Najvažnija veština u vezi nije komunikacija — već preuzimanje odgovornosti. Uspešni odnosi zahtevaju da preuzmemo odgovornost za ono što doživljavamo i kako se ponašamo.
Jedan od najlakših načina da to postignemo jeste da razlikujemo tri elementa: činjenice, sudove i osećanja.
- Činjenice su obično merljivi događaji: „Nebo je plavo.“
- Sudovi su značenja koja dajemo tim događajima: „Plavo nebo je lepo.“
- Osećanja su naše emocije i senzacije: toplo, hladno, srećno, tužno itd.
Pitanje je: kako ćemo reagovati nakon određenog iskustva? Možemo reagovati svesno ili nesvesno.
Ako reagujemo nesvesno, odgovorićemo impulsivno, vođeni trenutnim emocijama i sudovima.
Ako reagujemo svesno, razdvojićemo činjenice od osećanja i sudova, i promišljeno odlučiti šta prihvatamo kao istinu i kako ćemo se ponašati.
U nastavku su četiri koraka koja pomažu da reagujemo svesno i zrelo:
1. Odgovornost za prepoznavanje činjenica
„U redu, nebo je plavo. Šetamo zajedno po parku. Temperatura je oko 24 stepena. Rekao sam: ‘Divan je dan’, a prijatelj je odgovorio: ‘Ne, užasan je.’“
Istraživanja naglašavaju važnost razumevanja i uvažavanja iskustava, uverenja i vrednosti partnera. Ključno je poznavati potrebe i motive onog drugog, i shvatiti kako zajedničke vrednosti doprinose zdravoj vezi. Ovakva svesnost razvija empatiju i jača emocionalnu povezanost.
2. Odgovornost za preispitivanje sopstvenih sudova
„Hmm, meni je dan prelep i šetnja je divna. Ali primećujem da moj prijatelj očigledno ne deli to osećanje.“
Parovi koji se aktivno preispituju i osvrću na svoja uverenja i percepcije mogu značajno poboljšati kvalitet odnosa, posvećenost i opšte zadovoljstvo. Jedna studija iz 2014. pokazala je da su samoanaliza, razumevanje sopstvenih osećanja i spremnost da se uzme u obzir i tuđe viđenje ključne za zdrav odnos.
3. Odgovornost za identifikaciju sopstvenih osećanja
„Drago mi je što je ovako lep dan, ali sam i tužan jer moj prijatelj ne može da ga uživa. Takođe sam i frustriran, pa čak i ljut zbog njegovog negativnog stava.“
Istraživanja stalno potvrđuju koliko je važno da partneri umeju da prepoznaju i razumeju sopstvene emocije. To u velikoj meri utiče na kvalitet komunikacije, rešavanje konflikata i dubinu emotivne povezanosti.
Parovi koji umeju jasno da izraze kako se osećaju, mnogo lakše rešavaju nesuglasice i grade stabilan, ispunjen odnos.
4. Odgovornost za svesni izbor
Kada razdvojimo činjenice od sudova i emocija, mnogo lakše donosimo mudre odluke — kako ćemo razmišljati, šta ćemo osećati i kako ćemo reagovati.
U prethodnom primeru, sudovi i emocije su pomešani, što je potpuno uobičajeno. Međutim, ako pristupimo svesno, možemo izabrati koje sudove i osećanja ćemo zadržati, a koje odbaciti.
Na primer, možemo odlučiti da se fokusiramo na tugu zbog toga što je prijatelju loš dan, i da reagujemo s empatijom, umesto da se naljutimo jer „ne kapira kako je dan zapravo divan“.
Ljudi prirodno imaju mnogo misli, osećanja i sudova — nekih sa kojima se poistovećuju, a nekih ne. Često pomešamo sudove sa činjenicama, jer u njih snažno verujemo. Takođe mešamo osećanja sa sudovima (npr. „Osećam da nisi u pravu“) i možemo imati oprečne emocije: „Ti si bezobrazan“ i „Volim te“ — istovremeno.
Na kraju krajeva, mi smo odgovorni za ono što osećamo, mislimo, govorimo i radimo. U svesnom svetu odraslih nema žrtava. Preuzimanje vlasništva daje nam moć nad našim izborima i sudbinom, i samim tim je ključ za uspešan i srećan život punog nagrađujućih odnosa, piše Your Tango.
Autor: Jovana Nerić
