Kad ljubavi dođe kraj, supružnici ponekad u žaru svađe i inaćenja pri krahu braka, zaborave da između njih postoji neko ko je i lično i pred zakonom bitniji od oboje - dete ili deca. I onda, iako nakon razvoda, jedno od njih (najčešće otac) sudskom odlukom bude obavezano da izmiruje finansijske obaveze prema detetu, zvane alimentacija, kreće oglušivanje o istu i nanošenje štete sopstvenom potomku/potomcima.
Da ovo nije samo paušalna ocena, potvrđuje nam Vanja Macanović, advokatica Autonomnog ženskog centra (AŽC), koja je inače još pre 15 godina napisala Predlog zakona o alimentacionom fondu čija bi primena upravo za cilj imala da "stane na put" neodgovornom roditelju koji "ne da pare svom detetu".
Fond će funkcionisati tako što će roditelj podneti zahtev da se alimentacija plati. Fond će taj zahtev da ispuni, a partner se stavlja u dužničko-poverilački odnos, odnosno od njega će država ta sredstva da naplati.
- Najpre moram da naglasim da je pravo na alimentaciju pravo dece, a ne pravo roditelja koji brine o detetu. Udruženja građana i građanki koja se bave zaštitom prava dece i prava žena se unazad 20 godina zalažu za formiranje ovog fonda. Ideja je da to bude pravi Fond koji će imati direktora/ku i zaposlene, s tim da je ideja AŽC-a, pošto takav Fond košta državu zarade za zaposlene, da se formira jedan zajednicki Fond koji bi bio za naknadu štete žrtvama krivičnih dela, besplatnu pravnu pomoć i naknadu alimentacije. Imao bi tri posebna podračuna, ali bi se punio iz istih izvora (procenat od igara na sreću, oportuniteta, od naplaćenih dugovanih iznosa alimentacije i iz budžeta) - objašnjava naša sagovornica.
Nakon toga, kako ističe, država je samo jednom izašla sa zvaničnim predlogom za uspostavljanje Fonda, i to kada je postojala ideja o donošenju Građanskog zakonika, ali ni tada nije bilo tačno precizirano kako taj Fond treba da funkcioniše.
Ono što jeste precizno određeno jeste kad fond kao mehanizam naplate biva aktiviran.
- Ideja je da se sredstva iz Alimentacionog fonda isplaćuju nakon što javni izvršitelj utvrdi, nakon mesec, dva, da nije moguće da se dugovani iznos naplati od dužnika izdržavanja, i da tada Fond odnosno država stupa na mesto poverioca kod javnog izvršitelja i dalje preuzima naplatu dugovanih iznosa koji bi se onda uplaćivali u Fond.
Advokatica, međutim, ukazuje ovo nije jedini potencijalni način za rešenje ove problematike.
- Pored Fonda kao takvog, drzava bi trebala da izmeni i druge zakone kako bi se unapredio sistem naplate alimentacije, te da, kao što se to čini kod neplaćenih prekršajnih kazni, zabrani onome ko duguje alimentaciju da može da napusti zemlju ili da registruje auto sve dok ne izmiri dug - objašnjava Macanovićeva.
Što se tiče procenta onih roditelja koji ne izmiruju svoje obaveze, ona konstatuje da se on, kada su izvršenja alimentacije pruzeli javni izvršitelji jeste smanjio, te sada alimetnaciju ne plaćaju oni koji stvarno nemaju od čega da je plate. Međutim, takvi su, nažalost, u manjini.
Kažemo nažalost, jer je, ističe Macanovićeva, mnogo više onih koji uopšte nisu finansijski ugroženi već uspešno prikrivaju prihode i imovinu koju imaju! To je onaj slučaj za koji smo svi verovatno čuli, a to je da neko zarađuje ozbiljne "novce" a prijavljujen je (i to najčešće sam sebe u svojoj firmi) na "minimalac".
I sad, ako ostavimo po strani one istinski materijalno ugrožene pa čak i nesposobne, zapitamo se koje su to "velike" cifre koje jedan roditelj (uglavnom, tata) nije u stanju da izdvoji svakog meseca za nedužno biće (bića).
- Što se tiče iznosa alimentacije, on se u Srbiji uglavnom određuje u rasponu između 10.000 i 20.000 dinara po detetu, retko kada više - navodi Macanovićeva.
U onu pomenutu manjinu, koji su stvarno ugroženi, spadaju prijavljeni kao primaoci novčane socijalne pomoći. Tu je reč o svega 1.000 dinara alimentacije mesečno po detetu.
"Neću ja njoj da plaćam"
Sada, kada smo razjasnili cifre i pravne stvari, vratimo se na onaj "ljudski" deo priče, na ono što istakosmo na kraju - "preganjane" preko detetovih leđa iz osvete prema bivšem partneru.
- Na žalost, očevi koji ne plaćaju alimentaciju često izgovaraju da "neće on njoj da plaća", misleći na majku dece. I kada su deca na viđanju kod oca onda kupuju preskupe igračke, mobilne telefone, patike i slično, što je sve ok, ali ih ne zanima da li deca imaju svaki dan sva tri obroka - ukazuje nam advokatica na tužnu stvarnost.
Da ovo zaista jeste istina, saznajemo i od naših izvora iz sudstva. Naime, sudijski saradnici koji su imali prilike da prisustvuju ročištima pri razvodima, kažu da su, uprkos svemu sa čim jedan pravnik u praksi tužnim i ružnim može da se susretne, ovi slučajevi bukvalno nešto na šta im se, kao ljudima, "okreće želudac".
- Vrlo je mučno gledati kad se dojučerašnji supružnici a i dalje roditelji svađaju na štetu svoje dece i zaboravljaju da prema njima imaju ne samo zakonsku obavezu na dalje već i moralnu podnosno emotivno. Sa žaljenjem moram potvrditi da ima majki koje pokušavaju da "izvuku" neku korist za sebe pa onda na suđenjima možemo čuti od očeva odnosno bivših muževa "njoj to treba za ulepšavanje, putovanja, trening, šoping" - kaže naš sagovornik iz nekadašnjeg Četvrtog opštinskog suda (sada Treći osnovni).
Težak put do ostvarivanja prava
Udruženja građana sada čekaju da vide šta će biti predlog države o tome kako bi taj budući Fond trebalo da izgleda, odnosno da li će država predložiti smisleno i primenjivo rešenje.
- Nažalost, često smo svedočili rešenjima koja ja nazivam "država ti daje pravo ali ti ga u stvari ne daje, jer morate mnogo da se pomučite da bi ga ostvarili’". I onda građanke i građani odustanu, kao što mnoge majke u sadašnjoj situaciji odustaju da upuste i pokreću postupke (prinudnog izvršenja i/ili krivićni) jer to traži dodatno angažovanje, odstvovanje sa posla, troškove advokata i slično - objašnjava advokatica.
Alimentacioni fond u "belom svetu" postoji odavno, Švedska ga je, recimo, uvela davne 1937. godine. Takođe, ovu vrstu podrške samohranim roditeljima pružaju i Nemačka, Francuska, Slovenija i Crna Gora. Što se tiče naše zemlje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 8. marta ovu temu je ponovo stavio u fokus javnosti najavivši konačno osnivanje Fonda.
Kad će zaista doći do tog "spasonosnog rešenja" - ostaje da se vidi. U međuvremenu, nije zgoreg da ljudi osveste u sebi činjenicu da se partnerstvo i roditeljstvo možda prepliću ali da suštinski nisu isto pa samim tim razvod od supruga/supruge nije i rastanak (pred zakonom) od deteta. Sa većim stepenom svesti o tome biće i manje ovakvih priča. I ružnih i tužnih.
Autor: D.B.
