Pomeranje sata na letnje i zimsko računanje vremena se i te kako odražava na naše zdravlje danima kasnije, upozoravaju stručnjaci. Prema studijama, u ovom periodu povećan je broj srčanih i moždanih udara, naveo je nedavno neurolog dr Aleksa Pejović. Kako je istakao tom prilikom, prelazak na letnje računanje vremena na tri načina utiče na čoveka.
Nespavanje je glavni uzročnih svih problema prilikom pomeranja sata, naglasio je dr Pejović.
- Postoji određeni uticaj kada su ove promene u pitanju na zdravlje čoveka. Tačnije, postoje tri uticaja:
Kako kaže, porast nije dramatičan, ali uzrok tome treba tražiti u spavanju, tačnije u problemu sa spavanjem.
- Zajedničko za sva tri ova uticaja je nedovoljno sna! Danas i u naredna tri dana imaćemo problem sa pažnjom i raspoloženjem. Dekoncentrisani smo, ali je najbitniji onaj aspekt koji ima uticaj na zdravlje - kaže dr Pejović i savetuje da se treba držati rutine sa odlaskom u krevet i ustajanjem rano ujutru.
Doktor je naveo i da su studije pokazale da je u ovom periodu povećano učestalo doživljavanje srčanih i moždanih udara.
- Verovatno je uzrok tome spavanje i problem sa spavanjem. Nedovoljno sna u ovoj tranziciji čini da nam pritisak skače, poremeti nam hormone i zbog toga dolazi do više vaskularnih događaja - kaže dr Aleksa Pejović.
Međutim, ističe i da treba obratiti pažnju i na druge okolnosti koje dovode do vaskularnih problema, poput pritiska, gojaznosti i šećera.
Šta je još dr Pejović rekao o promeni sata i uticaju na zdravlje možete pročitati u odvojenom tekstu.
U Srbiji između 20.000 i 25.000 ljudi doživi moždani udar
Svake godine u Srbiji između 20.000 i 25.000 ljudi doživi moždani udar, ističe neurohirurg profesor dr Branko Đurović.
- U 80 odsto slučajeva u pitanju je ishemijski moždani udar, dok je u 20 odsto slučajeva hemoragijski. Ako imamo moždani udar u predelu leve hemisfere velikog mozga, tada može doći do pojave otežanog govora, slabosti ili oduzetosti suprotne polovine tela - kaže dr Đurović.
Doktor naglašava da oporavak uglavnom zavisi od starosne dobi i da je znatno brži uz pomoć logopeda.
Razlozi moždanog udara su, pored genetske predispozicije i način i stil života.
- Genetska prisutnost determinisana je u 15 do 20 odsto slučajeva. Međutim, sama genetika ne znali da će se moždani udar sigurno dogoditi. Mnogo zavisi od načina življenja. Najčešći uzrok je hipertenzija i to čak u 70 do 75 odsto slučajeva - kaže dr Đurović.
Dr Đurović ističe da na pojedinačnom nivou mi možemo da utičemo na to da preveniramo moždani udar. Za to nam je potrebna kontrolisan nivo masnoća u krvi, fizička aktivnost i dovoljno sna.
"Povećan je broj saobraćajnih nezgoda nakon promene sata"
I neurohirurg profesor dr Branko Đurović izjavio je danas da iz godine u godinu imamo slučajeve da se tokom pomeranja sata više događaju saobraćajne nesreće i da postoji povećan broj saobraćajnog traumatizma kod pacijenata.
- Mi spavamo sat kraće, budimo se sa manjom količinom dnevne svetlosti i iz godine u godinu imamo pravilnost da je prve nedelje posle prelaska na letnje računanje vremena imamo povećan broj saobraćajnog traumatizma - kaže dr Đurović za "Pink".
Objašnjava da u ovom periodu kraće spavamo, da je koncentracija smanjena, kao i pažnja i da je to uvod za sve probleme, koji traju dok se naš biološki časovnik ne adaptira.
O povećanom boju povređivanja tokom proteklog dana i noći govorio je i dr Miomir Šarac sa VMA, a više o tome možete pronaći u odvojenom tekstu.
Autor: Snežana Milovanov
