PRETE NAM SMRTONOSNI TOPLOTNI TALASI, A ŽIVOT U GRADU BIĆE PAKAO! Srbija se zagreva brže i više od ostatka sveta, a to donosi katastrofalne posledice

Sredinom veka se očekuje da će temperatura vazduha bude 50 stepeni

Prošla godina bila je ubedljivo najtoplija u Srbiji od kada postoje merenja temperature i prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) prosečna godišnja temperatura bila je nekada nezamislivih 13,3 stepeni, odnosno za gotovo 1 stepen toplija od prethodnog šampiona – 2023. godine, a klimatolozi su upozorili da nam tek sledi pakao. To se dešava širom planete i posledica je globalnog zagrevanja, međutim, kada je Srbija u pitanju, prosečna godišnja temperatura porasla je za bliže 2 stepena, što znači da u našem regionu klimatske promene dolaze brže nego globalno.

Zašto se Srbija brže zagreva od ostataka sveta?

Iz susedne Mađarske su klimatolozi poručili da “klimatske promene više nisu samo daleka pretnja, već se osećaju njeni stvarni efekti i da meteorolozi predviđaju da će tokom leta u ovom veku biti do 46-47 stepeni Celzijusa”.

Takođe, naši stručnjaci za klimu su prilikom obaranja temperaturnih rekorda prošle i pretprošle godine objasnili da u Srbiji zbog njenog geografskog položaja postoji “dugoročni trend porasta temperature i privremeno probijanje, što ne znači da smo sve bliže trajnom probijanju, već smo od toga samo par decenija. Ostalo nam je još 20 do 30 godina da reagujemo na pravi način i verovatno da još manje vremena imamo da ostanemo ispod granice od 1,5 stepeni, s obzirom na to da već beležimo anomalije veće od 2 stepena”.

Od čega zavisi da li će biti 42 ili 50 stepeni

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta dr Ana Vuković Vimić, je izjavila da će temperatura vazduha u urbanim sredinama u Srbiji prelaziti sredinom ovog veka 42 stepena pri vlažnosti od 50 odsto, a čak i 50 stepeni pri vlažnosti od 20 odsto.

- Toliko će porasti temperatura do sredine veka da će se, u dve do tri godine po deceniji, javljati takozvani "smrtonosni" toplotni talasi – izjavila je Vuković Vimić krajem 2024. na okruglom stolu „Kritična pitanja Republike Srbije u uslovima klimatskih promena“, održanom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Zašto se brže zagrevamo od ostatka sveta

Prema njenim rečima, po različitim scenarijima, sa velikom verovatnoćom, se zna da će sredinom veka u Srbiji porast srednje temperature „prevazići tri stepena Celzijusa, a krajem veka skoro šest stepeni“ u odnosu na razdoblje 1961 – 1990. godinu.

"Očekuje se da sredinom veka Srbija svake godine ima probleme sa sušom"

- Srbija se brže zagreva od globalnog proseka i brže će se zagrevati, jer je na severnoj hemisferi, na kopnenim površinama. Od 2011. do 2020. godine svet se zagrejao za 1,1 stepen u odnosu na preindustrijski period, dok je zagrevanje u Srbiji bilo 1,8 stepeni Celzijusa. Najbrže se zagreva letnja sezona. Zagrevanje je 2,4 stepena Celzijusa – rekla je prof. dr Ana Vuković Vimić.

Dodala je da se očekuje da sredinom veka Srbija svake godine ima probleme sa sušom. U periodu 1961-1990. bila je prosečno jedna suša u deceniji, dok je od 2011. do 2020.godine bilo pet godina sa sušom, a do sredine veka očekuje se svake godine suša.

"Zemlja promenjene klime" i toplotni talasi

Ona je na sajtu “Klima 101” objavila da je Srbija, jedna od “globalnih vrućih tačaka”, zemlja promenjene klime.

“Toplotni talasi nisu ograničeni samo na vrele delove godine – oni se mere u odnosu na vrednosti dnevnih maksimalnih temperatura karakterističnih za taj period godine. Primera radi, i temperatura ispod 20 stepeni Celzijusa može biti deo toplotnog talasa – ako se dogodi u januaru. Ali oni jesu posebno značajni leti, i to posebno u urbanim sredinama”.

Poručila je da je posebno izražen fenomen toplotnog ostrva, odnosno, činjenice da temperatura vazduha na gradskim ulicama može biti znatno viša nego u parkovima ili šumama, zbog manje količine zelenila i načina zagrevanja betona i asfalta u odnosu na prirodna zemljišta.

"Temperatura vazduha na gradskim ulicama može biti znatno viša nego u parkovima ili šumama"

- Izmerene vrednosti kažu da su temperature vazduha u gradskim jezgrima prosečno za oko 2 stepena više, ali kada su vedri dani i jako zagrevanje mogu biti čak i do 10 stepena Celzijusa više nego na zvaničnim mernim stanicama, koje se postavljaju na posebno odabranim lokalitetima upravo tako da „zaobiđu” ovakve lokalne varijacije – kaže Vuković Vimić.

Ranjivost na klimatske promene

“Klima101” je objavio i da je Srbija neslavni šampion Evrope u ranjivosti na klimatske promene.

- Nije stvar samo u našem geografskom položaju, već i u lošim politikama koje nas puno koštaju, napisao je za “Klima 101” Uroš Davidović, meteorolog i doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

On dodaje da je Srbija prva u Evropi po ranjivosti na klimatske promene i “za neslavno prvo mesto znamo na osnovu analize komponente GAIN indeksa koja se naziva ranjivošću, a inače, GAIN indeks je jedan od najprihvaćenijih pokazatelja prilagođenosti država na klimatske promene”.

Visok nivo ranjivosti znači da važni privredni sektori, poput poljoprivrede, vodoprivrede ili energetike nisu u skladu sa trenutnim i budućim stanjem klime.

Dobitna kombinacija za ekstremne temperature

Meteorolog Ivan Ristić kaže za”Blic” da je za sve učestalije toplotne talase i visoke temperature u Srbiji, osim njenog geografskog položaja, “glavni krivac” kombinacija određenog ciklona i anticiklona.

- Balkan, tako i naša zemlja, je rekorder kada je zagrevanje u pitanje. Kada se desi kombinacija Islandskog ciklona i Afričkog anticiklona imamo u Srbiji veoma topao vazduh i kada stane između Alpa i Karpata nama je po dva meseca vrelo. Imamo i dosta toplotnih kupola, a njihova pojava je vezana za Afrički anticiklon. One nam donose duge periode tropskih temperatura, preko 30 stepeni, s tim što kod nas bude i preko 35 do 40 stepeni – kaže Ivan Ristić.

Očekuju se paklene letnje vrućine u ovom veku

Napominje da je sreća u nesreći, što ipak nemamo toliko ekstremne vrućine da temperatura od preko 40 stepeni bude zabeležena više dana, ali su i temperature od 35 do 40 stepeni jako nezgodne. To je temperatura blizu i preko temperature našeg tela zato čim temperatura pređe 30 stepeni imamo problema sa hlađenjem i moramo da se snalazimo da bi se zaštitili.

Geografski položaj i toplotne kupole

Afrički anticiklon, koji donosi i toplotne kupole, je dosta čest.

-Imamo 3-4-5 naleta Afričkog anticikolona i toplotna kupola može da se zadrži mesec do dva, kao što je bilo 2024. godine. Desilo se da smo baš mi prvi na udaru toga. Vazduh iz Sahare uvek ide prvo na nas, kao i pesak. Takav sistem dugo traje i teško ga je narušiti. Za to je odgovaran naš geografski položaj. Mi smo između Alpa i Karpata i utiče blizina Afrike. Vreo vazduh u roku od samo dan ili dva može lako da stigne do nas – kaže Ristić.

Šta se dešava zimi

Zimi imamo suprotan afekat i hladan vazduh ne može lako da dođe do nas, već mora da nalazi “otvore” gde može da prođe, a to su “bečka vrata”, jedini ulaz hladnog vazduha prema nama. Ako hladan vazduh ne ode prema “bečkim vratima” ne možemo da osetimo njegov prodor.

-Zimi Karpati sprečavaju direktan prodor hladnog arktičkog vazduha. Da nije Karpata imali bismo klimu kao Poljska ili bi bili kao Amerika i zime bi nam bile mnogo oštrije. Geografski položaj mnogo pogoduje što smo postali rekorderi u zagrevanju – zaključuje Ristić.

Autor: A.A.