Veliki petak, dan Hristovog stradanja i jedan od najvažnijih dana u hrišćanskom kalendaru, obeležava se s dubokim poštovanjem i strogošću. Ovaj sveti dan, deo Stradalne sedmice, posvećen je sećanju na raspeće Isusa Hrista na Golgoti.
Uz post i molitvu, mnogi običaji i verovanja čuvaju se vekovima – među njima i onaj o jajetu čuvarkući, koje prema narodnom verovanju ima moć da štiti dom od demona i negativne energije.
Zašto se farbaju jaja na Veliki petak?
U mnogim krajevima Srbije jaja za Uskrs farbaju se baš na Veliki petak, rano ujutru. Mada u nekim domaćinstvima ovaj posao ostavljaju za Veliki četvrtak ili Veliku subotu, sve više žena u savremenim uslovima, zbog obaveza, boji jaja baš petkom. Tradicija nalaže da prvo ofarbano jaje bude crvene boje – simbol Hristove krvi – i da se nazove čuvarkuća.
Jaje čuvarkuću treba sačuvati do sledećeg Uskrsa. Veruje se da ono donosi blagoslov, zdravlje i štiti ukućane od zlih sila i demona. Uoči Uskrsa, čuvarkuća se potopi u činiju sa vodom u koju su stavljeni bosiljak, dren i zdravac – biljke koje simbolizuju snagu, zdravlje i plodnost. Ujutru, na praznik, tom vodom se deca i ukućani umivaju radi zdravlja i sreće tokom cele godine.
Kada prođe godina dana, stara čuvarkuća se baca u reku, kako bi odnela sa sobom sve loše što se dogodilo, ili se zakopava u vinograd, voćnjak ili baštu, da štiti plodove zemlje od vremenskih nepogoda.
Veliki petak: Dan bez veselja, dan tišine i molitve
Na Veliki petak ne služi se liturgija, crkvena zvona ne zvone – zvuk se zamenjuje drvenim klepalom, koje označava žalost. Pravoslavni vernici strogo poste, piju samo vodu i jedu suvi hleb, uz molitvu i tišinu. Ne obavljaju se kućni ni poljski poslovi, jer se smatra da taj dan sve mora mirovati – iz poštovanja prema Hristovom stradanju.
Legenda o crvenim jajima
Prema predanju, kada je Marija Magdalena došla u Rim da širi evanđelje, poklonila je caru Tiberiju korpu belih jaja. Kada je izgovorila: „Hristos vaskrse“, sva jaja su pocrvenela, što je car doživeo kao znak vaskrsenja. Druga legenda kaže da su nevernici ismevali hrišćane, tvrdeći da je Hristovo vaskrsenje nemoguće kao i da kokoška snese crveno jaje. Sledeće godine na Vaskrs, sve kokoške u Jerusalimu snele su upravo takva jaja.
Simbolika uskršnjih jaja kroz istoriju
Običaj farbanja jaja postoji još iz prethrišćanskog perioda – jaje simbolizuje novi život, rađanje i pobedu nad smrću. Kada se ljuska slomi, iz njega izlazi novi život. Prvo zvanično pominjanje farbanja jaja u vezi s Vaskrsom potiče iz 12. veka, a u srpskoj tradiciji je zabeleženo u 16. veku.
Molitva za Veliki petak: Zaštita, smirenje i snagu
Na ovaj dan tuge i tišine, vernici se mole tiho, duboko, u svojim domovima. Evo molitve koja se često izgovara na Veliki petak:
"Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, koji si radi našeg spasenja podneo muke i stradanja, pogledaj na mene grešnog/gresnu, i podari mi snagu da nosim svoj krst sa verom i nadom. Očisti me od greha, zaštiti moj dom i moju porodicu od svakog zla. Neka Tvoja krv, prolivena za nas, bude moja zaštita i mir. Amin."
Kako obeležiti Veliki petak u savremenom domu?
Ukoliko ne možete da ispoštujete sve tradicionalne običaje, zadržite ono najvažnije: mir, molitvu i simboliku. Ofarbajte jaja sa ljubavlju, sačuvajte čuvarkuću, nemojte se veseliti niti puštati glasnu muziku, a večeru zamenite tihom molitvom i pogledom ka nebu.
Autor: Iva Besarabić
