Pomen, u organizaciji Austrijsko-srpskog pokreta solidarnosti, počeo je na trgu ispred sedišta predsednika i austrijske vlade, odakle se povorka, kroz ulice strogog centra, uputila ka trgu Štefansplac, gde su Srbi, tokom NATO agresije protestovali 78 dana.

Oni su, tokom kretanja nosili parole protiv NATO agresij da bi skrenuli pažnju austrijske javnosti na zločin počinjen pre 20 godina, za koji niko nije odgovarao.

Brojni govornici su, na završnici skupa, ukazali da je NATO prekršio međunarodno pravo svojom intervencijom, vođenom pod plaštom "humanitarne akcije".

Brojnim prolaznicima, a među njima i veliki broj turista sa svih strana sveta, deljeni su leci na kojima je ukazivano na taj događaj koji je, kako su rekli govornici, bio prvi rat za novi svetski poredak.

Sa skupa su upućeni i zahtevi austrijskoj vladi, pre svega da Beč ne ignoriše svoju ustavnu obavezu da bude neutralan i da poštuje međunarodno pravo, pa tako i Rezoluciju 1244.

- Pre 20 godina je NATO napao Jugoslaviju. To je bio prvi veliki rat na evropskoj teritoriji od 1945, a za koji nije postojao mandat UN, niti se može pravdati napadom na jednu članicu alijanse. Toj vojnoj intervenciji, suprotnoj međunarodnom pravu, prethodili su građanski ratovi, uz snažno mešanje sa strane. Prsti Austrija i EU su bili umešani u ratna događanja na prostoru bivše Jugoslavije - podvukli su organizatori u deklaraciji.

Konstatovali su da i dalje dominira crno-beli narativ, u kojem Zapad sebi pripisuje ulogu policajca koji se navodno brine o "humanosti" i "redu", dok se Srbija, tadašnja Jugoslavija, i dalje prikazuje kao agresor, što ne odgovara realnosti i treba ispraviti.

Podsetili su da je na osnovu Rezolucije UN 1244 i Kumanovskog sporazuma okončana 78-dnevna agresija, i da ta Rezolucija UN predviđa da je Kosovo i Metohija integralni deo Srbije.

- Ta rezolucija je i dalje na snazi, te se može menjati samo novom odlukom Saveta bezbendosti UN. Predstavnici privremenih institucija na Kosovu proglasili su 2008. jednostrano nezavisnost, što su zapadne sile i brojne druge države, među koijima i Austrija, u kratkom roku priznale. Radilo se o tome da se ostvari pravi cilj rata, a to je da se razori jedna zemlja koja nije želela da se potčini neoliberalno svetskom poretku, i da se njeni naslednici oslabe, uz novo kršenje međunarodnog prava - podvukli su oni.

U deklaraciji sa skupa ističe se da, ukupno gledano, NATO nije doprineo razumevanju naroda na Balkanu, već samo daljem zaoštravanju napetosti.

Rat NATO protiv SRJ predstavlja krah evropske i međunarodne bezbednosne arhitekture i bio je prvi rat za uspostavljanje novog svetskog poretka, te se vodio protiv jedne suverene države koja je želela sopstveni put i protivila se diktatu MMF-a, ukazano je u deklaraciji i ocenjeno da je taj rat podstakao i militarizaciju EU, kao i njene spoljne politike.

- Istorija još nije ispisana do kraja, jer pravi krivci još nisu odgovarali za svoj zločin - dodaje se u deklaraciji. Od austrijske vlade se traži da se vrati sopstvenoj spoljnoj politici i ustavom utvrđenoj neutralnost, da u potpunosti poštuje Rezoluciju UN 1244, kao i da se izjasni protiv formiranja kosovske vojske i ne učestvuje u obuci njenih pripadnika.

Skupu u centru Beča prethodila je diskusija pod motom "20 godina od NATO bombardovanja, ima li Balkan budućnost?", u kojoj su, između ostalih učestvovali austrijski publicisti i istoričari Hanes Hofbauer, Kurt Grič, Vilhelm Langtaler, političar David Sstokinger, kao i bivši izaslanik EU za Kosovo, koji je učestvovao u pregovorima u Rambujeu Volfgang Petrič.

U subotu uveče predstavljen je film "Težina lanaca" režisera Borisa Malagurskog, sa kojim su prisutni imali prilike da razgovaraju o pozadini NATO agresije.