Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nagovestio da je spreman da okonča rat sa Rusijom u zamenu za članstvo u NATO, čak i ako Rusija odmah ne vrati zaplenjene teritorije.
U intervjuu za glavnog dopisnika Skaj njuza Stjuarta Remzija, ukrajinski predsednik je rekao da će članstvo u NATO-u morati da bude ponuđeno neokupiranim delovima zemlje da bi se okončala "vruća faza rata", dok sam poziv NATO-u priznaje međunarodno priznate granice Ukrajine.
Remzi je zatražio od Zelenskog da odgovori na medijske izveštaje da bi jedan od planova novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa za okončanje rata mogao biti da Kijev ustupi teritoriju koju je Moskva osvojila Rusiji u zamenu za ulazak Ukrajine u NATO, nakon čega je Zelenski zamislio NATO članstvo neokupiranih delova zemlje.
Zelenski je sugerisao da bi sporazum o prekidu vatre mogao biti postignut ako bi ukrajinska teritorija koju kontroliše bude stavljena "pod kišobran NATO-a", što bi mu omogućilo da kasnije pregovara o povratku ostatka teritorije „na diplomatski način“.
Izgleda da je Zelenski prihvatio da će okupirani istočni delovi zemlje za sada biti izuzeti od takvog sporazuma.
"Moramo to učiniti brzo"
Kako prenosi Skaj njuz, čini se da Zelenski prihvata da okupirani istočni delovi zemlje za sada budu izuzeti iz takvog sporazuma.
Zelenski je rekao da je prekid vatre neophodan da bi se "garantovao da se (ruski predsednik Vladimir ) Putin neće vratiti" da bi zauzeo još ukrajinske teritorije. Rekao je da bi NATO trebalo „odmah“ da pokrije deo Ukrajine koji ostaje pod kontrolom Kijeva, što je, kako je rekao, Ukrajini „veoma potrebno jer će se u suprotnom (Putin) vratiti“.
- Ako želimo da zaustavimo vruću fazu rata, moramo da stavimo pod kišobran NATO-a teritoriju Ukrajine koju imamo pod svojom kontrolom“, rekao je on i poručio da to mora da se uradi brzo. A onda za (okupirane) teritorije Ukrajine Ukrajina može da ih vrati diplomatski - dodao je Volodomir Zelenski.
U svom prvom intervjuu britanskim medijima od Trampove izborne pobede, Zelenski je upitan šta misli o novoizabranom predsedniku. On je odgovorio da „moramo da radimo sa novim predsednikom” kako bismo „imali najveću podršku”.
U svom prvom intervjuu britanskim medijima od Trampove izborne pobede, Zelenski je upitan šta misli o novoizabranom predsedniku. On je odgovorio da „moramo da radimo sa novim predsednikom” kako bismo „imali najveću podršku”. - Želim da radim sa njim direktno jer postoje različiti glasovi ljudi oko njega. I zato ne bi trebalo da (dozvolimo) nikome oko nas da uništi našu komunikaciju - rekao je on.
"To ne bi bilo od pomoći i bilo bi destruktivno. Moramo da pokušamo da pronađemo novi model. Želim da podelim ideje sa njim i želim da čujem šta on ima da kaže."
Upitan da li je razgovarao sa Donaldom Trampom, ukrajinski predsednik je rekao da su njih dvojica razgovarali u septembru kada je on bio u Njujorku.
Imali smo razgovor. Bio je veoma topao, dobar, konstruktivan... Bio je to veoma dobar sastanak i to je bio važan prvi korak – sada moramo da pripremimo neke sastanke.
Tokom sukoba, Zelenski nikada nije rekao da će Rusiji ustupiti bilo koji deo okupirane ukrajinske teritorije, uključujući Krim, koji je Rusija okupirala u februaru 2014. i nezakonito anektirala sledećeg meseca. On je rekao da ukrajinski sistem tako nešto ne dozvoljava i da bi to bilo jedino moguće ako bi građani tih oblasti pristali na otcepljenje.
Odustao je od dugogodišnje pozicije
Najdalje što je ranije otišao u tom pogledu bilo je tokom intervjua za Mond u julu ove godine, kada je sugerisao da bi teritorije mogle da budu pripojene Rusiji ako bi to bilo izglasano na slobodnom i fer referendumu. Međutim, dodao je da će Kijev morati da vrati teritorije pod svoju kontrolu da bi održao takvo glasanje.
Oko petine teritorije Ukrajine sada je pod ruskom kontrolom. U septembru 2022. Rusija je jednostrano proglasila aneksiju ukrajinskih regiona Donjeck, Herson, Lugansk i Zaporožje – iako nije u potpunosti kontrolisala ove regione – nakon referenduma koji nije bio međunarodno priznat.
Dugogodišnji stav ukrajinskog predsednika je da teritorija ostaje ukrajinska, da je ruska okupacija zemlje nelegalna i da Kijev neće ustupiti nijednu svoju teritoriju radi postizanja mirovnog sporazuma. Ranije ove godine, on je ukrajinskom parlamentu predstavio „plan pobede“ koji je uključivao odbijanje da ustupi ukrajinsku teritoriju i suverenitet.Ali Moskva je jasno stavila do znanja da se neće odreći nijednog dela zemlje koji su zaplenile ruske snage u bilo kom mirovnom sporazumu.
Uprkos čvrstoj odbrani Ukrajine svoje teritorije i pokušajima kontraofanziva od početka rata pre više od 1.000 dana, ukrajinske snage su se bore na terenu poslednjih meseci, dok su Rusi napredovali na istoku zemlje.
Autor: Snežana Milovanov
