Protekle nedelje američki i ukrajinski zvaničnici su potvrdili da je Rusija prikupila oko 50.000 vojnika, uključujući snage Severne Koreje, u pripremi za pokretanje ofanzive protiv ukrajinskih trupa u ruskoj oblasti Kursk. Zvaničnici upozoravaju da dolazak više od 10.000 severnokorejskih vojnika predstavlja veliku eskalaciju posle više od dve godine rata.
U noći između subote i nedelje Rusija je lansirala 120 raketa i 90 dronova u masovnom kombinovanom vazdušnom napadu na energetsku infrastrukturu Ukrajine. Ukrajinska vojska je saopštila da je oborila 102 rakete i 42 bespilotne letelice. Eksplozije su potresle glavni grad Ukrajine Kijev i druge gradove, dok je susedna Poljska aktivirala svoje vazdušne snage za odbranu. Ruski raketni napad je ciljao elektroenergetsku infrastrukturu širom Ukrajine a informacije govore da je ozbiljno oštećena oprema u termoelektranama DTEK-a, najveće elektroenergetske kompanije u zemlji. Prijavljeni su nestanci struje u regionima koji se protežu od Volinja, Rivna, Lavova na zapadu do jugoistočnih regiona Dnjepropetrovska i Zaporožja.
U reakciji na dolazak severnokorejskih trupa i najveći raketni napad na civilnu infrastrukturu Ukrajine, američki predsednik Džo Bajden odobrio je Ukrajincima zahtev, a slično odobrenje dale su i Francuska i Velika Britanija. Ukrajina planira da izvede prve udare raketama raketama SCALP i Storm Shadov u narednim danima. Do promene politike došlo je nakon što je postalo jasno da Rusija popunjava svoje snage severnokorejskim vojnicima što je izazvalo je uzbunu u Vašingtonu i Kijevu. U prvoj reakciji na ovu odluku ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da će rakete „govoriti same za sebe“.
U prvim reakcijama iz Rusije saopšteno je da bi odluka Vašingtona da dozvoli Ukrajini da gađa Rusiju američkim raketama dugog dometa mogla da dovede do Trećeg svetskog rata. Vladimir Džabarov, prvi zamenik šefa Komiteta za međunarodne poslove gornjeg doma ruskog parlamenta je rekao da će potez američkog predsednika dobiti brz odgovor Rusije. Rusija je i ranije pretila odlučnim akcijama u slučaju prelaska njenih crvenih linija što se po pravilu ispostavljalo kao blefiranje bez realnog osnova.
Samo dan pre masovnog raketnog napada na civilnu infrastrukturu, nemački kancelar Olaf Šolc pozvao je telefonom ruskog predsednika Vladimira Putina zahtevajući od njega da otvori pregovore sa Ukrajinom koji bi utrli put pravednom i trajnom miru. U telefonskom razgovoru koji je trajao sat vremena, prvom u skoro dve godine, Šolc je pozvao na povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine i potvrdio stalnu podršku Nemačke Ukrajini, rekao je portparol nemačke vlade. Putin je međutim odbacio ove zahteve ponavljajući stav Moskve da je za pregovore o miru potrebno da se Ukrajina prethodno saglasi sa protivpravnim teritorijalnim zahtevima iz Kremlja.
U reakciji na razgovor nemačkog kancelara i ruskog lidera, ukrajinski predsednik Zelenski je poručio da on „otvara Pandorinu kutiju“ jer podriva napore da se izoluje ruski lider. „Sada će biti drugih razgovora. Samo puno reči. A to je upravo ono što Putin već dugo želi da oslabi svoju izolaciju“, naglasio je Zelenski.
On je takođe naglasio da veruje da će se rat pre završiti pod novom američkom administracijom ističući da je imao „konstruktivnu interakciju“ sa Donaldom Trampom tokom njihovog telefonskog razgovora nakon Trampove pobede na predsedničkim izborima u SAD. Zelenski je rekao da će Ukrajina učiniti sve što može kako bi osigurala da se rat sa Rusijom završi sledeće godine diplomatskim putem. Takođe je rekao da će razgovarati samo sa Trampom, a ne sa bilo kojim izaslanikom ili savetnikom.
Da Moskva ostaje jedina prepreka pravednom miru u Ukrajini, objavili su u subotu učesnici samita G7 u deklaraciji kojom se obeležava 1.000 dana od ruske agresije na ukrajinsku teritoriju. Lideri članica G7 (Francuske, SAD, Japana, Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i Italije) su potvrdili čvrstu podršku Ukrajini sve dok to bude bilo potrebno.
Za razliku od Šolca, Kremlj je u ponedeljak demantovao izveštaje da je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp razgovarao sa ruskim predsednikom nazvavši ih „čistom fikcijom“. Američki list Vašington post prvo je preneo da su njih dvojica razgovarali, pozivajući se na neimenovane izvore, i dodao da je Tramp rekao Putinu da ne treba da eskalira rat u Ukrajini. Rojters je takođe preneo vest o razgovoru dva lidera pozivajući se na neimenovane izvore.
Za to vreme novoizabrani američki predsednik Donald Tramp nastavio je imenovanja ljudi koji će činiti njegovu administraciju. Analitičari ocenjuju da je Tramp već prvim potezima i imenovanjima pokazao da se ozbiljno drži obećanja koje je najavio u kampanji.
Tramp je u utorak objavio da je izabrao komentatora Foks njuza i veterana Pita Hegseta za svog sekretara odbrane. Ako ga potvrdi Senat SAD, Hegset bi mogao da ispuni Trampova predizborna obećanja da će osloboditi američku vojsku generala koje optužuje da sprovode progresivnu politiku različitosti što je u Pentagonu izazvalo zabrinutost da Tramp namerava da izbaci vojne oficire i službenike u karijeri za koje smatra da su nelojalni.
Sektor nadzora granica i bezbednosti zemlje u novoj administraciji Tramp je poverio nepopustljivom bivšem direktoru Agencije za granicu i imigraciju Tomu Homanu kako bi sproveo obećanje o pokretanju najveće operacije deportacije imigranata bez dokumenata u istoriji SAD. Na čelo Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) nominovan je Li Zeldin, bivši kongresmen koji je često glasao protiv zakona o zelenim pitanjima, uključujući meru za sprečavanje naftnih kompanija da podižu cene kao i protiv Bajdenovog značajnog zakona o klimatskim promenama.
Republikanska predstavnica Elis Stefanik nominovana je za ambasadora SAD u Ujedinjenim nacijama. Ona je poznata po izjavama o potrebi prestanka daljeg finansiranja UN od strane SAD, a analitičari upozoravaju da bi izolacionistički odnos prema UN mogao da otvori vrata Kini da preko svetske organiazcije nastavi da gradi svoj uticaj u globalnoj diplomatiji.
Poziciju savetnika za nacionalnu bezbednost preuzeće Majk Valc, republikanac sa Floride. U saopštenju za javnost Tramp je naveo da ovaj bivši vojnik specijalnih snaga predstavlja „stručnjaka za pretnje koje predstavljaju Kina, Rusija, Iran i globalni terorizam“. Uz Marka Rubija, od kojeg se očekuje da preuzme kormilo diplomatije, on će biti arhitekta spoljne politike Donalda Trampa, koji je obećao da će okončati ratove u Ukrajini i na Bliskom istoku, a da nikada nije objasnio kako.
Tramp je imenovao Elona Maska i Viveka Ramsvamija da budu ko-predsednici novoosnovanog Odeljenja za vladinu efikasnost, dajući još veći uticaj najbogatijem čoveku na svetu. Mask i bivši republikanski predsednički kandidat Vivek Ramasvami zajedno će voditi novoformirano odeljenje koje će se baviti “razgradnjom vladine birokratije, smanjenjem suvišnih propisa i potrošnje kao i restrukturiranjem saveznih agencija“.
Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga vodiće Robert Kenedi Mlađi. Kenedi se u ovogodišnjoj predsedničkoj trci kandidovao kao nezavisni kandidat, pre nego što se povukao iz trke i podržao Trampa u zamenu za ulogu u republikanskoj administraciji.
Za svog sekretara za energetiku Tramp je imenovao direktora za industriju nafte i gasa Krisa Rajta, vatrenog pristalicu korišćenja fosilnih goriva. Od njega se očekuje da će podržati Trampov plan da maksimizira proizvodnju nafte i gasa i da pokuša da pronađe načine za povećanje proizvodnje električne energije.
Tramp se u sredu u Beloj kući sastao i sa aktuelnim predsednikom, bivšim rivalom Džoom Bajdenom, zahvalivši mu na glatkom prenosu vlasti. U kurtoaznom razgovoru dva bivša rivala koji se tokom predizbornog TV duela nisu čak ni rukovali, Tramp se odlazećem predsedniku požalio da je politika “jako prljava”.
U vodećoj zemlji EU, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) i Hrišćansko-demokratska unija CDU/CSU dogovorile su datum vanrednih parlamentarnih izbora koji će biti održani 23. februara sledeće godine. Nakon što je nemački kancelar Šolc prošle srede razrešio ministra finansija Kristijana Lindnera (Liberalno-demokratska partija FDP), razbivši njegovu vladajuću koaliciju partija SPD, Zelenih i FDP, pokrenuta je rasprava o mogućem datumu glasanja o poverenju vladi u Bundestagu i raspisivanja vanrednih izbora. Šolc je najavio da namerava da zatraži glasanje o poverenju sredinom januara, što je demohrišćanska opozicija kritikovala zahtevajući od Šolca da ranije postavi pitanje poverenja. Prema anketama sprovedenim nakon raspada vladajuće koalicije, na izborima bi najviše glasova osvojila Unija CDU/CSU (32 odsto), a sledi je Alternativa za Nemačku (AfD) sa 19 odsto. SPD bi osvojio 15 odsto, a Zeleni 11 odsto glasova.
S druge strane “gvozdene zavese” ruski poslanici su u utorak usvojili zakon kojim se zabranjuje promovisanje života bez dece, u kontekstu demografske krize pogoršane sukobom u Ukrajini i odbranom „tradicionalnih vrednosti“ što je narativ koji Kremlj često koristi u svojoj propagandi protiv zapadnih zemalja. Kako je istaknuto zakon navodno ima za cilj da doprinese rešavanju demografske krize u Rusiji, nasleđene iz sovjetskog doba, koju vlasti nikada nisu uspele da zaustave uprkos pronatalitetnim merama. Kremlj je u julu tu situaciju ocenio kao „katastrofalnu za budućnost nacije“.
Istovremeno, iz Moskve stižu informacije da je ruski sud osudio moskovskog pedijatra na pet i po godina zatvora nakon što ju je majka njenog pacijenta prijavila da je navodno davala izjave o ruskim vojnicima u Ukrajini. Više od 1.000 ljudi procesuirano je u Rusiji zbog istupa protiv rata, navodi grupa za ljudska prava OVD-Info, a više od 20.000 ljudi je privedeno zbog protesta. Ovi slučajevi predstavljaju deo šireg trenda u Rusiji gde ljudi jedni druge optužuju za navodne političke zločine. Za više od dve i po godine od početka sukoba, OVD-Info je zabeležio 21 takav proces.
Ruska vlada je predložila da ruske železnice, monopolski operater železnice u zemlji, skoro sedmostruko smanje finansiranje razvoja železničkog infrastrukturnog projekta Istočni poligon u istočnim delovima Rusije. Istočni poligon je kamen temeljac strategije Kremlja „Zaokret ka istoku“. Odluka da se smanji finansiranje ovog kritičnog projekta naglašava rastući finansijski pritisak sa kojim se Kremlj suočava zbog koga je prinuđen da žrtvuje dugoročne strateške interese kako bi finansirao svoje ratne napore.
I dok se rat na Bliskom istoku nastavlja nesmanjenom žestinom, izraelski premijer Benjamin Netanjahu osvrnuo se na iranski napad balističkim projektilima na Izrael 1. oktobra u video poruci u utorak i rekao Irancima da je to koštalo oko 2,3 milijarde dolara njihovog "dragocenog novca" i da je izazvalo marginalnu štetu u Izraelu. Izraelski premijer je Irancima poručio da se vlada vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija više plaši iranskog naroda nego Izraela poručujući im da ne gube nadu i da Izrael i drugi u slobodnom svetu stoje uz iranski narod. Izraelski ministar odbrane Izrael Kac rekao je u sredu da Tel Aviv neće pristati na bilo kakav prekid vatre u Libanu dok se ne obezbedi potpuno razoružanje Hezbolaha i dok se pokret ne povuče severno od reke Litani i dok se stanovnicima severnog Izraela ne dozvoli povratak svojim domovima. „Nećemo pristati ni na kakva primirja, nećemo skidati nogu sa gasa i nećemo dozvoliti bilo kakve sporazume koji ne uključuju postizanje ratnih ciljeva – a iznad svega, to je pravo Izraela da samostalno deluje protiv terorističkih aktivnosti”, poručio je on tokom svoje prve posete Severnoj komandi.
U potresima koji pogađaju Maskovu mrežu X, britanski Gardijan je objavio da se povlači sa ove platforme. Razlog za to je sadržaj koji se promoviše, a sve pod kormilom vlasnika Ilona Maska. U obaveštenju čitaocima, medijska organizacija je rekla da veruje da su prednosti postojanja na platformi u senci negativnih efekata napominjući „često uznemirujući sadržaj“ koji se tamo može naći. Inače, Gardijan ima više od 80 naloga na mreži X sa oko 27 miliona pratilaca. Usled masovne migracije korisnika sa društvene mreže X, njen konkurent Bluesky postaje izuzetna pretnja Maskovoj mreži jer broj njenih korisnika toliko raste da je trenutno na prvom mestu u američkoj App Store, Apple-ovoj prodavnici aplikacija. Ova mreža trenutno ima više od 15 miliona korisnika, duplo više nego pre tri meseca. Za ovako nešto, navodi Si-En-En, lično je odgovoran Mask, čiji korisnici napuštaju društvenu mrežu X zbog njegove podrške novoizabranom predsedniku Donaldu Trampu, uloge koju je imao na tim izborima, uloge koju će imati u novoj vladi, ali i zbog retorike proteklih godina. Retorika koja je privukla ekstremnu desnicu, rasiste, popularisala je teorije zavere i širenje lažnih vesti što Mask dozvoljava pod izgovorom slobode govora. S druge strane Bluesky kao alternativu su podržali brojni novinari, poznate ličnosti, brendovi i moćni mediji, koji su odlučili da posao presele tamo.