Najpoznatija žena s ljubičastim očima bila je glumica Elizabet Tejlor. Prema istraživanju koje je sprovedeno, ljubičaste oči postoje iz više razloga: mutacije, upale unutar oka ili zbog albinizma.
Uzorak oka koji se nasleđuje je složen. Boju oka određuju brojni geni koji međusobno „komuniciraju“, a boju očiju deteta određuje boja roditelja ili članova porodice. Ponekad genetske mutacije mogu uzrokovati da neko ima drugačiju boju očiju od ostalih članova.
U nastavku donosimo šest mogućih uzroka ljubičastih očiju!
Melanin
Melanociti luče melanin, koji reagira sa sunčevom svjetlošću i stvara tamniji ten. Melanociti u očima novorođenčeta nisu u potpunosti razvijeni. Boja šarenice se menja kako dete raste. Većina beba rađa se sa smeđim očima. Neka se deca još rađaju sa sivim ili plavim očima. Boja se može kasnije promeniti.
Heterohromija
Heterohromija je stanje u kojem je boja očiju drugačija. Na primer, jedno oko može biti smeđe, dok je drugo zeleno. Razlog je još nepoznat.
Tumor oka
Tumori šarenice obično nemaju simptoma, iako tumor oka može promeniti njegovu boju.
Albinizam
Albinizam je genetska bolest u kojoj telo proizvodi malo ili nimalo melanina. U tom se slučaju mogu imati ljubičaste oči.
Genetika
Oči mogu biti sive ili plave. Ako se rodi beba čija majka ima sive, a otac plave oči, verovatno će beba imati jednu od te dve boje ili kombinaciju.
Fuchsov sindrom
To je stanje prilikom kojeg se različiti delovi oka upale. Stručnjaci veruju da u nekim slučajevima ovo stanje može rezultirati promenom boje očiju. Ova upala može dati očima plavu ili ljubičastu boju.
Šta je aleksandrijski sindrom?
Aleksandrijski sindrom medicinski je mit u kojem osoba, između ostalih simptoma, ima ljubičaste oči.
Ne postoje naučni dokazi koji bi mogli potvrditi ovde navedene simptome, ali na osnovu istorijskih teorija ljudi s Aleksandrijskim sindromom imaju:
Savršen vid.
Vrlo svetlu kožu, koja nekim čudom ne gori na suncu.
Tamnosmeđu kosu, iako nemaju dlaka na telu.
Žene s ovim stanjem nemaju menstrualni ciklus, ali su plodne i mogu da imaju decu.
Osobe s ovim stanjem imaju vrlo jak imunološki sistem, pa retko obolevaju.
Veruje se da imaju savršeno uravnotežen metabolizam, zbog čega ne postaju gojazni.
Očekivano trajanje života je između 120 i 150 godina.
Napominjemo, ne postoje naučni dokazi koji potvrđuju da ovaj mit istinit!
Autor: Dubravka Bošković
