I dalje mnogi imaju dilemu šta bi trebalo da urade sa slavskom svećom kada dan slave prođe. Takođe, mnogi ne znaju na koji način bi trebalo ugasiti sveću – da li na uobičajen način ili postoji određeno pravilo koje bi trebalo poštovati kako “ne bi naljutili sveca”.
Najbolje je da slavska sveća bude od pravog voska, jer se on sporije i ravnomernije topi. Dužina sveće zavisi od materijalnih mogućnosti domaćina, a najčešće u crkvenim prodavnicama nude one od 50 do 60 centimetara.
Sveća može biti ukrašena papirnim ukrasom, koji je ujedno i zaštita da vosak ne padne na stolnjak. Poslednjih decenija običaj je da se na sveću zalepi sličica sveca zaštitnika.
Običaji nalažu da domaćin upali slavsku sveću neposredno pred rezanje kolača. Pre nego što to učini, trebalo bi da se prekrsti, pomoli, pomene Boga i sveca kojeg slavi, poljubi sveću i onda je upali.
Foto: Tanjug
Slavska sveća trebalo bi da gori tokom celog dana. Kada domaćin želi da je ugasi, trebalo bi da se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati malo vina i sipa uz fitilj sveće. Vino će lagano ugasiti sveću.
Mnoge domaćice posle obeležavanja slave odlažu slavsku sveću u fioku i pale je prilikom zajedničkih porodičnih molitvi tokom godine. Druge, pak, čuvaju sveću i pre naredne slave nose je u crkvu i pale pre liturgije. Oba običaja su ispravna.
Slavsku sveću, možete, takođe paliti i kada sveštenik bude dolazio u dom da sveti vodicu pred Uskrs, ali i kada vam naiđu teški trenuci u životu, pa želite da se pomolite svom svecu zaštitniku i pronađete duševni mir, piše Telegraf.
Autor: Marija Radić
