Svaki trenutak bez kiše korisno je iskoristiti za boravak napolju.
To deca najbolje znaju. A bliži se i Prvi maj, koji će većina provesti u prirodi. I koliko god da se prepustite uživanju, važno je da vam uvek na pameti bude da je sveža prolećna trava idealno mesto da pokupite - krpelje! A ukoliko ga ne izvadite na vreme ili to učinite kako ne treba, posledice mogu biti izuzetno bolne, pa čak i da dovedu do invaliditeta! Oni su prenosnici opasne lajmske bolesti, koja je najrasprostranjenija i najbolje proučena infekcija koju uzrokuju ukoliko su zaraženi bakterijom borelija burgdoferi.
Borelija se širi lokalno u koži oko mesta uboda, a zatim se limfnim putem ili krvlju rasejava po organizmu u tkiva i organe. Lajmska bolest je retko opasna po život, ali može dovesti do težih oblika bolesti.
Kao prevencija preporučuje se oblačenje dugih rukava i nogavica, po mogućnosti svetlijih boja da bi se parazit mogao lakše primetiti, kao i pregled tela nakon boravka na mestima potencijalnim za neprijatan susret.
Kako se zaštititi od krpelja
- izbegavati visoku travu, bujno zelenilo parkova, livade, šume
- pri boravku u prirodi koristiti repelente
- nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge
- nakon boravka u prirodi pregledati kožu
- proveriti i odeću
Simptomi lajmske bolesti
- crvenilo kože
- temperatura
- ukočenost vrata
- vrtoglavice
- otečeni zglobovi
- nepravilnosti u radu srca
- zapaljenje mozga i kičmene moždine koje postepeno napreduje
- zamor
- smetnje u pamćenju
- utrnulost završetka udova
- bolovi, slabost i grčevi u mišićima
- invaliditet
Šta ukoliko se krpelj zakači
- ne mazati alkoholom, benzinom ili acetonom mesto gde je krpelj
- krpelja uhvatiti pincetom za rilicu
- okrenuti suprotno od kazaljke na satu
- mesto uboda dezinfikovati
- pratiti stanje uboda
- ako dođe do crvenila, javiti se lekaru
- Krpelji mogu biti prenosioci raznih bolesti, ali najčešće su prenosioci bakterije koja izaziva lajmsku bolest. Krpelj je parazit koji se nalazi, naročito početkom proleća, u travama, parkovima, šumama i napada životinje i ljude. Nije svaki krpelj zaražen bakterijom koja izaziva lajmsku bolest, ali zbog opreza mora da se vodi računa i da se proveri svaki ubod krpelja - naglašava za Kurir specijalista opšte medicine dr Radmila Šehić.
Napominje da nakon boravka u prirodi treba prekontrolisati kožu, a krpelja eliminisati ukoliko je uočljiv.
Foto: Unsplash.com
Gradski zavod za javno zdravlje: Skidanje bi trebalo stručno obaviti
U Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd navode da se odstranjivanjem krpelja u toku prvih 24 sata po njegovom kačenju smanjuje verovatnoća prenosa borelije na čoveka i nastanak infekcije:
- Skidanje bi trebalo da se obavi stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, čistom pincetom, tako što se krpelj uhvati što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Nakon odstranjivanja, potrebno je dezinfikovati ubodno mesto. Izvađeni krpelj se dostavlja u PCR laboratoriju GZZJZ na vodom navlaženom parčetu vate, u sterilnoj posudi sa poklopcem. Analiza se može uraditi na uput izabranog lekara, a isto tako i platiti ukoliko uput nije dostupan.
- Mesto uboda pre vađenja krpelja ne treba mazati alkoholom i benzinom, već krpelja pincetom zahvatiti za rilicu i okrenuti suprotno od kazaljke na satu. Bitno je da to mesto nakon vađenja bude praćeno. Ukoliko se u roku od nekoliko dana pojavi crvenilo, to može biti znak da je krpelj bio zaražen. Problem može nastati ukoliko se to ne prijavi lekaru. Ne treba ignorisati ni temperaturu, koja se može javiti nakon mesec dana - ističe ona i dodaje:
- Ako i to bude zanemareno i tretirano na svoju ruku, može se desiti da prođe i nekoliko godina i može doći do simptomatologije naročito neuroloških oboljenja, oštećenja nerava, centralnog nervnog sistema, sve to može da se iskomplikuje i ta osoba je kandidat za invaliditet!
Prema podacima "Batuta", u Srbiji se godišnje u proseku prijavi oko 800 obolelih od lajmske bolesti u svim starosnim kategorijama. Testiranje na ovu bolest radi se o trošku RFZO nakon procene zdravstvenog radnika i izdavanja uputa u domu zdravlja.
Majka nije znala šta je: Krpelj detetu ušao u uši
Jedna majka iz Srbije postavila je na Fejsbuku fotografiju deteta kom se na uvo prikačio krpelj! Ona nije ni znala šta je u pitanju, a posle se ispostavilo da je dete krpelja imalo i na drugom uvu i da to nije bilo odmah primećeno.
- Da li se neka mama susrela sa ovim kod dece. Dete mi ne daje da skinem i mislim da je boli - napisala je majka u objavi.
Usledilo je više 200 komentara u kojima su ljudi isticali da je u pitanju krpelj i da što hitnije dete odvede kod lekara. Nešto kasnije ponovo se oglasila majka.
- Hvala svima. Vodila sam dete kod lekara na hirurško i izvadili su krpelja iz jednog i drugog uva. Prepisali su joj i antibiotik.
- Ukoliko se zakače na čoveka ili životinju, krv sisaju od dva do sedam dana, a onda ponovo padaju na vegetaciju. Simptomi bolesti počinju nedelju do mesec dana nakon ujeda krpelja. Prvi znak je crvenilo oko mesta uboda. Promena na koži je praćena pojavom simptoma sličnih gripu (glavobolja, groznica, malaksalost, bolovi u zglobovima), koji traju nekoliko nedelja ukoliko se osoba ne javi lekaru koji će odrediti antibiotsku terapiju. Ozbiljnije komplikacije se javljaju nedeljama i mesecima nakon ujeda krpelja - navodi se na sajtu "Batuta".
Autor: S.M.
