Na Svetoj Gori mogu živeti isključivo monasi, dok posetioci moraju imati posebnu dozvolu.
Sveta Gora, smeštena na poluostrvu Atos na severu Grčke, predstavlja jedan od najvažnijih centara pravoslavlja. Na ovom području nalazi se 20 manastira, kao i brojne manje monaške zajednice i kelije u kojima žive monasi posvećeni duhovnom životu, često u potpunoj izolaciji od savremenog sveta.
Na Svetoj Gori mogu živeti isključivo monasi, dok posetioci moraju imati posebnu dozvolu. Oko dve hiljade monaha trenutno živi na ovom poluostrvu, koje je pod duhovnom upravom vaseljenskog patrijarha iz Carigrada. Po zamonašenju, svi koji žive na Atosu automatski postaju grčki državljani.
Pristup ženama je zabranjen, a to se, prema legendi, vezuje za događaj kada je Bogorodica s apostolom Jovanom bila prisiljena da pristane na Atos zbog oluje. Oduševljena lepotom mesta, zamolila je Isusa da joj ga daruje, a odgovor je bio da ono postane njen „vrt i nebo spasenja“. Od tada je Sveta Gora posvećena njoj, te ženama nije dozvoljen ulazak.
Pojedine Srpkinje su, prema legendama, ipak posetile čuveni manastir.
Foto: Tanjug/Anđelko Utješanović
Srpski Hilandar jedinstven je među svetogorskim manastirima jer je, prema legendi, tu Bogorodica dozvolila caru Dušanu da dovede svoju suprugu, caricu Jelenu, i tako se skloni od kuge. Ipak, iz poštovanja prema svetinji, carica je zapravo boravila u hilandarskoj luci Hrusiji, a na kopnu je nošena u nosiljci tako da nije kročila na tlo i prekršila zakon.
Još jedna Srpkinja se pominje kao osoba koja je možda posetila Svetu Goru. Naime, manastir Svetog Pavla podigao je despot Đurađ Branković, a zajedno sa još nekoliko svetinja, darivala ga je despotova ćerka Mara.
Turske hronike navode da je ovom prilikom Mara posetila Svetu Goru dok manastirsko predanje kaže da je istina da je potonja osmanska sultanija (bila je udata za sultana Murata II) bila ktitorka, ali da nije kročila na tlo poluostrva upravo jer je znala da je ženama to zabranjeno.
Autor: S.M.
