Javlja se uglavnom kao zastrašujuće iskustvo i može biti praćena halucinacijama, anksioznošću i pritiskom u grudima Javlja se najčešće tokom uspavljivanja ili buđenja, a može biti izazvana nedostatkom sna, upotrebom lekova i drugim poremećajima spavanja
Paraliza sna se javlja kada se samo deo mozga probudi iz sna, dok deo koji kontroliše pokrete mišića ostaje "isključen". Tada dolazi do privremenog osećaja paralize - osoba je potpuno budna i svesna, ali ne može da pomeri telo.
Ova paraliza može da bude praćena halucinacijama, anksioznošću i pritiskom u grudima. S obzirom na to da je reč o uglavnom zastrašujućem iskustvu, korisno je znati znake i simptome u slučaju da se dožive.
Kada se javlja samo povremeno, poznata je kao izolovana paraliza sna (IPS). Izolovana paraliza sna je prilično česta, i većina ljudi doživi bar jednu epizodu u toku života.
Međutim, ako epizode postanu učestale, to se naziva rekurentna izolovana paraliza sna (RIPS). RIPS se smatra vrstom parasomnije (poremećaja sna koji ometa san) i može da bude izazvan drugim zdravstvenim stanjima ili poremećajima spavanja.
Prepoznavanje kada i koliko često se javljaju može da pomogne lekaru da utvrdi uzrok i pronađe odgovarajući tretman.
Simptomi paralize sna
Nemogućnost pokretanja ili govora
Najčešći simptom paralize sna je nemogućnost pokretanja tela ili govora. U stvari, to je i sama definicija paralize sna - nemogućnost da se fizički kontrolišu pokreti tela, iako je osoba u potpunosti budna i svesna. Paraliza sna može da se dogodi prilikom uspavljivanja, što se naziva hipnagogična ili predormitalna faza, ili prilikom buđenja iz sna, što se naziva hipnopompična ili postdormitalna faza.
Ova paraliza se dešava zbog pomešanih signala u mozgu. Tokom REM faze sna (faza brzog pokreta očiju), mozak šalje signal mišićima da se ne pomeraju previše. Ovo sprečava da se stalno budimo tokom sna. Kada se probudimo, mozak ponovo omogućava pokrete mišića. Međutim, tokom paralize sna, mozak ne pošalje taj signal, pa iako osoba postaje svesna, telo ostaje u stanju sna.
Stručnjaci ne znaju tačno zašto se to dešava, naročito kada se epizode javljaju povremeno, a ne učestalo. Rekurentna izolovana paraliza sna (RIPS) češća je kod osoba:
sa mentalnim zdravstvenim stanjima poput bipolarnog poremećaja koje uzimaju određene lekove ili koriste određene supstance sa neredovnim rasporedom spavanja ili pod velikim stresom sa drugim poremećajima spavanja, poput narkolepsije.
Halucinacije
Halucinacije su još jedan čest simptom paralize sna. One mogu da budu veoma realistične i da uključuju više čula, kao što je viđenje stvari koje nisu prisutne, osećaj da se dodiruje ili oseća nešto što ne postoji, kao i slušanje zvukova koji se u stvarnosti ne dešavaju.
Uobičajene vrste halucinacija uključuju:
Viđenje blještećih svetala
Viđenje promena boja i šara
Osećaj čudnih senzacija, poput peckanja ili vibriranja
Osećaj da je telo teže nego što bi trebalo da bude
Osećaj bestežinskog stanja ili kao da se lebdi iznad tela
Osećanje neobičnih mirisa
Čujenje glasova
Čujenje drugih zvukova, poput koraka ili muzike
Intenzivan strah ili anksioznost
Može da bude vrlo uznemirujuće da se osoba probudi i da ne može da pomera telo, iako epizode paralize sna obično traju samo nekoliko sekundi do najviše nekoliko minuta. Ipak, epizode su često praćene intenzivnim osećajem straha, anksioznosti i panike.
Istovremeno, halucinacije povezane s paralizom sna same po sebi mogu da budu zastrašujuće; mnogi ljudi su uvereni da se u njihovoj sobi nalazi još neko prisustvo (ponekad zlonamerno), ili osećaju kao da neko sedi na kraju njihovog kreveta. Istraživanja pokazuju da je paraliza sna uzrok mnogih prijavljenih slučajeva iskustava van tela, pojavljivanja duhova, mističnih doživljaja i pojave „demona sna“ koji su česti u folkloru.
Osećaj pritiska ili gušenja
Neki ljudi koji dožive paralizu sna osećaju povećan pritisak u grudima, kao da im neko sedi na grudima. Postoji mogućnost da za to postoji biološko objašnjenje, jer mišići koji kontrolišu disanje mogu da budu pogođeni istim fenomenom koji izaziva paralizu ostatka tela.
Međutim, u slučajevima paralize sna, postoji i mogućnost da je taj osećaj gušenja povezan sa takozvanim inkubus fenomenom, tipičnom halucinacijom kod osoba koje imaju parasomnije i druga psihijatrijska stanja. Inkubus fenomen se karakteriše osećajem pritiska na grudima ili grlu, u kombinaciji sa vizuelnom halucinacijom stvorenja koje agresivno vrši taj pritisak.
Simptomi kod dece
Paraliza sna može da se javi u bilo kom trenutku, jer može da bude izazvana brojnim faktorima, uključujući upotrebu lekova i supstanci, psihijatrijska stanja, nedostatak sna i druge poremećaje spavanja poput narkolepsije.
Obično se prvi put javlja tokom detinjstva ili adolescencije.
Simptomi paralize sna kod dece nisu drugačiji nego kod odraslih, ali roditeljima može da bude teško da razlikuju da li njihovo dete doživljava uobičajene dečje noćne more ili nešto ozbiljnije, kao što su paraliza sna, noćni strahovi ili poremećaj noćnih mora.
Ako dete redovno govori o uznemirujućim ili strašnim epizodama tokom spavanja, koje su praćene privremenim osećajem nemogućnosti pomeranja tela, treba da se razgovara sa njegovim lekarom. Iako paraliza sna sama po sebi nije štetna, može da bude znak neke druge parasomnije ili zdravstvenog stanja.
Kada se obratiti zdravstvenom radnik
Iskustvo izolovane ili čak rekurentne paralize sna obično nije razlog za hitnu zabrinutost i najčešće ne zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Međutim, RISP može da bude izazvana drugim stanjima koja mogu dugoročno da utiču na opšte zdravlje i kvalitet života.
Ako se redovno doživljavaju epizode paralize sna - što se često definiše kao najmanje dve epizode u periodu od šest meseci, praćene intenzivnim strahom - važno je da se razgovara sa lekarom kako bi se otkrio uzrok. On može da pomogne da se identifikuju i tretiraju eventualna druga stanja koja mogu da budu okidač za paralizu sna.
Autor: Snežana Milovanov
