AKTUELNO

Suzana Stanković Čikić, mama ubijenog učenika iz OŠ "Vladislav Ribnikar", nakon jučerašnjeg suđenja i susreta "oči u oči" sa maloletnim ubicom objavila fotografiju i poruku na društvenim mrežama.

Dečak ubica koji je počinio masakr 3. maja prošle godine, juče je saslušan u svojstvu svedoka na suđenju svojim roditeljima Miljani i Vladimiru Kecmanoviću u Specijalnom sudu u Beogradu. Skoro četri sata ispitivali su ga advokati, sudsko veće, javni tužilac, a zatim su porodice žrtava krenuli da mu postavljaju pitanja. Jedna od njih bila je i Suzana Stanković Čikić, majka ubijenog dečaka Andrije Čikića.

Maloletni ubica svedočio je juče, podsetimo, u krivičnom postupku koji se vodi protiv njegovih roditelja i to iz najveće sudnice Specijalnog suda u Beogradu u Ustaničkoj ulici, koja je inače i najčuvanija sudnica u Srbiji. Kako smo izveštavali tokom jučerašnjeg dana iz minuta u minut, roditelji ubijene dece su na glavnom pretresu počeli da ispituju maloletnika.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Suzana Stanković Čikić na pomenuto ročište došla je sa svojim suprugom Milošem Čikićem, a na ulasku u zgradu beogradskog suda grlila se i pozdravljala sa ostalim roditeljima ubjene dece. Decu im je ubio njihov vršnjak koji je tog jutra, kako smo već pisali, planski zakasnio na prvi čas, a zatim naoružan do zuba počinio zločin. Neutešna majka talentovanog mladog pijaniste i kompozitora Andrije Čikića pred kojim je bila svetla budućnost, nakon suđenje oglasila se na društvenoj mreži Fejsbuk.

- Ti i ja, tim za večnost - napisala je Suzana koja se, kao i ostali roditelji ubijenih žrtava drže dostojanstveno u svom bolu već 15 meseci.

Pored ove poruke ona je objavila i fotografiju na kojoj je sin Andrija nasmejano grli dok poziraju. Ispod fotografije nalaze se mnogobrojni komentari na kojima korisnici pružaju podršku majci koja je izgubila sina jedinca.

- Draga Suzana, svaka čast na snazi da budete u sudnici! Snaga vas roditelja je i potresna i obavezujuća. Grlim Miloša i tebe - piše u jednoj od objava, dok se u drugoj navodi:

Foto: Facebook.com

- Hiljadu poruka sam napisala i obrisala jer ne mogu da pronađem reči kojima želim da vam kažem koliko ste hrabri. Što znam da će čitav život proći, a ništa vas ne može utešiti. Ta divna bića nisu ovo zaslužila, a ni vi toliki bol i tugu. Neka vam Bog da snagu, a vašim anđelima mir i spokoj.

Neutešna majka ubijenog dečaka u decembru prošle godine, u parničnom postupku koji se vodi protiv dečaka ubice, njegovih roditelja Miljane i Vladimira Kecmanovića, kao i Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" u Višim sudom u Beogradu, navela je "da je bila u timu koji je ispitivao maloletnika u postupku koji se vodi protiv njegovog oca i majke". Podsetimo, Vladimiru Kecmanoviću na teret ste stavlja da je izvršio krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti, zatim da je dečaka vodi u streljanu i obučavao ga da puca, kao i da nije dobro obezbedio legalno oružje kojim je njegov sin počinio zločin. Naknadno je u istrazi optužena i Miljana Kecmanović i to zbog sumnje da je izvršila krivično delo nedozvoljeno držanje oružja, budući da je njen DNK pronađen na jednom komadu municije.

- Osetila sam veliku hladnokrvnost tokom ispitivanja. Pitala sam ga da li zna da mi je ubio dete, rekao je da zna. Kada sam pitala zašto je bio na njegovom spisku, rekao je da je to okej - navela je ona tada dok je u crnini stajala za sudskom govornicom.

- Ta hladnoća cele porodice je nešto neverovatno. On nije ima emociju, majka je bila sa njim tada, ni ona, a otac koji ga vodi u streljani kaže da nije kriv. Mnogo toga me muči...

Suzana je tada dodala da je kasnije u telefonu svog sina videla da se dopisivao sa dečakom ubicom, ali da joj nije pričao o njemu.

- Tada sam našla poruke gde mu je dečak tražio neku određenu kompoziciju za njegovu sestru koju prethodno nisu našli na internetu, tada mu je Andrija rekao da je i on tražio, ali da ne može da nađe, sve je bilo na nekom drugarskom nivou - kazala je tada neutešna Suzana, nakon čijih reči su prisutni briznuli u plač.

Potom je dodala "kako je moguće da za 10 duša niko nije kriv i da nema ničije odgovornosti".

Autor: Dubravka Bošković