Na Cveti, koji se u pravoslavlju slavi u nedelju pre Vaskrsa, sećamo se Hristovog svečanog ulaska u Jerusalim.
U toku dana dana su ga ljudi dočekivali mašući palminim grančicama, a u pravoslavnoj tradiciji to su zamenile vrbove grančice, jer palma ne raste u našem podneblju.
Vrbove grančice simbolizuju pobedonosni dolazak Hrista, kao i pobedonosni život.
Večernja verska pravila i običaji na Cveti
1. Prisustvovanje večernjoj liturgiji (večernjoj službi)
Vernici, ako mogu, prisustvuju večernjoj službi (večernjoj molitvi) dan pre Cveti, tj. u subotu uveče.
U sam dan praznika obavezna je jutarnja liturgija, gde se osvećuju vrbove grančice.
2. Osveštenje vrbovih grančica
Uoči ili na dan praznika, u crkvi se osveštaju vrbove grančice, koje se posle odnose kući.
Grančice se čuvaju iza ikone tokom cele godine kao blagoslov i zaštita doma.
3. Post
Iako je Cveti veliki praznik, on pada u vreme Velikog posta, pa se poštuje post.
U nedelju Cveti je dozvoljeno riblje ulje i riba, što je olakšanje u odnosu na ostale dane posta.
4. Duhovno pripremanje
Vernici se trude da budu u miru, praštaju, ne ulaze u sukobe.
Poželjno je ispovest i pričešće, ako se poštuju pravila posta.
5. Narodni običaji (uz crkvenu praksu)
Devojke pletu venčiće od vrbe i stavljaju ih ispod jastuka da bi "sanjale svog suđenog".
Deca se igraju grančicama vrbe uz reči "da si zdrav kao vrba", što simbolizuje zdravlje i život.
Autor: Dalibor Stankov
