Ćerka koja je ubila majku u Aleksinačkih rudara broj 47 u Novom Beogradu, kako kažu komšije, ima između 40 i 50 godina i konstantno je pravila probleme. Više puta je lečena u neuropsihijatrijskoj klinici "Dr Laza Lazarević", gde je i danas odvezena u pratnji policije pošto je otkriven zločin.
- Stanari su je prijavljivali. Često je komšijama lupala na vrata, dobacivala, vrištala. Verujte mi, očekivali smo da se ovako nešto dogodi - kaže jedna od stanarki ulaza.
Prema rečima komšija, dešavalo se da se majka i ona svađaju. Posle svakog lečenja, dok je uzimala prepisanu terapiju, bila je dobro, ali čim bi prestala da pije lekove, nastajao je horor.
- Lupala mi je na vrata par puta. Zvali smo policiju, ali nam je rečeno da ne mogu ništa da urade dok nekoga ne povredi - priča jedan od stanara.
"Ubili ste me"
Zločin se, kako je Republika pisala, dogodio na četvrtom spratu zgrade, gde je u stanu broj 18, nešto posle 18 časova, pronađeno beživotno telo žene.
- Majka mi je javila za to oko 18.30 časova. Ispred ulaza je bilo nekoliko policijskih patrola. Čula se vriska u ulazu. Na to smo već navikli, jer je tako bilo svaki put kada su je odvozili u "Lazu Lazarević". Kada su je danas uvodili u vozilo Hotne pomoći vikala je: "Ubili ste me". Bolesna je oduvek i trebalo joj je lečenje - kaže jedna od stanarki.
Majka je štitila
Prema rečima komšija, nije retkost da sa terase viče na prolaznike, a više puta se dogodilo i da se ona i majka svađaju na ulici, koja je odjekivala od njihove vriske.
- Ono što mogu da kažem, da je sve to trajalo godinama, da je policija nebrojeno puta došla, da je ta ista majka svaki put štitila i pričala kako se nista nije dogodilo. Policija nam je rekla da je odvedena u "Lazu" i da je vise necemo videti, da su je odvezli kolima Hitne pomoći sa nekoliko policajaca unutra, dok je vrištala "Pustite me pobogu" - ispričao nam je jedan od stanara.
Deca, roditelji, starci... nebitno je bilo, sve je napadala u ulazu. Ako joj dođe odmah krene brutalno vređanje i vrištanje.
Detalje samog zločina utvrdiće dalja istraga.
Autor: Dalibor Stankov
