Ivan Petrovič Pavlov bio je jedan od najistaknutijih lekara i naučnika krajem 19. i početkom 20. veka, a ovaj Rus je 1904. ovenčan i Nobelovom nagradom za medicinu.
Prestižno priznanje dobio je za rad na fiziologiji varenja, premda je široj javnosti najpoznatiji po eksperimentu Pavlovljevi psi koji se bavio uslovljenim refleksima. No, doprinos Pavlova na savremenu medicinu bio je mnogo širi od pomenutog - njegove ideje o varenju postavile su temelje moderne nauke o ishrani i pružile praktične savete koji su ostali relevantni do danas.
"Svaka vrsta hrane ima svoj karakter", istakao je svojevremeno Pavlov, za koga je zdrava ishrana u osnovi podrazumevala umerenost i jednostavnost.
Ispitivanja ovog ruskog naučnika dovela su do otkrića da varenje ne počinje u stomaku, već u ustima. On je pokazao da pljuvačka, naizgled jednostavna tečnost, igra ključnu ulogu u pripremi hrane za varenje. Kako je to Pavlov objasnio, različita hrana podstiče lučenje različitih vrsta želudačnog soka. Na primer, meso izaziva drugačiju reakciju od hleba ili mleka. Pavlovljevi rezultati doveli su do pojave principa "homogene ishrane", u kome mešanje nekompatibilne hrane može da poremeti varenje.
"Pogrešna kombinacija proizvoda je kao da svirate dve kontradiktorne melodije u isto vreme – stvara haos, a ne harmoniju", govorio je ovaj lekar.
Pavlovljeva otkrića inspirisala su koncept "odvojene ishrane", koji je postao široko rasprostranjen 1930-ih zahvaljujući američkom naturopati, piscu i jednom od prvih vegana na svetu Herberta Šelton. Šelton je popularizovao ideju da proteine, masti i ugljene hidrate treba konzumirati odvojeno kako bi poboljšali varenje, princip koji je u velikoj meri pozajmio iz Pavlovljevih otkrića. Iako su neke od Šeltonovih tvrdnji od tada opovrgnute u više navrata, Pavlovljeve osnovne ideje ostaju naučno utemeljene. Odnos između vrsta hrane i varenja i dalje je kamen temeljac nauke o ishrani, piše "Dzen.ru".
Pavlov je i sam živeo ono što je drugima savetovao - bio je disciplinovana osoba, izbegavao je da pije alkohol i konzumirao je jednostavne, umerene obroke. Verovao je i u značaj fizičke aktivnosti, a ostala je upamćena njegova izjava: "Najkraći put do zdravlja je kroz ishranu i kretanje".
Zlatna pravila uravnotežene ishrane nobelovca Ivana Petroviča Pavlova
Pavlovljeva filozofija nas podseća da suština pravilne, uravnotežen ishrane nije u lišavanju ili strogim pravilima, već u razumevanju prirodnih ritmova našeg tela i njihovom poštovanju. Ovaj naučnik imao je niz praktičnih, a veoma jednostavnih preporuka za optimalno varenje, a ovog puta prenosimo neke od njih.
1. Jedite jednostavno: Izbegavajte kombinovanje proteina i namirnice bogate ugljenim hidratima u istom obroku. Primera radi, nemojte jesti parče mesa i krompir u isto vreme. Umesto toga, pojedite jedno, sačekajte i uživajte u drugom kasnije. Naravno, ne treba se slepo i svakodnevno držati ovog pravila, ali bi ono trebalo da bude važna smernica.
2. Voće treba konzumirati odvojeno od druhih namirnica jer njihov jedinstveni sastav zahteva posebne enzime za varenje. Njihovo mešanje sa drugom hranom, kao što su mlečni proizvodi, može izazvati probleme sa varenjem.
3. Mlečni proizvode ne treba jesti sa hlebom, mesom ili morskim plodovima. Najbolje je kada se kombinuju sa zelenišom ili jedu samostalno.
4. Žvaćite i ne žurite: Varenje počinje u ustima, pa ne žurite sa jelom. Temeljno žvakanje omogućava pljuvački da radi svoju "magiju", postavljajući teren za efikasno varenje.
5. Slušajte svoje telo: Varenje nije samo mehanički proces, ono je usko povezano sa vašim mentalnim stanjem. Pavlov je naglašavao "mentalnu prirodu varenja", napominjući da stres ili ometajući spoljašnji faktori mogu negativno uticati na način na koji vaše telo obrađuje hranu.
Autor: Zorica Lazarević