"Protesti traju, a sad zamislite šta je sve moglo još da se uradi u ovih pet meseci, još investitora, još realizacija planova. Znatno su usporili razvoj sopstvene države, deca su van nastave - a bez volje da se sedne i razgovara. Siguran sam da ćemo našom još jačom borbom za rad, a ne nerad, za razgovor, a ne nasilje, uspeti da umirimo situaciju i nastavimo da dovodimo najznačajnije diplomatske, sportske delegacije, da organizujemo najveće događaje, baš kao što je to bio slučaj sa UEFA ovih dana, rekao je Dejan Tomašević, košarkaš, poslanik Srpske napredne stranke i član uprave EXPO 2027.
On je u intervjuu za Blic govorio i o Expu, za koji je rekao da je to najveći događaj na svetu koji će se desiti 2027. godine i najveći događaj koji ćemo mi kao Srbija ikada organizovati. Ne postoji veće i značajnije mesto od Expa koji spaja toliko država, toliko ljudi na jednom mestu sa ciljem dijaloga i konekcija.
- Tako da sam siguran da ćemo biti najbolji domaćini najzanimljivijeg događaja. Expo će doneti Srbiji još bolju poziciju u svetu, ali će doneti i nove ekonomske prilike, nove poslovne saradnje, nove turiste u našoj zemlji.
Na pitanje kakav bi premijer bio potreban našoj vladi, odgovara:
- Stabilan, mudar i spreman da vodi dijaloge na koje pozivamo mesecima unazad. Važno je da što pre normalizujemo život jer svaki dan protesta na ulici bez dijaloga nas košta na nacionalnom i ličnom nivou.
Dodaje i da "obilazi non stop čitavu našu lepu zemlju jer mnogo voli da je s narodom, od Prizrena do Palića".
- Narodu treba razgovor, lepa reč, dobre vrednosti i stabilnost. Raduju se zbog svih novih objekata, puteva, zbog novih zapošljavanja, zbog većih zarada i penzija. To su stvari koje ih čine sigurnim i mirnim kako za sebe, tako i za svoju porodicu.
Dotakao se i nedavnog haosa u Skupštini pojasnivši da ga sve to uznemiruje i rastužuje.
- Izazvali su pravu katastrofu u državi. Napravili neprocenjivu štetu, posejali mržnju i podelili društvo. Mislim da ovakav pritisak nijedan lider ne bi izdržao. Ali zahvaljujući borbi i istrajnosti predsednika Aleksandra Vučića, ova "obojena revolucija" im nije uspela. Takođe, mislim da nismo svesni da na čelu države imamo istorijsku ličnost i najvećeg državnika, koji je podigao našu zemlju iz pepela. Zahvaljujući takvom predanom radu, Srbija je stala u red zemalja sa najboljim ekonomijama, izgrađeni su autoputevi i brze saobraćajnice, bolnice i škole i još najmanje toliko je u planu da se gradi. Plate i penzije non stop rastu, ali i to je zanimljivo da se sagleda – najglasniji na protestima protiv države bili su sa Vračara, gde je prosečna zarada 160.000 dinara i čovek da se zapita s čime su oni nezadovoljni. Protesti traju, a sad zamislite šta je sve moglo još da se uradi u ovih pet meseci, još investitora, još realizacija planova. Znatno su usporili razvoj sopstvene države, deca su van nastave – a bez volje da se sedne i razgovara. Siguran sam da ćemo našom još jačom borbom za rad, a ne nerad, za razgovor, a ne nasilje, uspeti da umirimo situaciju i nastavimo da dovodimo najznačajnije diplomatske, sportske delegacije, da organizujemo najveće događaje, baš kao što je to bio slučaj sa UEFA ovih dana.
...Na krug studenata protestanata nakačili su se i nasilnici i agresivci i interesni ljudi koji to koriste za svoje potrebe i nisam siguran da ni studenti više znaju u kom pravcu ide i ko vodi proteste, za čije interese. Znam da smo ovako svi na gubitku...
Na to što ga često prozivaju zbog podrške SNS-u, kaže:
- Ja sam se uvek zalagao za nešto u šta čvrsto verujem. Za moju zemlju sam se uvek borio, da je promovišemo i da svet vidi i njenu lepotu i njene ljude, bilo kroz sport, politiku ili druge aktivnosti. Moje članstvo u SNS je isključivo bazirano na ličnom uverenju da svi želimo najbolje za našu zemlju. Zato ne mogu da razumem da neko odobrava nasilje opozicije, gađanje jajima i pljuvanje naroda, i odlazak u evropske ustanove kao što su to radili da bi tražili da se sopstvenoj zemlji uvedu sankcije!? Pa kako da budem za to?
Sportista u politici
- Ja sam najviše mojoj zemlji i mom narodu doneo dok sam igrao košarku. Sad basket više ne mogu da igram kako zbog povrede kolena, tako zbog godina (smeh), ali svo svoje znanje i iskustvo, svu svoju ljubav i posvećenost dajem na dalje da svima nama bude bolje i tako će biti na kojoj god poziciji budem bio... Sportisti su borci za svoju zemlju, za slavu svog naroda. Nemojte to da vas čudi. Mi smo naštelovani tako.
Autor: D.B.
