Istraživač istorije planete uveren je da se nedavne rekordne temperature ne objašnjavaju efektom staklene bašte usled štetnih emisija u atmosferu. Štaviše, prema njegovim prognozama, u narednim godinama klimatski „trend" može da se promeni u suprotno.
Globalni porast temperatura poslednjih decenija je manifestacija normalnih klimatskih fluktuacija koje su se neprestano dešavale tokom istorije Zemlje usled različitih unutrašnjih, pa i kosmičkih procesa, kaže geolog Stanislav Zavački.
- Ja sam pristalica ideje da nema globalnog zagrevanja. Sve je to izmišljeno da bi se izvukao novac iz vlada i država. Ove privremene fluktuacije u porastu temperature najverovatnije su uzrokovane rotacijom zemljine ose, sugerisao je on za Life.ru.
Početkom 2025. godine, evropska služba za praćenje klimatskih promena Kopernikus je izvestila da je 2024. bila najtoplija godina u istoriji, sa prosečnim globalnim temperaturama koje su po prvi put prešle konvencionalno prihvaćeni prag od +1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa. Prema Stanislavu Zavackom, upravo je poslednjih godina solarna aktivnost mogla dodatno uticati na klimu planete: naša zvezda se sada približava vrhuncu svog 11-godišnjeg ciklusa i posebno intenzivno pada niz tokove naelektrisanih čestica u atmosferu i magnetosferu planete.
Osim toga, čak i lokacija Sunčevog sistema u galaksiji ima određeni uticaj na planetu, rekao je geolog. Podsetimo se da se naša planetarna porodica kreće oko galaktičkog centra i napravi jednu revoluciju za otprilike 230-250 miliona godina. Dakle, kako se ovo kretanje odvija, Sunce se, zajedno sa svim svojim planetama, povremeno izdiže malo iznad ravni diska Mlečnog puta, a zatim završava nešto ispod njega, i zbog toga se, na primer, menja tok galaktičkog zračenja - čestica koje lete iz bezbrojnih zvezda koje nas okružuju.
Stanislav Zavacki je skrenuo pažnju da se trenutno nalazimo u galaksiji otprilike na istom mestu gde se nalazio Sunčev sistem tokom najstrašnijeg događaja u istoriji života na Zemlji - čuvenog permskog izumiranja, kada je stradalo najviše svih životinja. Ovo se dogodilo pre oko 250 miliona godina, ili pre otprilike jedne „galaktičke godine". Prema glavnoj verziji, uzrok katastrofe bila je iznenadna erupcija ogromnih masa magme na teritoriji savremenog Sibira. Tragovi ovog događaja su preživeli do danas u vidu karakterističnih, stepeničastih drevnih vulkanskih stena zvanih „zamke". Tada je došlo do zaista primetnog porasta globalnih temperatura, primetio je geolog.
On je naglasio da sve to ne znači da čovečanstvo nema uticaja na klimu, ali je taj uticaj beznačajan u odnosu na globalne procese koji su van naše kontrole.
- Temperatura je sada porasla za pola stepena, za stepen i tako dalje - sve su to sitnice. Moramo razumeti da je bilo perioda u životu Zemlje kada je temperatura bila 14, 17, čak 24 stepena viša nego sada, objašnjava Stanislav Zavacki.
Štaviše, prema naučniku, u stvari, geološka dinamika nas sada ne vodi do globalnog zagrevanja, već, naprotiv, do globalnog hlađenja. Geolog je rekao da se poslednje ledeno doba završilo pre oko 12 hiljada godina, a vrhunac međuledenog perioda, kada je planeta postala što toplija, nastao je pre šest i po hiljada godina.
- I sada, uz male fluktuacije gore-dole - jer ništa nije stabilno u istoriji Zemlje - idemo ka hlađenju. I to će biti sasvim vidljivo, mislim, za samo nekoliko godina. Sadašnji porast temperatura mogao bi se vrlo lako i brzo zameniti padom od 30-ih godina. Ja sam pristalica ideje da tako bude i da ćemo bunde nositi od septembra do aprila - maja, kaže Stanislav Zavacki.
Autor: S.M.
