Šta se dešava u pozorištu poslednja dva meseca, pitaju se svi koji nisu usko povezani sa branšom. Normalni ljudi ne mogu lako da razlikuju laž od istine u ovom izuzetno neuredjenom svetu u kojem je, inače, sve moguće.
Pobuna protiv upravnice Aleksandre Delić nikako ne jenjava, a navodni razlog je taj što je programskoj organizatorki Jeleni Ivetić uručila otkaz. Razlog za otkaz, bar prema tvrdnjama većeg dela glumačkog ansambla je, navodna, podrška studentima.
Inače, Ivetić je dobila otkaz po osnovu tehnološkog viška i nema pozorišta u unutranjosti sa manje od 40 zaposlenih, koje pored stvarnog organizatora ima i takozvanog programskog organizatora. A poznato je da je Ivetićka radno mesto dobila zahvaljujući stranačkom angažovanju svog venčanog muža Branislava Ivetića, novinara TV Šabac, i to u vreme kada je u ovom kraju vedio i oblačio Dušan Petrović.
Uoči pada vlasti DS u Šapcu 2020. godine, tadašnja direktorka, ugledna dramaturškinja Minja Bogavac, da bi se odužila Ivetićki (jer je bila njene oči i uši), sistematizovala je za nju radno mesto tog spornog programskog organizatora. Ali, sve je od starta bilo problematično jer je po obrazovanju Ivetićka bila i ostala veterinarski tehničar. Po dolasku nove upravnice Aleksandre Delić, Ivetićka je upisala fakultet, ali na žalost, agromenadžment. Pa će se svi dobronamerni ljudi zapitati kakve ovo veze ima sa pozorištem.
Glumački ansambl diskutabilan je koliko i eks programska organizatorka. Tako na primer u Šapcu od ukupno 15 glumaca, njih 6 su sa srednjom stručnom spremom, a primaju platu od oko 120.000 dinara. To su Aneta, Šarac, Ljubiša, Sniša, Sladjana, Sanja. Medju njima ima zubnih i drugih tehničara i zanimanja od svake fele.
Nije tajna, a to se i na sajtu pozorišta vidi da stariji glumci od škole imaju samo onu životnu. Srednja generacija diplomirala je u Prištini, a ona najnovija završila je Slobomir. Samo je jedan glumac sa novosadske akademije. Diploma FDU u Šapcu je misaona imenica.
A na posao glumci dolaze samo po potrebi. Oni koje reditelji slabije angažuju, a to su po pravilu stariji i neobrazovani, ne dolaze po mesec i više dana u pozorište. Ali platu i te kako primaju, pa traže i povišicu. Da zlo bude veće, medju starijom generacijom su bar dva teška alkoholičara, medju srednjom još toliko, a medju najmladjom bar jedan zavisnik od narkotika.
U Šabačkom pozorištu mahom su porodično povezani. Ovde rade Barovići – otac Ljubiša, glumac, majka Gordana, šminkerka i dete glumac Strahinja. Odmah za njima po brojnosti su Milojevići, odnosno Karajići – Vladimir i Sonja, zet i ćerka dugogodišnjeg upravnika i najzapaženijeg šabačkog glumca Zorana Karajića.
Tu su i Tomaševići – Žuća i Aneta, supružnici koji su u pozorište planirali da dovedu ćerku Selenu, talentovanu kostimografkinju, ali nisu imali sreće (bar za sada). Žuća je nedavno otišao u penziju i čini se da je aktivniji nego dok je bio u radnom odnosu.
Ima i drugih slučajeva i to u tehnici – majstor svetla Luka Popović sasvim slučajno sin je bivšeg majstora ovog zanata koji je otišao u penziju. Garderoberku Danijelu dovela je majka Milenija, prethodna garderoberka. Tehnički direktor Raša Kostadinović zaposlio je svoju suprugu Biljanu.
Kada se sve ovo uzme u obzir, uopšte i ne čudi da su se pobunjeni glumci uplašili za svoja radna mesta. Akcija protiv upravnice (čiju smenu uporno traže), nazvali su „Pozorište o koncu“. Ali utisak je da nije o koncu pozorište nego da se upravo pobunjeni tako osećaju zbog svih navedenih „kvaliteta“ koji im ni malo ne idu u prilog.
Autor: Snežana Milovanov
