Student Jovan Babić objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Ono što se dešava nakon 15. marta počinje ozbiljno da vređa inteligenciju običnih i razumnih studenata – i onih koji su podržavali blokade i onih koji nisu, pa čak i običnih građana. Pitate se zašto? Zato što se pokušava narediti studentima da urade ono što nekome odgovara, bez obzira na njihove stavove i interese. Očigledno je da se studenti tretiraju kao građani drugog reda i sada se pokušava naterati da pogaze sopstvenu reč da studentske blokade nemaju nikakve veze s politikom.
Studenti su pošteni – za razliku od opozicije – i drže se onoga što su obećali građanima, jer se bore isključivo za pravdu. Onaj ko se bori za pravdu nikada ne laže, jer u suprotnom nije poštena osoba koja se zalaže za istinu, već neko ko laže. Da li studenti žele da ih građani pamte kao one koji su izneverili svoja uverenja? Da li žele da ponište svoju borbu, žrtvu, trud, rad i entuzijazam tako što će izdati sopstvene ideale i borbu za pravdu?
Morate biti svesni da žrtvu nisu podneli samo studenti koji su podržavali blokade, već i svi oni koji nisu mogli normalno da studiraju, a želeli su. Odlučili ste da žrtvujete tuđe obrazovanje, karijeru, novac i vreme da biste se borili za pravdu, a ne za političku korist pojedinaca.
Znate i sami koliko je ljudi dolazilo na plenume, a koliko nije. Znate da većina nije dolazila niti direktno podržavala blokade, ali je bila solidarna jer ste tvrdili da se borite za pravdu i izričito odbacivali svaku političku povezanost. Kada ta većina vaših kolega vidi da se sada povezujete s prelaznom, ekspertskom, tehničkom ili bilo kakvom drugom vladom, izgubićete njihovu podršku. Ne samo to – osetićete bes prave većine koja je, zbog vaše lažne borbe za pravdu koja je zapravo politička, izgubila godinu. Sutra ćete morati da izađete pred te ljude i priznate da su izgubili godinu zbog vašeg bavljenja politikom, a to sigurno ne želite da doživite.
Opozicija sada dolazi po svoje – po investiciju u studente koju je skrivala od očiju javnosti. Glavni neprijatelj studenata danas je opozicija, koja pokušava da preuzme proteste i da studentima nametne prelaznu vladu. Studenti su se jasno ogradili od politike, ali sada trpe pritisak opozicije da traže formiranje prelazne vlade. Studenti moraju biti svesni da nisu dužni ništa opoziciji. Ta opozicija jeste slala donacije tokom blokada, ali to nikada nije javno saopštila, pa mnogi studenti koji su učestvovali u blokadama nisu ni znali da ih zapravo pomažu opozicione stranke i nevladine organizacije finansirane zapadnim grantovima. Ni obični studenti to nisu znali, niti su dužni bilo kome od tih aktera, niti bi trebalo da dozvole da, na kraju blokada, izgube obraz i postanu omraženi kod svojih kolega koji nisu mogli da studiraju zbog političke borbe.
Jedini način da se to izbegne jeste jasna i glasna artikulacija da studenti neće dati političku artikulaciju, što opozicija sada javno pokušava da nametne.
Svaki pojedinac može javno da se ogradi od političke artikulacije i prelazne vlade – može to objaviti na društvenim mrežama i jasno reći da nikada nije podržavao politiku. Ili se, jednostavno rečeno, može "odjaviti" sa blokada i završiti sa tim poglavljem u životu.
Morate biti svesni da će se svi sećati da li ste ostali dosledni ili ste skrenuli na političku stranputicu i ukaljali sopstveni obraz. Posle toga, na plenumima će ostati samo oni koji podržavaju političku artikulaciju, mini političari, i time će se jasno predstaviti kao politički aktivisti. Mnogima od tih aktivista je obećano radno mesto kada oni dođu na vlast, zato tako grizu za ekspertsku vladu. Ekspertska vlada nije ono zbog čega su studenti ulazili u blokade. Naprotiv, studenti su se snažno ograđivali od koncepta ekspertske vlade, i zato je važno da se taj stav zadrži do samog kraja.
Šta je prelazna-ekspertska vlada?
To je izmišljotina opozicije, pokušaj da dođu do ministarskih funkcija bez osvojenih glasova na izborima. Ne postoji nikakva „prelazna vlada“ – postoji samo vlada koju formira parlamentarna većina. U Ustavu i zakonima ne postoji pojam prelazne ili ekspertske vlade – to je termin koji se koristi proizvoljno. Zato se i naziv te zamišljene vlade stalno menja: prelazna, ekspertska, tehnička, oročena, vlada narodnog poverenja, društvena vlada, ili kako već trenutno odgovara političkim akterima.
Važno je razumeti da su sva objašnjenja koja se daju za takvu vladu neosnovana i vrlo opšta. Ko tačno određuje ko je „ekspert“? Građani na izborima svojim glasovima odlučuju kome daju poverenje, i ti ljudi su njihovi legitimni predstavnici. Bez izbora nije moguće legitimisati bilo koga kao „eksperta“ – jedino je moguće da neka grupacija sama gura svoje ljude i naziva ih ekspertima. Grupacije koje imaju ogromnu medijsku moć imaju prednost u guranju svojih ljudi kao eksperata.
Iako naziv „ekspertska vlada“ lepo zvuči, njeno formiranje u realnim okolnostima nije moguće. Ekspertska vlada je potreba plaćenih aktivista kojima su obećane funkcije — samo je potrebno da dođe nova vlada, odnosno ekspertska vlada.
O ovome sam pisao još u decembru, u tekstu „Blokade su paravan za politički obračun“, u kojem je, između ostalog, navedeno:
„Isto tako sam došao do informacije da neki studenti, koji su organizatori blokada, imaju obećane političke funkcije u Gradu i Pokrajini, kada sruše režim i kada oni dođu na vlast.“
Pored toga, u istom tekstu nalaze se i sledeći stav:
„Studenti koji su uključeni u blokade aktivni su članovi političkih partija, odnosno omladinskih organizacija tih partija. Oni su zvanično studenti i imaju indeks, ali i partijsku knjižicu. Dobar deo studenata koji su uključeni u organizaciju blokada ili pripada političkim partijama, ili su protiv vladajuće koalicije, iako formalno nisu članovi nijedne stranke. Za njih ovo predstavlja isključivo političku borbu, a ne borbu za pravdu — i to je ono što me je zgrozilo. Razumem da u demokratiji svako ima pravo na svoje mišljenje, ali oni ne znaju ni imena poginulih zbog kojih navodno protestuju.“
Došlo je vreme da se javno vidi kome je obećana funkcija nakon uspešnih protesta — ali prethodno mora da se izbore za novu vladu.
Za razliku od njih, obični studenti imaju samo jedan interes: da ostanu dosledni ideji da se ne mešaju u politiku i time sačuvaju obraz pred kolegama koje nisu mogli da studiraju zbog njihove borbe za ideale.
Nakon četiri meseca, potrebno je izdržati još nekoliko nedelja u ograđivanju od politike. U suprotnom, ostaće upamćeni kao oni koji su pešačili hiljadu kilometara — ne za pravdu, već kao vojnici opozicije. Zamislite da vas se ljudi sećaju kao vojnika komandanta Đilasa. Zamislite kako će vas gledati kolege koje su, zbog vaših odluka, izgubile godinu studija kada im kažete da ulazite u političke stranke, pogotovo kada kažete da ulazite u Đilasovu stranku. Tu sramotu ne bi opralo ni 619 Dunava.
