Srpska pravolsavna crkva i njeni vernici danas praznuju Svetog mučenika Kodrata Korintskog, a veruje se da je čuvan, hranjen i vođen promislom Božjom i anđelom hraniteljem.
U vreme gonjenja hrišćana mnogi vernici su se razbežali po peštarama i planinama, a sa njima i Kodratova majka dok je bila trudna.
Rodila ga je u šumi i nedugo zatim umrla, a Kodrat je odrastao u prirodi i samoći.
Prema hrišćanskom verovanju, Bog koji je davao manu s neba Izrailju u pustinji, puštao je i Kodratu slatku rosu iz oblaka na usta.
Tek sa dvanaest godina Kodrat je otišao u grad, gde su ga dobri ljudi prisvojili, zavoleli i školovali. Bavio se lečenjem bolesnih, kako prirodnim lekovima, tako i molitvom kojom se naučio u detinjstvu.
U doba cara Decija Trajana dogodilo se novo gonjenje hrišćana, pa je Kodrat izveden na sud i bačen u tamnicu, gde su mu se kasnije pridružili i prijatelji Kiprijan, Dionisije, Anekt, Pavle i Kriskent.
Svi su oni u zatočeništvu ispovedali Hristovo ime.
Vukli su ih po ulicama, udarali štapovima i kamenjem, sve do gubilišta, gde su se mučenici pomolili Bogu, a onda mačem bili posečeni.
Baš na mestu njihovog stradanja nastao je izvor vode koji je i danas poznat pod imenom Kodratov izvor, kako bi podsećao na smrt svetih šestočislenika zarad Hrista.
Autor: Iva Besarabić
