Sladoled – ta božanska poslastica zbog koje zaboravljamo na dijetu, brojimo kugle umesto kalorija i vraćamo se u detinjstvo sa svakim zalogajem! Ali da li ste se ikada zapitali – ko je prvi došao na ideju da zamrzne sreću u kornetu?
Sve je počelo – davno, davno, pre 3.000 godina, u drevnoj Kini. Carevi su uživali u mešavini snega, pirinča i voćnih sokova. Zvuči primitivno? Možda, ali za to vreme – prava ekskluziva!
Aleksandar Veliki je bio fan!
Verovala ili ne, čak i veliki vojskovođa Aleksandar Makedonski obožavao je da se osveži snegom pomešanim sa medom i nektarom.
Vekovima kasnije na Persijskom dvoru pio se šerbe. Bilo je to oko 400. god p.n.e. Šerbe ili sorbe ili sirup su recepture i reči koje su potekle od ovog drevnog napitka koji se hladio snegom, služio hladan, a osnova mu je bila sirup od trešnje, dinje ili šipka. Legenda kaže da je Aleksandar Veliki osvojivši Persiju 330. godine p.n.e. njega osvojilo persijsko hladno piće šerbe sa medom. Potom su hladno piće usvojili i stari Grci i Rimljani. Na dvoru cara Nerona u doba ranog Rimskog carstva poznati su bili banketi na kojima su se pili rashlađeni voćni sokovi snegom, a zaslađeni medom.
Foto: Pixabay.com
Neron nije voleo samo vatru
Neron, rimski car, slao je sluge u planine da donesu sneg i led, samo da bi napravio desert za goste. Uz dodatak voća i sirupa – voila, rani prototip današnjeg sladoleda!
A onda – dolazi Italija i kreće MAGIJA!
Konačno sredinom 1920-ih Marko Polo iz Kine donosi “Led sa ukusom” a neki recepti uključuju i mleko.
Ova sada tražena poslastica iziskuje da blizu sebe imate sneg ili led što je u to vreme bilo moguće samo na planinama i visokim vrhovima ili pećinama. Počinje trgovina ledom. Sa planina led i sneg donose meštani, pakuju ga u seno i slamu, potom osnivaju i „ledene kuće“ u kojima u mraku i debeloj izolaciji čuvaju led.
U 17. veku osnivaju se ledene komore za trgovinu ledom a u 18. veku gradovi imaju svoje „ledene kuće“ i prodavce leda od vrata do vrata. Država pokušava da reguliše legalnu prodaju leda. U Napulju su 1807. godine prijavljena 43 prodavca leda koji to smeju da obavljaju samo leti.
Potom sladoled dobija i mlečnu dimenziju, neki kažu sa dolaskom Marka Pola sa puta iz Kine drugi kažu da je to čist mit.
Foto: Pixabay.com
Kuvari koriste endometričku tehniku kako bi dodali pavlaku i mleko u ovu poslasticu- što znači da se mleko stavljalo u metalnu posudu oko koje je led i so izvlacio toplotu kako bi se masa stvrdnula.
Prvi dokaz ove tehnike datira iz 1550. godine traktat koji je objavio španski lekar sa prebivalitem u Rimu- Bals de Vilafranka. Magija se potom širi po Italiji da bi bila opisana u Magia naturalis 1558. godine od strane Napolitanca čije je ovo i delo- Đanbatista Dela Porta kao šerbe od vina dobijeno endometrijskom metodom.
Veruje se da su prvi sladoledi nastali u Itaiji u 17. veku potom se šireći ka Francuskoj pa Engleskoj. U početku su bili poslastica aristokratije, a sada omiljeni slatkiši šire populacije koji kod nas važe za jedne od prvih vesnika leta. „Ice- cream“ kao naziv za ovu poslasticu javlja se tek 1970-ih.
Amerika ga je proslavila – ali kornet je nastao SLUČAJNO!
Početkom 20. veka, na jednom vašaru u Americi nestalo je činija, pa je prodavac spojio sladoled sa vaflom – i tako je rođen kornet!
Autor: Zorica Lazarević
