Branimir Nestrović komentarisao je trenutnu situaciju kod blokadera, ističući da je došlo do značajnog obrta u njihovim stavovima i zahtevima.
Tokom prethodnih meseci, blokaderi su se distancirali od politike, naglašavajući da nemaju političke zahteve. Međutim, u poslednje vreme, počeli su da traže podršku političkih stranaka, kako bi formirali jedinstvenu listu protiv aktuelnog predsednika.
Ovaj nagli obrt u stavovima Nestrović vidi kao čudnu i zabrinjavajuću manipulaciju studentskim protestima.
- Ovo je sad neki baš kopernikanski obrat u tom studentskom pokretu. Znači, oni su se gadili politike četiri meseca, pet. Oni nemaju političke zahteve, ali tako bilo. Nemamo nikakve političke zahteve, mi samo želimo da se razjasni situacija oko nasrešnice, ne podržavamo nijednu političku stranku i tako dalje, i onda odjednom traže izbore, traže podršku političkih stranaka, sad odjednom traže podršku političkih stranaka za tu jedinstvenu listu, sa zahtevom da bude samo jedna lista protiv Vučića i to je njihova lista. Čudan obrt, nagli obrt. Onda je nastupio jedan period kad se potpuno jasno videlo da počinje manipulacija sa studentskim protestima, rekao je Nestorivć i dodao:
- Ovo sve što se sad događa, prvo je počelo sa onim odlaskom studenata iz Novog Sada, zanimljivo, iz Novog Sada, mislim da je Dinko i njegova ekipa, jer i oni su studenti, ovi Dinkovi su isto studenti, Dinko Gruhonjić, oni su studenti, šta znači student uopšte, ali vratiću se na to. Oni su išli u Strazburg biciklama i ono što je zanimljivo, da gde su bili, dočekao ih je neki gradonačelnik, neka manifestacija je bila. Gradonačelnik dočekuje, ne znam, Graca, ne znam ovoga, koje sve gradove su oni prošli. Prilično onako delo izrežirano, je li tako? Onda posle toga trče maratonci u Brisel opet. Zašto Brisel, zašto Strazburg, ne razumem?
Jedna od zanimljivih činjenica koju Nestrović navodi jeste putovanje studenata u Strazburg biciklom, gde su ih dočekali lokalni zvaničnici. Ova manifestacija izgleda kao dobro organizovana predstava, a odmah nakon toga studenti trče maraton do Brisela. Nestorović se pita zašto studenti biraju ovakve pravce i kakvu podršku očekuju od institucija Evropske unije, kada su prethodno tvrdili da nemaju političke zahteve.
- Oni su rekli da nemaju političke zahteve. Ako ideš u Brisel, sedište Evropske unije, ideš u Evropsku komisiju. To je najčistija politika koja postoji, je li tako? Pa onda kreće doček u Osijeku sa Severinom. Severina došla, da podrži studente, je li tako? Pa ne znam, u Splitu demonstracije podrške. To je sve ružno. Meni je to jako ružno sve. I onda na kraju dolazi ovaj zahtev. Kao prvo, mi uopšte ne znamo ko je sastavio taj zahtev. I ne znamo ko je to sastavio. Mislim, ko je to dao? Kaže studenti. Znači, postoje pet univerzitetskih centara u Beogradu i preko sto fakulteta. U Beogradu ima 85.000 studenata, a ovi drugi centri imaju malo manje. Koji studenti? Svi studenti su to rekli. Pa nejasno je. Onda vidim sad juče vest, već sastavljaju listu. Pazi, sastavljaju listu kandidata. Ko sastavlja listu kandidata?
Nestrović ukazuje na to da je nejasno ko zapravo sastavlja zahteve u ime studenata. U Beogradu postoji 85.000 studenata i više od sto fakulteta, pa je nelogično da se svi studenti saglase oko jednog zahteva. Takođe, postavlja pitanje kako drugi studenti mogu da poznaju kandidate sa različitih fakulteta, jer se mnogi od njih ne poznaju međusobno. Ovakva praksa, prema njegovim rečima, predstavlja zakonsku diskriminaciju.
- Studenti. Kako može student druge godine veterine da zna kandidata sa filozofskog fakulteta? Ja ne znam, ja kad sam imao 19-20 godina nisam znao nijednog profesora ni na mom fakultetu medicinskom, a kamoli na filozofskom fakultetu. Šta će ne sastavljati? Drugo, zašto samo profesori u fakultetu, u univerzitetu? To je prvo diskriminacija, jasna zakonska diskriminacija, to je nemoguće. Takva lista nije validna po zakonu, ne može da bude validna, jer te diskriminišeš druge ljude.
Kao ključno pitanje, Nestrović se osvrće na to da studenti koji su postali politički akteri nisu jasno definisali svoje stavove prema važnim pitanjima, poput pristupa Evropskoj uniji ili odnosa prema Kosovu. S obzirom na to da su se obraćali evropskim institucijama, čini se da su orijentisani proevropski.
Treće, je protivustavna, jer meni ne može niko da zabrani, naš Ustav kaže imaš pravo da biraš i da budeš biran, ja znam, meni niko ne može da zabrani, jer sam ja kandidat. Treće, znači ti sad postaješ politički akter, preko noći postaješ politički akter i tražiš podršku za to što si postao politički akter, pričao si šest meseci da nećeš ulaziti u politiku, a onda tražiš bezuslovnu podršku, a pri tome, znaš, jer kad si neki politički pokret, politička stranka, ti imaš neki program, je li tako? Pa se zna, jesi li za EU, jesi li za NATO pakt, jesi li za Rusiju, jesi li za Briks, jesi li za... Kakav je stav prema Kosovu i tako dalje. Mi ništa ne znamo o tome kakav je stav studenata. Po ovome, što sam malo pre ispričao, izgleda da je proevropski, jer njih je primila Marta Kos, tako, skratila je sastanak sa poslanicima Skupštine Srbije da bi razgovarala sa studentima.
Shvatate šta hoću da ti kažem? Kojim studentima? Mislim, kojim studentima? Ko je odredio studentsku delegaciju? Po ovome ispada da su oni evropski orijentisani. Mislim, ovo do sad što se dešavalo, znaš, ako trčiš do Brisela, ideš u Strazburg, obraćaš se Evropskom parlamentu, obraćaš se Toninu Piculi, obraćaš se Marti Kos, to je sve Evropska unija. Izvini, niko se nije obratio Rusiji, recimo, na primer.
Niko nije došao u Američku ambasadu, u neku drugu, zašto, mislim, baš u Evropsku uniju. Ako je to proevropski pokret, kakva crna podrška? Naravno da nećemo da damo podršku, to je potpuno besmisleno. Ali podržavamo autohtone studenske proteste. Pri čemu, moram da kažem, oni su samo na početku bili studentski protesti. Ono je bio građanski protest posle.
Nestrović izražava zabrinutost da bi strane službe mogle pokušati da manipulišu ovim pokretom, s obzirom na energiju i strast koju su građani pokazali na protestima. On naglašava da je istorijski dokazano da, kada se bunt razbije bez ostvarivanja rezultata, to može pasivizovati ljude na dugi rok. U tom smislu, on upozorava na potencijalne negativne posledice trenutne situacije i poziva na oprez u vezi sa političkim manipulacijama koje bi mogle ugroziti autentičnost studentskih protesta.
- Studenti su pokrenuli, oni su napravili revoluciju jer su pokrenuli narod. Ali nema 500.000 studenata u Srbiji. Kad je bilo u Beogradu 500.000 ljudi, znači to su bili građani. Koje je pokrenulo to? Bila je stvarno prava narodna revolucija. Ja se plašim da... strane službe koje su vrlo pametne i organizovane i imaju dugo iskustvo, da će one pokušati da, jer mislim da su se oni uplašili energije Srba, recimo konkretno te strane službe, mislim da su se uplašili ove strahovite energije koja se izgleda na ulicama, gde su ljudi potpuno pokazali, objasnio je Nestorović i dodao kako nijedna zastava Evropske unije nije preživela na ulici duže od par minuta.
- Nijedna zastava druga, sem Srpske zastave, nije preživela. Tako da su se oni, mislim, uplašili i plašim se da će oni krenuti da gase taj i da kompromituju taj protest, što bi bilo katastrofalno. Jer istorija ti kaže i sociologija da kad krene neki veliki bunt i ako se raspadne, bez rezultata. To strahovito pasivizuje ljude. Onda posle toga godine prođu pre nego što se skupi ista takva energija. Znači, oni se isključivo obraćaju Evropskoj uniji. Ova grupa studenata, moram da kažem, ova grupa studenata, ne znamo ni ko su. Praviš listu. Izbori kad se raspišu, oni se raspisuju po postojećim zakonima. Gde je zahtev za revizijom biračkih zakona, za postavljanje kamera? Nema nikakvih zahteva da se provere birački spiskovi, nego se već pripremaju liste za izbore.
Valjda se prvo pripremaju izborni zakoni, pa kad se promene izborni zakoni, ne možeš... Šta znači to lista raspisivanja izbora? Izbore raspisuje predsednik, ali ako ih on sad raspiše, on će ih raspisati po sadašnjim zakonima. Ali većinom treba da bude većinski sistem. Mislim, odnosno, većinski sistem. Ne možeš da glasaš za čoveka. za ljude da glasaš, a ne za liste, kakve liste.
Nestorović je rekao i kako misli da su sve ovo pogrešni koraci:
- Ne možeš tako. Mislim, to su pogrešni koraci. Ali, je gromoglasno ovo da je Marta Kos podržala zahteve studenata. To je u svim medijima bilo, ali tako ovim opozicijalnim. Marta Kos je podržala. Ko je bre Marta Kos?
Ko je bre ta žena? Mislim, jedna beznačajna... Kao i gomila tih što je bila do sada. Marta Kos dolazi iz zemlje koja je priznala Kosovo. Šta mene briga šta misli Marta Kos u Srbiji? Mene mnogo više interesuje šta misli narod Srbije o Srbiji.
Autor: D.B.
