Anđela Stoilović iz Predejana, koja je 29. januara 2022. godine pod dejstvom alkohola izazvala tešku saobraćajnu nesreću kada je upravljajući autom marke "golf" oko 4 ujutru sletela u Južnu Moravu kod Vladičinog Hana, prilikom čega su poginule njene dve drugarice Katarina Petković i Anđela Milovanović, dok je četvrta koja je bila u vozilu Kristina M. lakše povređena, osuđena je na 7 godina zatvora, tim povodom Miljana Stojanović, sestra poginule Anđele dala je tešku ispovest za Telegraf.
"Kakva god bila presuda, to neće vratiti moju sestru Đelu, ali bih volela da cela ova situaciju posluži kao primer ostalima. Moja jedina želja je da saznam istinu o tome kako se sve dogodilo i da pravda bude zadovoljena. Volela bih i da joj se ukoliko je moguće zauvek oduzme vozačka dozvola i da nikad više ne dovede nijednu porodicu u ovakvu situaciju", rekla je ona i nastavila:
"Naša jedina želja, to jest, ono najmanje što bi mogli da učinimo za Anđelu i Katarinu, jeste da saznamo istinu o tome kako se sve dogodilo i da pravda bude zadovoljena. Da napomenem i to da smo izgubili i dedu, nakon samo tri nedelje od sestrinog stradanja. Jer nije mogao od tuge i boli da izdrži gubitak unuke. Samo dan pre nemilog događaja smo bili jedna velika i srećna porodica, ali nakog ovoga sve gubi smisao i u trenu gubimo dva člana porodice.
Od smrti sestre, moj život, kao i moj pogled na svet su se iz korena promenili. Nisam verovala da postoji ovolika neljudskost, bezosećajnost, da su ljudi ovoliko bez empatije i griže savesti. Kada kažem bez empatije i bez osećanja mislim na to, da umesto da dođu i ispričaju pravu istinu, Anđela i Kristina nisu pre svega nikom od nas izjavile ni saučešće, niti zapalile sveću drugaricama ili bile na neki od njihovih parastosa, a pritom navode u početku u njihovim izjavama da su drugarice od detinjstva.
Pa ako je tako kao što kažu, valjda su te njihove drugarice bar toliko zaslužile, da im upale sveću. Bez obzira na to što mi gubimo voljene osobe, u malom mestu poput Predejana, smo ozloglašeni i kruže razne priče o nama, samo jer smo se pridružili gonjenju Anđele Stoilović. A sve u cilju kako bi sebe odbranili pred drugim ljudima i skrenuli pažnju sa njenih prekršaja, kojih je bilo dosta", priča Miljana drhtavim glasom.
Kaže da ih je dotuklo i to što roditelji preživelih, dok su zbrinjavali svoju decu u bolnici, nisu pomislili da i Anđela i Katarina imaju roditelje da i oni treba da znaju šta se desilo.
"Od samog početka nisu ispali ljudi prema nama. Roditelji Anđele i Kristine su mnogo pre naših roditelja znali da je došlo do saobraćajne nesreće i dok su zbrinjavali svoju decu u bolnici, ni na trenutak nisu pomislili da i Anđela i Katarina imaju roditelje da i oni treba da znaju šta se desilo. Sve nas je to previše razočaralo i dotuklo, a bio je potreban samo jedan poziv da se obaveste i naši roditelji, jer se tu ipak radilo i o njihovoj deci. Živimo u istom mestu i svi se međusobno znamo tako da nije moguće da nisu uspeli da stupe u kontakt sa nekim od nas. Jako nas je povredilo i to što su izašle iz vode i napustile mesto nesreće, pritom ostavivši dve “drugarice” da se bore za život", kaže ona.
Ističe da im je veoma teško da priča o povredama pokojne sestre, jer su, kako kaže, veoma teške i nalaz obdukcije je pokazao da su definitivno nastale od jačine udarca i pada na njenu levu stranu.
"Smatram da, s obzirom da su zadobile lakše povrede, bile su u stanju da pruže pomoć. A i dužnost svakog vozača je da ukaže pomoć i ostane na mestu nesreće. Jako bolno za nas je bilo i pominjanje sestrinih povreda, jer je bilo previše preloma. I nemoguće je takve povrede zadobiti u vodi, već su definitivno nastale od jačine udarca i pada na njenu levu stranu", ističe ona.
Anđela i Katarina su, kaže, bile kao sestre od detinjstva, o čemu svedoči i bolna činjenica da se Katarina borila svom snagom da spase Anđelu.
"Naše porodice su bile kao jedno, pre svega zbog mog prijateljstva sa Katarininom sestrom Slađom, sa kojom smo bile nerazdvojne, a kasnije i zbog njihovog prijateljstva. Katarina i Anđela su bile oličenje pravog prijateljstva, što dokazuje da se Katarina borila svom svojom snagom da pruži pomoć najboljoj drugarici i time ugrozi svoj sopstveni život. Bile su devojke vedrog i veselog duha, pune života, prijateljski nastrojene prema svima, a nažalost su previše rano izgubile život zbog nepažnje i nepromišljenosti drugog.
Anđela je bila najbolja ćerka, sestra, unuka, drugarica. Devojka sa najlepšim očima i anđeoskim osmehom. Ona je pravo oličenje svog imena, anđeo je bila na zemlji, a sada i na nebu. Anđelinim gubitkom ostajem za ceo život uskraćena sestrinske ljubavi, podrške, razgovora. A moja deca ostaju uskraćena tetkine ljubavi, jer bi sigurno bila najbolja tetka na svetu. Njenim gubitkom ostaje velika praznina u našim srcima i duši. Nedostaje i nedostajaće za sve što se bude dešavalo, za sve bitne događaje, slave, rođendane. Uvek će ostati ta jedna prazna stolica za stolom, uvek će faliti. Jer sve ovo nikad ne preboliš, već samo naučiš da živiš sa tim. Ponosni smo što je bila i ostala deo nas, a ostajemo zauvek tužni jer smo je prerano izgubili. Samo da niko nikad ne doživi ovakav gubitak, da ne oseti ovako nešto na svojoj koži, jer na ovako nešto nikad nisi spreman i desi se kao grom iz vedra neba. A tuga, bol i praznina ostaju za ceo život.
Bez obzira što neka srca ne kucaju više, mi koji smo ostali večno ćemo ih voleti i čuvati kao najdražu uspomenu. Jer voljeni ne umiru sve dok žive oni koji ih vole i koji ih se sećaju.
Počivaj u miru sestrice, volimo te!".
Autor: Dubravka Bošković
