Živimo u zabludi da smo zemlja košarke samo zato što Zvezda i Partizan pune Arenu, naš problem je što mislimo da smo najbolji u svemu, a da niko više ne postoji. Nekad smo učili od Bugara, Turaka i Mađara, moramo i dalje da usvajamo svetske trendove - ističe selektor Pešić.
Svetislav Pešić, proslavljeni trener, svetski šampion, neizmerno puno je dao srpskoj i jugoslovenskoj košarci.
I sa 75 godina, kao aktuelni selektor „orlova", pokazuje da je još motivisan, pun energije i gladan novih trofeja, ali ističe da mu je pre svega cilj da bogato znanje prenese na mlađe generacije.
Na predavanju studentima Visoke sportske i zdravstvene škole u Beogradu Pešić je za katedrom održao istorijski govor.
Pešić se prisetio meča sa Amerima: Znali smo ko kosi, a ko...
Upozorio je sve nas da ne treba da se zavaravamo uspesima iz prošlosti, već da pratimo nove trendove kako bismo ostali zemlja košarke.
- Da, Srbiju nazivaju zemljom košarke, možda i zbog toga što u Beogradsku arenu svaki drugi dan dolazi po 20.000 ljudi na mečeve Crvene zvezde i Partizana, ali mi moramo da budemo svesni da košarka kao sport napreduje svaki dan. I ako to trener ne vidi, niti vidite vi koji se obučavate za košarkaške trenere, sportske funkcionere, onda se ne možemo nadati stvaranju novih vrednosti. Onda živimo u zabludi da smo zemlja košarke samo zato što pobeđujemo tamo-vamo. Košarka u čitavom svetu napreduje i s aspekta metodike treninga, selekcije ili sistema takmičenja.
Titule nisu pokazatelj uspešnosti
Iskusni stručnjak objasnio je i koje osobine mora da poseduje košarkaški trener.
- Trener pre svega mora da bude skroman. Čitavog života uvek sam tražio… Smatram da trener treba da bude umeren, da nije arogantan, to je prosto reći, ali nije lako uraditi. Cilj je pronaći balans. Ja ne mislim da su titule pokazatelj uspešnosti, da, važno je, ali nije uspeh samo pobediti. Uspeh je da osetiš da svi napreduju. Svi volimo da stalno pobeđujemo, ali to nije moguće. To je posao koji nas kao trenere tera napred - rekao je Pešić
Često se Srbija naslanja na uspehe jugoslovenske košarke, ali Kari ne prihvata takvu logiku.
- Mi u Srbiji ne možemo i ne smemo da se zavaramo živeći u prošlosti. Moramo da budemo svesni da neko nešto u životu bolje radi od nas. Jer ako stvarno misliš da ti sve znaš - tu napretka nema. S druge strane, ako prihvatiš da još neko uči, napreduje, razvija se i bolje radi od tebe, to moraš da usvojiš. Tek tada i ti možeš da budeš bolji od onoga što zapravo jesi. Mi u Srbiji očigledno imamo taj problem jer i dalje smatramo da smo svetski prvaci pet puta. A nismo i ne možemo da budemo svetski prvaci pet puta jer moramo biti realni, mi smo proizvod jugoslovenske košarke. Naravno da je srpska košarka dala najveći broj trenera i igrača koji su najviše uticali na rezultate u bivšoj Jugoslaviji, ali mi nismo sami postizali te rezultate da bismo se sad kitili tuđim perjem. U tim uspesima su značajno učestvovali i igrači s prostora bivših republika nekadašnje Jugoslavije. To je prošlost, ali nije loše i to ponekad pomenuti kako bismo bolje živeli u sadašnjosti i bili spremni za budućnost, a ne da se puvamo. Ako misliš da si genije, onda si budala - naglasio je Pešić.
Dočekan je aplauzom od studenata, ispraćen ovacijama
To je bila reakcija studenata Više sportske i zdrvavstvene škole u Beogradu, koji su s velikom pažnjom ispratili Pešićevo predavanje. Budući treneri i menadžeri u sportu dugo su posle izlaganja selektora tokom edukativne tribine postavljali pitanja slavnom stručnjaku, koji im je poručio da se drže knjige, znanja, ali da za svaki posao moraju da imaju strast i posvećenost.
Vratio nas je Kari u daleku prošlost, na početke stvaranja nadaleko prepoznate jugoslovenske košarke.
- Trebalo bi da gledamo i kako su to radili i neki ljudi koji su stvarali našu košarku - Bora Stanković, Nebojša Popović, Aca Nikolić, Ranko Žeravica, Radomir Šaper. Svi oni su učili od drugih. Vi morate da znate da smo mi učili od Bugara, Turaka i Mađara, pa posle i od Francuza. Dakle, mi smo uvek bili otvoreni i spremni da usvajamo i tuđa znanja i iskustva. Imam utisak da mi više ne učimo ni od koga, već smatramo da smo sami sebi dovoljni. Ne, neophodno je da i dalje od nekoga nešto ukrademo. Ne postoji nijedan vrhunski trener, ne postoji nijedan vrhunski čovek da je uspeo u životu a da nije kraduckao od drugog. Ne moraš baš previše da kradeš, ali malo-pomalo ukradi neki detalj i prilagodi ga sopstvenoj filozofiji.
Autor: Jovana Nerić
