Putinov raketni gambit nije uplašio Zapad, Trampovo ćutanje sve više zabrinjava Moskvu - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Po završetku američkih predsedničkih izbora čini se da je agresija na Ukrajinu ponovo u globalnom fokusu. U nedelji za nama Rusija je balističkim raketama srednjeg dometa gađala ukrajinski grad Dnjipro. Za ovaj ruski napad od početka se smatra da predstavlja značajnu eskalaciju sukoba. Ne stišavaju se analize da li je ruska raketa Orešnik interkontinentalna balistička raketa i koja je njena stvarna, a ne deklarisana brzina. Čak se u pro-ruskim glasilima govori da nije reč o interkontinentalnoj balističkoj raketi već raketi srednjeg dometa 2500-3000km što prema usvojenim međunarodnim klasifikacijama svakako nije međukontinentalna razdaljina s obzirom da, primera radi, ova raketa ne može dosegnuti SAD. Da nije reč o interkontinentalnoj balističkoj raketi govori i podatak da lansiranje ove rakete nije pokrenulo nuklearni alarm što je tvrdnja u kojoj su najglasniji zapadni zvaničnici. Raketa Orešnik ili Kedar (koja je prema nekim informacijama samo modifikacija rakete Rubjež) svojom brzinom predstavlja ozbiljan izazov za PVO sisteme poput sistema Patriot. Oko 80% ruskih raketa Ukrajina uspešno obara zapadnim PVO sistemima. Ruski predsednik Putin tvrdi da Orešnik ima brzinu od 2,5 do 3km na čas. Šef ukrajinske voje obaveštajne službe Kirilo Budanov iznosi tezu da su Rusi proizveli svega dve rakete ovakvog tipa. Budanov je upozorio da je naziv Orešnik naučna oznaka dok se suštinski radi o sistemu Kedar koji može poneti nuklearno oružje.

Bez obzira na to koja je raketa tačno upotrebljena, ovaj ruski napad definitivno predstavlja dvosmislen odgovor na dozvolu da Ukrajina raketama ATACAMS vrši dejstva po ciljevima unutar Rusije. Svrha ove ruske eskalacije leži u činjenici da ona nastoji da pošalje poruku da svaki put kada lansira rakete poput Kedara druga strana ne može znati da li je reč o nuklearnim ili konvencionalnim bojevim glavama. Neprihvatiljivo se podiže ulog od rizika da dođe do „preračunavanja“ kada je reč o nuklearnim pretnjama. Vedrija strana priče je da ova eskalacija vrlo verovatno predstavlja maksimalan nivo do koga će Putin ići kako bi istakao nebrojene crvene linije koje je postavio Zapadu. Koliko su u praksi one nedelotvorne najbolje potvrđuje vest da je odmah nakon poslednjeg raketnog napada na Dnipro Francuska odobrila Kijevu upotrebu svojih raketa dužeg dometa (SCALP) u svrhu samoodbrane.

Sa druge strane Atlantika Mikael, odnosno Majk Valc koga je predsednik Tramp opredelio za svog savetnika za nacionalnu bezbednost, ističe da su američki energenti ključni za mir. Valc je izjavio da oslobađanje američkog gasa i nafte slabi neprijatelje i jača savezništva. Budući kreator politike nacionalne bezbednosni SAD očigledno nema toleranciju za ruski energetski monopol. Snažnijim rečnikom Amerika šalje poruku da ko želi energetsku nezavisnost i otpornost na korozivni uticaj geopolitičkih rivala Zapada, onda treba da se priključi američki vođenim tržištima. Majk Valc je snažni podržavalac NATO saveza što se videlo iz njegovog komentara nakon sastanka Trampa i generalnog sekretara Rutea. Na svom X nalogu Valc je poručio da snažni NATO uspostavlja odvraćanje i mir, što zahteva da sve nacije članice u srazmernom delu ekonomske snage doprinose tom cilju.

Već sada se jasno formiraju konture buduće američke administracije koja će biti anti-kineska, tvrda prema Rusiji i posvećena NATO-u. Događa se upravo sve suprotno od onoga što su predskazivali pro-ruski propagandisti na globalnom nivou. Izbor Donalda Trampa kreiraće vrlo dinamičan američki politički život, ali neće dozvoliti da globalni izazivači potisnu Sjedinjene Američke Države.

Tramp najavljuje da će obnoviti sistem carina za Meksiko, Kanadu i Kinu. Obnova konfrontacije u okviru sistema trgovine je više nego izvesna. Kineski proizvođač električnih atomobila BYD pri kraju je pregovora da otvori svoju fabriku u poznatom meksičkom automobliskom habu. Inače BYD je najveći Teslin konkurent na globalnom nivou. Kako piše američka štampa na potezu je vlada Sjedinjenih Meksičkih Država da odluči da li može da odigra na kinesku kartu i rizikuje odgovor Trampa ili, ipak, da dovede nekog „prijateljskog“ proizvođača automobila. Tramp je ranije zapretio da će uvesti carinu od 200% na automobile kineskih kompanija ako budu proizvedeni u Meksiku. Zabrinutost Meksika zbog kineskih investicija je još jedan primer kako Trampov izbor već primorava vlade i kompanije da preispitaju svoje strategije u pogledu saradnje sa Pekingom. Globalni trgovinski rat se odvija veoma haotično i bez jasnih pravila. Treba sačekati i videti poziciju Trampa i SAD po pitanju kineskih fabrika električnih automobila u Mađarskoj. Ukoliko bude izabran na čelo Stejt departmenta, Marko Rubio će demonstrirati visok nivo uključenosti u mnoge, pa i u geoekonomske aspekte.

Parlament Evropske unije odobrio je kandidaturu Kaje Kalas na poziciju Visokog komesara za zajedničku politiku i bezbednost. Bivša premijerka Estonije obećava “belu knjigu” odbrambene unije u narednih 100 dana svog mandata. Kaja Kalas je istaknuti kritičar Rusije i predstavlja glas onog dela Evrope koji je svestan razmera ruske vojne pretnje. Evropska unija izborom Kalasove iskazala je jedinstvo u pogledu pretnji koje predstavlja Rusija. Evropska odbrambena industrija suočava se sa manjkom kapaciteta za proizvodnju oružja i municije. Sve glasnije se čuju glasovi da novac treba usmeriti ka Ukrajini da ona samostalno prione na proizvodnju municije za potrebu odbrane od Rusije. Američki ekspert Mark Vojadžer u svom autorskom tekstu ističe da je novom nuklearnom doktrinom Rusija priznala da je konvencionalno slabija od NATO-a.

Za to vreme ukrajinski dronovi nastavili su sa udarima unutar ruske teritorije, a sve više informacija ukazuje da ukrajinska vojska zadaje ruskim snagama ozbiljne logističke udarce raketama ATACAMS i Storm shadow. S druge strane, u Baltičkom moru su oštećena dva telekomunikaciona kabla, jedan koji je vodio od nemačkog grada Rostoka do Finske, dok je drugi povezivao Švedsku i Litvaniju. Nakon što su mnogi evropski bezbednosni zvaničnici, uključujući i nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, izrazili sumnju da je reč o sabotaži, u fokus istrage dospeo je kineski teretni brod “Ii Peng 3” koji je plovio veoma blizu dva oštećena podvodna kabla. Nemački javni emiteri NDR i VDR i minhenski dnevnik Zidojče cajtung javljaju da kineski teretnjak već neko vreme nije objavio nikakve podatke o lokaciji i da je plovio neobično sporo kada se nalazio u blizini spornih kablova. Brod su zaustavili brodovi danske mornarice i on i njegova posada trenutnio se nalaze pod istragom.

Održani predsednički izbori u susednoj Rumuniji pokazali su zabrinjavajući trend po kome je pro-ruski desničarski kandidat osvojio najviše glasova u prvom krugu. Kandidat tvrde desnice i žestoki kritičar NATO-a i lider centrističke opozicije najverovatniji su rivali u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji 8. decembra, prema rezultatima neočekivanog ishoda prvog kruga izbora. Kandidat Kalin Đorđesku, koji se kandiduje uz podršku krajnje desnice i koji se naziva proruskim kandidatom, osvojio je 22,9 odsto glasova, a na drugom mestu je kandidatkinja liberalno-konzervativne reformske stranke Spasimo Rumuniju (SSR) Elena Laskoni sa 19,2 odsto glasova. Zahvaljujući prvenstveno rumunskim biračima u inostranstvu, ona je prestigla socijaldemokratskog premijera Marsela Čolakua, za koga se verovalo da će pobediti u prvom krugu. Đorđesku je tokom kampanje imao intenzivnu podršku dezinformacionih kanala na društvenim mrežama zbog čega se sumnja da su njegovom iznenađujućem rezultatu dorpinela ruska hibridna dejstva i mešanje u rumunski izborni proces.

Sjedinjene Američke Države uvele su u četvrtak sankcije ruskoj Gasprombanci, zamrzavajući njenu imovinu i zabranjujući transakcije sa domaćim građanima i kompanijama, sa izuzetkom naftnog i gasnog projekta na ruskom Dalekom istoku. Gasprombank je jedina velika ruska finansijska institucija koja je do sada bila izuzeta od sankcija, a ministarka finansija Dženet Jelen napominje da će njeno stavljanje na crnu listu, zajedno sa nekoliko desetina malih i srednjih ruskih banaka, dodatno ograničiti i oštetiti rusku ratnu mašinu. Do 28. juna sledeće godine iz paketa sankcija biće izuzete transakcije u vezi sa projektom vađenja nafte i gasa Sahalin-2 na ruskom Dalekom istoku čiji su korisnici japanske kompanije.

Autor: P. J.