Tramp započeo svetski carinski rat, mir u Ukrajini sve manje izvestan zbog dodatnih uslova Moskve - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED NEDELJE

Nedelju za nama je obeležila odluka američkog predsednika Donalda Trampa o talasu novih carina koju je obelodanio na događaju u Beloj kući koji je nazvao"Danom oslobođenja". Tramp je rekao da će to pokrenuti „zlatno doba“ Amerike i dodao kako je došlo vreme da SAD „procveta“. Tramp je uveo različite carine na robu koja dolazi iz gotovo svih zemalja sveta, a kriterijum za njihovu visinu bile su procene američkih vlasti o deficitu u međusobnoj trgovini i procenama američkih vlasti o visini carinskih i necarinskih trgovinskih barijera koje pojedine zemlje primenjuju u odnosu na proizvode koje uvoze iz SAD. Odluka američkog predsednika pogodila je i Srbiju na čije su proizvode uvedene carine u visini od 37%.

U reakcijama na odluku američkog predsednika, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da će „posledice biti strašne za milione ljudi širom sveta“ i dodala da Evropa finalizuje svoj prvi paket odgovora na carine na čelik, javlja BBC. Kina je obećala „odlučne kontramere“ kao odgovor na ovaj potez. Premijer Kanade, Mark Karni, izjavio je da je „od suštinske važnosti delovati odlučno i snažno“. Đorđa Meloni iz Italije nazvala je američke carine „pogrešnim“ i upozorila da bi mogle izazvati trgovinski rat. Premijer Australije Entoni Albaneze rekao je: „Ovo nije potez prijatelja“.

Prvi berzanski dani na Vol stritu posle odluke američkog predsednika da celom svetu uvede visoke carine završeni su velikim padom svih indeksa što ukazuje da biznis zajednica negativno procenjuje efekat njegovih mera na razvoj kompsnija čijim se akcijama trguje na ovoj berzi.

Kako prenosi CNN, prvog dana na zatvaranju berze S&P 500 pao je za 4,84 odsto, Nasdaq 5,97 odsto, a Dow Jones 3,98 odsto. Za Nasdaq je to najveći dnevni pad od marta 2020. i početka pandemije kovida, a i Dow Jones i S&P 500 su zabeležili najveći pad od 2020. godine.

Ukrajina je obavestila SAD o ruskom kršenju obustave vatre prema energetskoj infrastrukturi. Rusko ministarstvo finansija saopštilo je gubitak od 2,7 milijardi dolara na poreskim prihodima od nafte i gasa, odnosno 17% u poređenju sa prethodnim martom. Inicijativa Češke Republike za municiju obezbedila je finansije do septembra 2025. godine za potrebe Ukrajine. Evropska „Koalicija voljnih“ saglasna je da bar jedan evropski lider treba da uđe u razgovore sa Rusijom, saopštio je finski predsednik Aleksandar Stub. NATO struktura rukovođenja i komandovanja mogla bi da bude korišćenja za potrebe mirovnjačke misije u Ukrajini, saopštava Fajnenšel Tajms.

Podsetićemo čitaoce da format Ramštajn grupe za podršku odbrani Ukrajine predstavlja neki vid zasebnog savezničkog štaba, dakle takva struktura već postoji samo će se njena namena unaprediti. Danska je obezbedila 26. paket pomoći Ukrajini vredan milijardu dolara do 2027. godine. Ove nedelje, 4. aprila, obeležena je godišnjica masakra u Buči koji su počinile ruske vojne snage. Masakr u Buči je od početka bio oblikovan ruskim dezinformacijama koje su uz pomoć savremene tehnologije i lažnih snimaka uveravale svetsku javnost da je Buča inscenirana od strane Ukrajine. Svet je mogao da vidi dokaze o razmerama zločina u Buči putem snimaka sa sigurnosnih kamera gde se vidi da ruske snage obilaze domove i odvode ljude, dok su kasnije otkriveni podrumi sa leševima ubijenih. Posebno je užasna činjenica da su ruske snage imale spisak viđenijih stanovnika Buče. Ovaj zločin dogodio se na samom početku agresije na Ukrajinu što implicira namere, ciljeve i planove onih koji su je pokrenuli.

Na godišnjicu masakra u Buči, u ruskom raketnom napadu na Krivij Rig, rodni grad ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, poginulo je najmanje 14 ljudi, među kojima je šestoro dece koja su se u trenutku udara igrala na dečijem igralištu, dok je oko 50 ljudi je povređeno. Načelnik lokalne vojne administracije Oleksander Vilkul izjavio je da su ruske snage ispalile balističku raketu na centar stambenog naselja.

Komesarka za spoljnu politiku EU Kaja Kalas objavila je da su se države EU obavezale za novi paket vredan 5.5 milijardi dolara za nabavku municije za Ukrajinu. Moldavske vlasti su saopštile da je Rusija potrošila 220 miliona dolara kako bi izvrnula rezultat izbora i referenduma za EU. Očekuje se nova runda sastanaka između Ukrajine i SAD po pitanju ugovora o strateškim sirovinama. EU je usvojila 47 strateških projekata iz oblasti strateških sirovina koji se nalaze u 13 država članica EU: Belgiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Estoniji, Češkoj, Grčkoj, Švedskoj, Finskoj, Portugalu, Poljskoj i Rumuniji. Oni pokrivaju jedan ili više segmenata lanca vrednosti sirovina, sa 25 projekata koji obuhvataju aktivnosti ekstrakcije, 24 prerade, 10 reciklaže i 2 zamene sirovina. Strateški projekti pokrivaju 14 od 17 strateških sirovina navedenih u Zakonu o kritičnim sirovinama. Ovo uključuje nekoliko projekata koji pokrivaju litijum (22 projekta), nikl (12 projekata), kobalt (10 projekata), mangan (7 projekata) i grafit (11 projekata) koji će posebno koristiti lancu vrednosti sirovina za baterije u EU. Ovi projekti će osigurati da EU može u potpunosti da ispuni svoje standarde za ekstrakciju, preradu i reciklažu za 2030. za litijum i kobalt, dok će ostvariti značajan napredak za grafit, nikl i mangan. Štaviše, drugi strateški projekti koji uključuju magnezijum (1 projekat) i volfram (3 projekta) doprineće otpornosti odbrambene industrije EU, koja se oslanja na upotrebu ovih materijala.

Ujedinjeno Kraljevstvo je predložilo osnivanje zajedničkog fonda za naoružavanje Evrope. Ministarstvo finansija SAD objavilo je sankcije za mrežu kompanija i pojedinaca koji organizuju nabavku ruskog oružja za potrebe Huta iz Jemena. Sankcionisana mreža je omogućila Hutima da nabave dobra vredna desetine milione dolara uključujući oružje, osetljive tehnologije i ukradeno ukrajinsko žito. Američki kongresmen Don Bejkon ugostio je članove ukrajinske Rade i istakao da posle 800.000 ruskih gubitaka Ukrajinci se još bore za slobodu i nezavisnost. Održan je sastanak ministara spoljnih poslova NATO članica. Američki državni sekretar Marko Rubio je istakao da SAD žele NATO u kome imaju snažne i sposobne saveznike. Obraćajući se medijima uoči sastanka, generalni sekretar NATO-a Mark Rute istakao je povećanje investicija u odbranu kao ključnu tačku dnevnog reda i ključnu za budući uspeh Alijanse. „Fokusiraćemo se na jačanje naše kolektivne odbrane“, rekao je on, ističući da je „to temelj na kojem je izgrađen NATO i da ostaje naš prioritet broj jedan“. Generalni sekretar je takođe priznao da globalne pretnje stvaraju opasniji svet. „Suočeni sa ovim i drugim izazovima, moramo izgraditi jači, pravedniji i smrtonosniji NATO“, potvrdio je on, hvaleći partnere NATO-a za suštinski doprinos zajedničkoj bezbednosti. Zaključci sastanka odnose se na povećanje potrošnje za odbranu prema zahtevu Amerikanaca, na sve opasniji svet u kome NATO treba da zaštiti milijardu stanovnika. U obraćanju novinarima Rute je kazao da je „bezbednost Indo-Pacifika i Evroatlantika povezana više nego ikada ranije. Rat protiv Ukrajine je samo jedan primer toga jer Kina, Severna Koreja i Iran nastavljaju da podržavaju rusku ratnu mašinu. Ovo predstavlja rizik za sve nas.“

NATO podržava razogovore i napore ka miru u Ukrajini i istovremeno pozdravlja napore Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva i drugih saveznika za osiguranjem mira kada za to dođe trenutak. NATO nastavlja sa političkom i praktičnom podrškom Ukrajini preko komande u Visbadenu. NATO saveznici su se obavezali na više od 20 milijardi evra bezbednosne pomoći Ukrajini. U svom obraćanju medijima iz NATO sedišta u Zaventemu, državni sekretar Rubio je apostrofirao da je „predsednik Tramp bio jasan, on podržava NATO, i mi ćemo ostati u NATO-u“.

U Poljskoj je održan sastanak evropskih ministara odbrane. Na sastanku je potvrđena podrška Ukrajini. Ministri su se složili da ovo nije vreme da se prestane sa podrškom Ukrajini, jer činjenica da je Ukrajina bila u stanju da se brani tako dugo bila je velikim delom zahvaljujući evropskim doprinosima. Istočni štit je strateški projekat za Evropsku uniju, koji garantuje njenu bezbednost. Sve ove aktivnosti, investicije, utvrđenja, sistemi bespilotnih letelica i dronova su mere koje olakšavaju mobilnost sopstvenih trupa, ometaju pokretljivost neprijateljskih snaga, štite stanovništvo i podržavaju savezničke armije, prioritet su za Evropsku uniju podvukao je Vładisłav Kosiniak-Kamisz, zamenik premijera, ministar nacionalne odbrane Poljske. Nemačka je pokrenula stalni raspored svojih trupa na stranoj teritoriji time što je kontigent borbene grupe NATO-a u Livaniji pod komandom Bundsvera permanentno rapoređen u Litvaniji. Reč je o 1.000 nemačkih vojnika.

Za to vreme, suočen sa sve večim gubicima u Ukrajini, ruski lider Vladimir Putin je potpisao ukaz o pokretanju kampanje prolećne regrutacije, koja obuhvata 160.000 osoba starih od 18 do 30 godina. Broj osoba predviđenih za regrutaciju je veći nego u dve prethodne godine. Vojska daje uveravanja da novi regruti neće biti poslati u Ukrajinu, gde se ruske snage bore od februara 2022. godine. Pozivi na redovno odsluženje vojnog roka obavljaju se dva puta godišnje na proleće i na jesen. Prema ukazu, 160.000 ruskih državljana starih između 18 i 30 godina će između 1. aprila i 15. jula ove godine biti pozvani na služenje vojnog roka.

Francuski sud je proglasio liderku ultradesničara Marin le Pen krivom u slučaju pronevere. Njoj je zabranjeno da se kandiduje za javnu funkciju narednih pet godina, što će veoma zakomplikovati - ako ne i potpuno eliminisati - mogućnost da se ona po četvrti put kandiduje na predsedničkim izborima. Sudije su takođe izrekle Le Penovoj kaznu od četiri godine zatvora – od čega su dve godine uslovne – i novčanu kaznu od 100.000 evra.

Najveća zabrinutost za Le Penovu je upravo bila to što je sud mogao da je proglasi nepodobnom da se kandiduje za funkciju i da ta zabrana stupi na snagu odmah — čak i ako ona uloži žalbu. To bi je moglo sprečiti da se kandiduje za predsednicu Francuske na izborima 2027. godine. Ona je ranije takav scenario opisala kao „političku smrt“. Odluka francuskih sudskih vlasti izazvala je niz reakcija i izjava solidarnsoti od strane desničarskih lidera uključujući i Donalda Trampa koji ovu odluku smatraju politički motivisanom. Oni, međutim, nisu ponudili dokaze koji bi išli u prilog ovakvih političkih ocena i pretpostavki.