Papa Franja je bio prijatelj i veliki fan Dijega Maradone.
Vatikan je u ponedeljak ujutru saopštio da je papa Franja preminuo u 88. godini zbog infekcije koja se razvila u upalu pluća.
Nisu svi znali da je papa Franja bio Argentinac, rođen u Buenos Ajresu. Papa je bio od 2013. godine kada je postao prvi papa koji nije rođen ili odrastao u Evropi još od osmog veka.
Kao Argentinac je voleo Dijega Maradonu, jednog od najboljih fudbalera svih vremena. Sa njim je čak imao i prijateljstvo, a evo kako je govorio o njemu.
- Sreo sam Dijega Armanda Maradonu tokom utakmice za mir 2014. godine: Sa zadovoljstvom se sećam svega što je Dijego učinio za "Scholas Occurrentes", fondaciju koja se brine o ljudima kojima je potrebna pomoć širom sveta - rekao je papa Franja u jednom intervjuu za "Gazetu delo Sport" i prisetio se finala Mundijala 1986. godine.
Podsetimo, na tom takmičenju, u četvrtfinalu, Maradona je dao gol rukom protiv Engleske i na istoj utakmici postigao jedan od najboljih golova u istoriji Mundijala.
Foto: Tanjug AP/Gregorio Borgia
- Na terenu je bio pesnik, veliki šampion koji je pružao radost milionima ljudi, i u Argentini i u Napulju. Bio je takođe vrlo krhak čovek. Imam ličnu uspomenu vezanu za Svetsko prvenstvo 1986, ono koje je Argentina osvojila zahvaljujući Maradoni. Bio sam u Frankfurtu, bilo je to teško vreme za mene, učio sam jezik i prikupljao materijal za svoju tezu. Nisam mogao da gledam finale Svetskog prvenstva i tek sam sledećeg dana saznao za pobedu Argentine nad Nemačkom, kada je jedan japanski dečak napisao "Viva l'Argentina" na tabli tokom časa nemačkog jezika. Sećam se toga, lično, kao pobede usamljenosti jer nisam imao nikoga s kim bih podelio radost te sportske pobede: usamljenost vas čini da se osećate sami, dok ono što čini radost lepom je sposobnost da je delite.
Dijego je preminuo 25. novembra 2020. godine.
- Kada su mi rekli za Maradoninu smrt, molio sam za njega i poslao porodici brojanicu sa nekoliko ličnih reči utehe.
Papa Franja nije krio da je veliki ljubitelj fudbala i da je u mladosti i sam pokušao da igra.
- Imam uspomenu, onu na loptu od krpa: koža je bila skupa i mi smo bili siromašni, guma još nije bila tako česta, ali bila je dovoljna za nas - lopta od krpa za zabavu i gotovo izvođenje čuda u igri na trgu blizu kuće. Nisam bio među najboljima! Zapravo, bio sam ono što u Argentini zovu "pata dura", doslovno "tvrda noga". Zato su me uvek stavljali da budem golman. Ali biti golman bila je sjajna škola za mene. Golman mora biti spreman da odgovori na opasnosti koje mogu doći sa svih strana.
Autor: Jovana Nerić
