Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon je, u intervjuu za francuski medij Frontières, govorio o životu Srba na Kosovu. On je ukazao da danas Srbi čine oko pet odsto stanovništva Kosova, dok su pre jednog veka, kaže, bili većinski narod.
"Od 1999. godine, više od 250.000 Srba bilo je primorano na egzodus pod pritiskom Albanaca. Pogromi 17. i 18. marta 2004 izazvali su beg dodatnih 10.000 ljudi i uništenje 150 crkava i manastira. Danas, Srbi čine oko pet odsto stanovništva, što je oko 100.000 ljudi, dok su pre jednog veka bili većinski narod", rekao je Gujon.
On je naveo da Srbi sada žive u enklavama (jedna ulica, četvrt, grupa kuća...) sa jednim uporištem na severu Kosova oko Mitrovice. Navodi i da se poslednjih godina represija pojačala policijskim kontrolama, hapšenjima i proizvoljnim zatvaranjima.
"Ja sam lično bio zaustavljan bez razloga od strane albanske policije i zabranjivan mi je ulaz na teritoriju iako sam vodio redovnu humanitarnu akciju od 2004. godine. To nije sprečilo moju organizaciju, Solidarnost Kosovo, da nastavi sa radom, ali cilj takozvanih kosovskih vlasti bio je da prekinu humanitarnu pomoć i još više izoluju srpsko stanovništvo. Pritisak na srpsku manjinu se takođe pojačava na političkom i administrativnom planu, sa merama koje imaju za cilj da prekinu sve veze sa Beogradom. Srpske obrazovne i zdravstvene ustanove su ugrožene, nastavnici i lekari koji rade u ovim institucijama su pod stalnim pritiskom, a ograničenja su postavljena na finansijska sredstva koja dolaze iz Srbije. Ovim zvaničnim represijama treba dodati i progone od strane albanskog stanovništva koje deluje nekažnjeno", rekao je Arno Gujon.
On kaže da preostali Srbi žive pod stalnom pretnjom progona i nasilja i da mnoge porodice svakodnevno trpe poniženja, napade, višestruke provale, čak i pokušaje trovanja.
"U više navrata, srpske kuće su paljene, škole i bogomolje vandalizovane. Ponekad, Albanci prolaze kolima i ispaljuju rafale iz automatskog oružja na prolaznike. Deca koja su se igrala na obali reke, malo dalje od svoje enklave, ubijena su pre nekoliko godina. Uprkos njihovoj volji da ostanu na zemlji svojih predaka, ovi hrišćani moraju da se suoče sa sve većim neprijateljstvom i izolacijom koja im čak ometa pristup osnovnim uslugama, zaposlenju i bezbednosti", naglašava Gujon.
U intervjuu za francuski medij Frontières, Gujon navodi da Kosovo nastavlja da gubi svoje hrišćansko nasleđe i da su mnogi pravoslavni verski objekti uništeni ili oskrnavljeni poput manastira Sveti Arhangel u Prizrenu i Bogorodice Ljeviške koja je upisana na Uneskov spisak svetske baštine. Na istom spisku su Gračanica i Pećka patrijaršija, koji su danas pod stalnim nadzorom kako bi se izbeglo njihovo uništenje.
Gujon kaže da je etničko čišćenja Srba sa Kosova razlog zbog kog je odlučio da 2004. godine osnuje organizaciju „Solidarnost Kosovo“, upravo u vreme, kako navodi, antisrpskih pogroma i na taj način pomogne.
"Srpska Vlada je uspela da održi određene civilne strukture: bolnice, škole, socijalnu pomoć. Međutim, ove ustanove su sada direktno napadnute od strane albanske policije na Kosovu i Metohiji. Centri za socijalnu pomoć su zatvoreni, bolnice pretresane. Albanci na Kosovu smatraju ove institucije ilegalnim, iako one postoje oduvek. Naravno, to nas ne zaustavlja i nastavljamo da pružamo podršku", navodi on.
Na pitanje novinara da li smatra da bi jednog dana bilo moguće da se Kosovo „vrati“ Srbiji, Gujon odgovara da bi to bilo spasonosno.
"Govorimo o pitanju opstanka za celu zajednicu koja je na ivici iskorenjivanja. Što se tiče budućnosti, Beograd će naravno nastaviti da podržava svoje stanovništvo i neće odustati od povratka svog suvereniteta nad kolevkom svoje civilizacije. A poslednjih godina vidimo koliko se stvari na međunarodnoj sceni mogu brzo promeniti", zaključuje Gujon.
Autor: Iva Besarabić
