Odavno Partizan nije igrao jedan evropski meč, mesecima unazad, od evropskih kvalifikacija prošlog leta, te je gostovanje bratskog CSKA objedinilo i takmičarsku potrebu, ali i uživanje na tribinama, koje su priredili navijači dva kluba, uvezani prijateljstvom decenijama unazad. Na kraju su u pravcom prazniuku fudbala slavili gosti (2:1) na čijoj klupi sedi Marko Nikolić, miljenik navijača crno-belih i to golovima Alerandra i Žemaledinova, a počasni gol za crno-bele postigao je Dušan Jovanović, iako je rezultat zaista bio u drugom planu.
Za razliku od letošnje utakmice na Bratskom turniru u Moskvi, kada se CSKA pod tada novozabranim trenerom Markom Nikolićem spremao za Premijer ligu Rusije, a Partizan sa povratnikom Aleksandrom Stanojevićem na klupi za evropske kvalifikacije I kada je 90 minuta prštalo na sve strane, večerašnji duel dva tima u Humskoj više je ipak imao revijalni karakter.
Tek na mahove žustriji, takmičarskiji, uz poneku priliku, dobru akciju ili udarac sa distance, ali generalno gledano simpatije su ovoga puta “pokupili” navijači dva kluba na tribinama, bodreći zajednički timove na terenu, uz puno zanimljivih segmenata, koreografija, zajedničkih pesama.
Početak meča obeležile su tri situacije – prilika Ibrahima Zubairua na početku utakmice, koji je umakao odbrani CSKA, ali nije mogao protiv legende gostiju Akinfejeva, koji je izašao na vreme, skratio ugao i neutralisao pokušaj. Potom povreda Jung-Džun Goha, koga je minut kasnije medicinska služba crno-belih bukvalno odnela sa terena. Na posletku – igrački – veći posed CSKA čiji igrači su u laganom ritmu kontrolisali dešavanja, no, bez veće agresije I žustrine, što se može reći i za drugu stranu, gde je bilo i debitanata poput mladog Vanje Dragojevića, prekomandovanog iz filijale Teleoptika.
Sve u svemu, igra na mahove sa obe strane, uz, rekosmo već, poneku dobru akciju, insistiranje Srđana Blagojevića da mu tim igra iz poslednje linije i nadmeće se sa tehnički boljik protivnikom i prilike koje su se u pola časa mogle nabrojati na prste jedne ruke.
Izdvaja se Kelvenom prodor u 40. minutu, kada mu je posle dva dobra driblinga u kaznenom prostoru domaćina lopta zamalo umakla u ključnom momentu, odnosno pokušaj Zorana Alilovića u smiraju prvog dela sa distance, koji je Akinfejev, iako je krenuo na suprotnu stranu, zaustavio sjajnom reakcijom. Na kraju prvog dela logično i aplauzi za ekipe, uz ovacije Marku Nikoliću, čije podvige iz 2017. godine navijači Partizana ne zaboravljaju.
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Trener Partizana Srđan Blagojević je na početku nastavka izvršio još tri izmene, na teren poslao Krunića, Lazarevića i Nikolića, ali je CSKA samo malo “dodao gas” i potpuno preuzeo kontrolu nad utakmicom. Nisu, reklo bi se, gosti bili ni blizu maksimuma, tim pre što su u Beograd doputovali bez 12 reprezentativaca, ali je suvi kvalitet bio presudan.
Gosti su pomerili linije ka golu Partizana, kontrolom poseda i za nijansu agesivnijiom pristupom naterali domaćina da se brani na svojoj polovini i bilo je samo pitanje momenta kada je Nikolićev tim pronaći pukotinu ili sačekati grešku u odbrani crno-belih. Pjanićev udarac sa distance samo je naslutio sled događaja, a u 67. minutu CSKA je poveo.
Bila je to akcija u tri poteza, lopta Lukina iz poslednje linije ka Roši, koji je primirio pas na sredini terena, potom fenomenalno uposlio Brazilca Alerandra, čiji udarac je isprva odbranio Krunić, ali je isti igrač stigao pre defanzivaca Partizana, obišao golmana crno-belih i pogodio – 0:1.
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Meč se posle vođstva gostiju vratio u pređašnji mod, uz laganu kontrolu ruskog tima i malo više prostora za Partizan, u čijim redovima je, baš kao i u gostujućim, izvršeno nekoliko izmena i meč je već gubio na intenzitetu. Tim pre što je dva puta prekidan zbog bakljada na južnoj tribini.
Imao je Partizan u završnici dobar pokušaj preko Kovača, ali je u osmominutnoj nadoknadi vremena CSKA potvrdio pobedu golom Žemaledinova, kome je možda prethodio prekršaj nad Lazarevićem, no, sudija nije odreagovao – 0:2.
Pokušao je Partizan da postigne makar počasni pogodak i to je pošlo za rukom Dušanu Jovanoviću u dubokoj nadoknadi vremena.
Autor: Iva Besarabić Pink.rs/
