Pomeranje sata kod svih građana može da izazove osećaj umora, rasejanost, pospanost, glavobolju, a najviše utiče na meteoropate i hronične bolesnike, upozoravaju lekari!
Noćas u tri sata posle ponoći počelo je letnje računanje vremena, kada smo kazaljke na satu pomerili za jedan čas unapred na osnovu Zakona o računanju vremena.
Naime, u Srbiji sat pomeramo dva puta godišnje - krajem marta prelazimo na letnje, dok poslednjeg vikenda u oktobru počinje zimsko računanje vremena. Iako smo ove noći spavali kraće, od danas će dan trajati duže, što može da dovede do kolapsa u organizmu.
Kolaps u najavi
Mnoga istraživanja su utvrdila da pomeranje sata donosi umor, stres, pospanost, depresiju, pojačani apetit, a povezuje se i sa srčanim tegobama, povećanjem broja saobraćajnih nesreća, povreda na radu, medicinskih grešaka i opšte smrtnosti stanovništva.
Spec. opšte medicine dr Radmila Šehić kaže za Kurir da promena ritma i sama promena aktivnosti utiču na nervni sistem, pre svega autonomni, koji je nezavisan od naše volje.
- Neki ljudi tih dana kažu da se osećaju malo mrzovoljnije, imaju blago izražen pad koncentracije, glavobolje, nesanicu, osećaj zebnje, manje su tolerantni... Prisutan je osećaj umora i neispavanosti - objašnjava dr Šehić.
Prolazne tegobe
- Neki mogu imati i ubrzan srčani rad i osećaj treperenja u grudima, pa se uplašiti, ali to su samo adaptogeni momenti, kad se organizam navikava na ono što mu je nametnuto. Važno je reći da se organizam brzo prilagođava. Nekome je potreban jedan dan, a nekom nedelju dana, ali sve te potencijalne tegobe su prolaznog karaktera - kaže dr Šehić i dodaje da bi, ako se ništa zdravstveno značajno ne događa, trebalo da se ponašamo normalno, odmaramo koliko organizam to traži i pridržavamo zdravih navika.
Podsetimo, letnje računanje vremena je u Srbiji uvedeno 27. marta 1983. u skladu s odlukom EU, pre svega radi očekivane ekonomske koristi, boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije. Saglasnost o predlogu Evropske komisije da se ukine sezonsko pomeranje sata poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru, još nije postignuta. Predlog je 2019. godine podržao Evropski parlament, ali članice ga još nisu usvojile.
Autor: Marija Radić
