Odlazak u crkvu za vernike predstavlja duhovni čin, trenutak mira i priliku za povezivanje s Bogom i zajednicom. Bez obzira na to da li se radi o liturgiji, prazničnim bogosluženjima ili ličnoj molitvi, crkva je mesto gde vernici mogu pronaći utehu, snagu i smisao.
Međutim, otac Predrag Popović jednom je govorio o čestim greškama koje ljudi prave kada odlaze u crkvu i kako je vremenom sama nedelja izgubila svoju "težinu" u društvu. U video snimku, navodi kako treba ili ne treba pristupiti Pričešću.
"Ja nikad nisam imao problema sa tim da li neko nosi maramu ili ne, da li nosi dugu suknju ili ne, ali mi je smetalo što nosite karmin kad se pričešćujete, na kašičici ostaje karmin, a onda se drugi iza vas pričešćuju tom istom kašičicom."
Dodaje da je nedelja dan koji predstavlja neku vrstu svečanosti, te isto tako smatra da se tog dana treba obući drugačije nego ostalim danima.
Ako žene idu u "muški manastir treba da stave maramu da ne sablazne lepotom kose te monahe", po rečima oca Predraga. No, on na to dodaje da ima i onih žena koje stavljaju marame jer ih mrzi da naprave frizuru, a onda iskreno kažu da "nisu oprale kosu". Time, otac Predrag još jednom vraća na reči od ranije da se nedeljna liturgija treba poštovati kao svečanost, ne kao bilo koji dan.
Ovo se ne odnosi samo na žene, te otac Predrag skreće pažnju i muškarcima da obrate pažnju na oblačenje kada idu u ženski manastir.
Kada se odlazi na liturgiju, pričest ili zarad same potrebe za crkvom, ljudi greše kada stiču utisak da je jedna svetinja "veća ili manja" od druge. Konkretno, pop Predrag napominje da crkva i manastir ne treba da se mere po tome. Narod često "podiže nivo" manastirima u kojima su smeštene mošti svetaca, tako da otac Predrag za njih ima jasnu poruku: "Svetac je tamo gde mu se moliš i gde ga prizivaš", a ne gde mošti počivaju.
"Druga stvar koja mi smeta jeste kad ljudi dolaze na pričešće, a boje se zaraze, pa sa kašičiće zubima skidaju pričešće. Pričešću treba prisutpiti na taj način da svi mislimo da nismo dostojni pričešća.", ističe on.
Autor: Dalibor Stankov
