Izrael je danas objavio da je lider Hamasa Jahja (Ibrahim Hasan) Sinvar (61) ubijen. To je potvrdilo i DNK testiranje.
Sinvar je najavljen za novog šefa Hamasovog političkog biroa nakon ubistva Ismaila Hanije u Teheranu, ali je njegova vladavina nad terorističkom grupom možda bila kratkog daha jer je IDF danas objavio da je on možda eliminisan.
Rođen je 29. oktobra 1962. godine u izbegličkom kampu Kan Junis u Gazi. Njegova porodica je raseljena iz Aškelona tokom arapsko-izraelskog rata 1948. godine, faktor koji je duboko uticao na njegove militantne aktivnosti i ideološka opredeljenja.
Sinvar je nastavio svoje obrazovanje na Islamskom univerzitetu u Gazi, stekavši diplomu iz arapskih studija. Njegov rani život u izbegličkom kampu usadio je čvrstu odlučnost da se odupre izraelskoj okupaciji, oblikujući njegovu buduću ulogu u Hamasu.
Sinvar je suosnivač Majd, Hamasovog bezbednosnog aparata, kasnih 80-ih, fokusirajući se na identifikaciju i eliminaciju Palestinaca za koje se sumnja da su sarađivali sa Izraelom.
Njegove terorističke aktivnosti dovele su do njegovog hapšenja 1988. godine zbog organizovanja otmice i ubistva dva izraelska vojnika.
Osuđen na 4 doživotne kazne
Sinvar je osuđen na četiri doživotne kazne, ali je pušten 2011. u sporazumu o razmeni zarobljenika za izraelskog vojnika Gilada Šalita.
Tokom 22 godine provedene u izraelskim zatvorima, Sinvar je postao poznat po svojoj postojanosti i vođstvu među zatvorenicima, stekavši reputaciju kritične ličnosti u Hamasu.
Tokom 2017. Sinvar je izabran za vođu Hamasa u Gazi, nasledivši Ismaila Hanija. Njegovo rukovodstvo označilo je pomak ka militantnijem stavu, naglašavajući jačanje vojske i bliže veze sa regionalnim silama poput Irana i Hezbolaha.
Sinvarova strateška vizija uključivala je jačanje vojnih sposobnosti Hamasa i pripremu za sukobe velikih razmera sa Izraelom.
On se smatra glavnim umom iza masakra protiv Izraela 7. oktobra 2023, koji je rezultirao sa preko 1.200 smrtnih slučajeva i otmicama oko 240 talaca.
Sinvar je organizovao napade 7. oktobra 2023, najsmrtonosnije u istoriji Izraela. Napadi su značajno eskalirali sukob Izraela i Hamasa, pozicionirajući Sinvar kao primarnu metu za izraelsku odmazdu.
Njegova sposobnost da izbegne hapšenje korišćenjem složene mreže tunela u Gazi povećala je njegovu ozloglašenost i uticaj u Hamasu.
Sinvarova strateška upotreba talaca kao poluge u pregovorima dodatno naglašava njegov tvrdokorni pristup.
Njegovo rukovodstvo karakteriše tvrdokorni pristup, koji daje prednost vojnom otporu nad političkim pregovorima. On svoju ulogu smatra ključnom u širem džihadu protiv Izraela, često odbacujući politička rešenja koja nisu u skladu sa njegovom vizijom palestinskog otpora.
Sinvarov prezir prema političkim ličnostima poput njegovog prethodnika Hanije, koga je smatrao manje posvećenim militantnoj stvari, odražava njegov beskompromisni stav.
Njegova strateška vizija uključuje jačanje saveza sa regionalnim silama i jačanje vojnih sposobnosti Hamasa da bi se suprotstavio izraelskim snagama.
Kako je Sinvar ojačao Hamasove regionalne saveze?
Pod Sinvarovim vođstvom, Hamas je ojačao svoje saveze sa Iranom i Hezbolahom, koristeći ove odnose da poboljša svoje vojne sposobnosti.
Sukob u Gazi u maju 2021. bio je značajna prekretnica za Sinvara, jer ga je doživljavao kao demonstraciju sposobnosti Hamasa da mobiliše više frontova protiv Izraela.
Ova percepcija ga je ohrabrila da nastavi operacije većih razmera, verujući da bi takve akcije mogle značajno da promene dinamiku regionalne moći.
Sa kojim izazovima se suočava kao novi šef Hamasovog političkog biroa?
Nakon ubistva Hanije u Teheranu, Sinvarova pozicija unutar Hamasa dodatno je učvršćena.
Kao novi šef političkog biroa Hamasa, suočava se sa dvostrukim izazovom održavanja unutrašnje kohezije unutar organizacije i rešavanja intenziviranih izraelskih vojnih operacija usmerenih na vođstvo Hamasa.
Uprkos ovim izazovima, Sinvar ostaje zastrašujuć, nastavljajući da oblikuje Hamasove strategije i akcije u ratu koji je u toku.
Autor: Jovana Nerić
