Muškarci sa visokokvalitetnom spermom imali su skoro tri godine duži životni vek od muškaraca sa spermom niskog kvaliteta, objavljeno je u nedavnoj studiji.
Velika nova studija koja je obuhvatila skoro 80.000 muškaraca otkrila je da oni sa visokokvalitetnom spermom (brzi, snažni „plivači”) mogu da žive oko tri godine duže od muškaraca sa spermom lošeg kvaliteta.
- Za sve tipove izmerenih parametara sperme, videli smo povezanost doze i odgovora na smrtnost – što je bolji kvalitet i kvantitet sperme, duži je životni vek - kaže dr Laerke Priskorn, koautor studije i epidemiolog sa odeljenja za rast i reprodukciju u Univerzitetskoj bolnici u Kopenhagenu u Rigshospitalet i dodaje:
- Ova povezanost je ostala kada smo uzeli u obzir obrazovni nivo muškaraca i njihov zdravstveni status pre procene kvaliteta sperme, što su bili mogući faktori za koje smo mislili da bi donekle mogli da objasne uočenu povezanost – ali nisu - kaže dr Priskorn.
Sperma niskog kvaliteta može biti "kanarinac u rudniku uglja"
Priskorn i saradnici su ispitali podatke o 78.284 muškaraca u Kopenhagenu koji su bili na procenjivanju neplodnosti i kod kojih je ispitan kvalitet semena između 1965. i 2015. Kvalitet sperme je određen merenjem zapremine sperme, oblika i koncentracije sperme i proporcije spermatozoida koji su se kretali ili pravilno plivali.
Tokom praćenja do 50 godina, dogodilo se 8.600 smrtnih slučajeva.
Analiza je otkrila da su muškarci sa ukupnim brojem od više od 120 miliona pokretnih spermatozoida imali 2,7 godina duži životni vek od muškaraca sa ukupnim brojem između 0 i 5 miliona.
Rezultati, objavljeni u časopisu Human Reproduction, pokazali su da bi grupa sa većim brojem ljudi mogla očekivati da će živeti do 80,3 godine, u poređenju sa 77,6 godina za muškarce u grupi sa nižim brojem.
Povezanost između visokokvalitetne sperme i dugovečnosti bila je istinita u podgrupi od skoro 60.000 muškaraca koji su dali informacije o bilo kojoj dijagnozi bolesti koju su imali pre uzimanja uzorka sperme.
Autori su zaključili da kvalitet sperme može biti univerzalni biomarker morbiditeta (postojanja bolesti) i mortaliteta.
Džošua Bodi, urolog i vanredni profesor sa Univerziteta Minesota u Mineapolisu, naziva mušku neplodnost „kanarincem u rudniku uglja“, signalizirajući potencijalne zdravstvene probleme.
- Postoje mnogi zdravstveni problemi koji mogu uticati na broj spermatozoida — genetski problemi, cistična fibroza, dijabetes, karcinomi, problemi sa hipofizom i urođena stanja. Nizak ili nulti broj spermatozoida takođe može biti posledica polno prenosivih infekcija kao što su gonoreja ili hlamidija - kaže dr Bodi, koji nije bio uključen u studiju.
Ograničenja sperme za procenu zdravlja
Rezultati studije su u skladu sa prethodnim istraživanjima koja pokazuju vezu između lošeg kvaliteta sperme i ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što je razvoj raka, prema John Amori, profesor medicine i stručnjak za mušku reprodukciju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington u Sijetlu.
Međutim, on upozorava da je studija opservacijska i zasnovana na postojećim podacima, tako da nalaze „treba tumačiti s oprezom“. Pored toga, on upozorava da se sperma ne koristi kao sredstvo za procenu statusa zdravlja muškarca.
- Prediktivna moć procene sperme će verovatno biti mnogo manja od drugih poznatih mera, kao što su krvni pritisak , težina, lipidi natašte tj. nivo holesterola i šećer u krvi - kaže dr Ejmori, koji nije bio uključen u studiju.
Iako autori studije ne sugerišu da se muškarcima rutinski meri kvalitet sperme radi procene opšteg zdravstvenog statusa, oni pozivaju muškarce kojima je kvalitet sperme procenjen zbog problema sa plodnošću da razmotre potencijalne zdravstvene probleme vezane za spermu niskog kvaliteta.
- Provere plodnosti, koje se najčešće dešavaju u mladosti, mogu pružiti "prozor mogućnosti" za kliničare da identifikuju i ublaže potencijalne zdravstvene rizike koji bi inače mogli proći neprimećeni dok se ne manifestuju jasnim simptomima - kaže Priskorn.
Šta utiče na kvalitet sperme?
U propratnom članku komentarišući ovo istraživanje, dr Džon Ejtken, ugledni profesor emeritus sa Fakulteta za životne sredine i životne nauke na Univerzitetu Njukasl u Australiji, napisao je da oksidativni stres može biti faktor koji utiče na kvalitet sperme.
- Oksidativni stres je neravnoteža u telu nestabilnih molekula zvanih slobodni radikali i antioksidansi. Antioksidansi štite ćelije od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Poznato je da je oksidativni stres uključen u proces starenja i da može uticati na kvalitet sperme, kaže dr Aitken.
Da bi pomogao u smanjenju oksidativnog stresa i poboljšanju kvaliteta sperme, Amori savetuje muškarce da izbegavaju duvan, ograniče konzumaciju alkohola, da jedu zdravo, redovno vežbaju i dovoljno spavaju.
- Ako je broj spermatozoida proveren i nizak, shvatite ovo kao upozorenje da istražite svoje zdravlje i radite sa svojim lekarima da pokušate da poboljšate svoje zdravlje na najbolji mogući način - kaže Bodi.
Autor: Snežana Milovanov
