Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas praznuju Svetu Mariju Egipćanku, čija životna priča govori o ljudskoj slabosti, ali i o moći iskrenog pokajanja i vere.
Marija Egipćanka, jedna od najpoštovanijih svetiteljki u hrišćanskoj tradiciji, rođena je oko 344. godine negde u Egiptu.
Već sa 12 godina, Marija je napustila roditeljski dom i otišla u Aleksandriju, gde je godinama živela razuzdano, prepuštena telesnim strastima. Njeno priznanje da je bila vođena "neutaživom željom i neukrotivom strašću" oslikava težinu njenog tadašnjeg načina života.
U Jerusalim je otputovala brodom sa grupom hodočasnika, ne iz religioznih razloga, već tražeći nove ljubavnike. Put je, prema sopstvenom svedočenju, plaćala svojim telom. I po dolasku u sveti grad, nastavila je sa razvratnim ponašanjem.
Međutim, presudan trenutak dogodio se kada je pokušala da uđe u Crkvu Vaskrsenja Hristovog, ali ju je, kako navodi predanje, nevidljiva sila sprečila u tome. U dvorištu crkve ugledala je ikonu Presvete Bogorodice i, obuzeta grižom savesti, počela da se moli i da traži oproštaj za svoje grehe. U tom trenutku doživela je duhovnu prekretnicu i obećala da će se povući iz svetovnog života i posvetiti pokajanju.
Foto: Pixabay.com
Nakon što je ušla u crkvu i čula unutrašnji glas koji joj je savetovao da ode "s one strane Jordana", Marija je krenula ka manastiru Svetog Jovana, pričestila se, i potom povukla u pustinju. Tamo je narednih 47 godina provela u samoći, molitvi i borbi sa iskušenjima, preživljavajući od divljeg rastinja.
Pred kraj života, u pustinji je srela monaha Zosima Palestinski, kome je ispričala svoju životnu priču, a on ostao zapanjen njenim asketskim izgledom, ali i time što je video je kako stoji iznad zemlje i kasnije kako hoda po vodi.
Kada je sledeće godine ponovo došao, zatekao je njeno beživotno telo i poruku u pesku: umrla je godinu dana ranije, neposredno nakon njihovog susreta. Njeno telo, iako godinama izloženo surovim uslovima pustinje, ostalo je netruležno.
Danas se prepodobna Marija Egipćanka poštuje kao uzor pokajanja i duhovne snage. Njoj je posvećena kapela u Crkvi Svetog groba u Jerusalimu, a vernici širom sveta ovaj dan posvećuju molitvi i unutrašnjem očišćenju.
Autor: Aleksandra Aras
