan da prihvati ovakav program, s obzirom na to da većina zatvora nije fokusirana na rehabilitaciju.
Autor: D.B.
