Vodostaj Dunava i dalje je kritično nizak, ali je poslednjih dana u blagom porastu, a juče je iznosio 78 centimetara iznad nulte merne tačke. Kako je za „Dnevnik” objasnio pomoćnik direktora za tehničke poslove Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine” Igor Kolaković, najvažniji faktori koji utiču na vodostaj su količina padavina i topljenje snega uzvodno od Novog Sada.
Kako je Kolaković dodao, snežni pokrivač, koji se nakon otapanja sliva u Dunav i tako mu podiže nivo, ove godine je na istorijskom minimumu, što samo po sebi znači da do naglog porasta vodostaja može doći samo usled obilnih padavina.
– Najniži vodostaj zabeležen je januara 1909. godine i iznosio je minus 134 centimetara, dok je najviši vodostaj bio 1965. kada je iznosio 778 centimetara, što znači da je oscilacija Dunava od najnižeg do najvišeg vodostaja na lokaciji merne stanice u Novom Sadu oko devet metara – istakao je Kolaković.
– Posledice niskog vodostaja se najviše održavaju na plovidbu koja je otežana, ali ima uticaj i na biljni i životinjski svet na priobalju. Poslednjih meseci, nivo Dunava utiče i na vodosnabdevanje u gradu, kao i na rad bunara i crpnih stanica, ali za tu temu je nadležno Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija”. Što se tiče odbrane od poplava, na mernoj stanici u sektoru Novog Sada ona se proglašava na 400 centimetara za sremsku i 500 za gradsku stranu, dok se vanredna odbrana proglašava na 700, što znači da nas trenutno od nje deli oko šest metra.
Vodostaj se meri prema nultoj vodomernoj letvi, koja je proizvoljno određena pa se u odnosu na nju nivo vodostaja izražava u centimetrima i može biti u minusu, kada je ispod nje, i u plusu, kada je iznad početne tačke merenja.
Foto: Tanjug/Saška Drobnjak
Igor Kolaković je objasnio i tehničke podatke merenja vodostaja i istakao čestu grešku koju uočava, a to je da ljudi neretko misle da se vodostaj ogleda u odnosu na nivo mora, odnosno da su vodostaj i dubina Dunava jednaki pojmovi.
– Vodostaj se meri prema nultoj vodomernoj letvi, koja je proizvoljno određena pa se u odnosu na nju nivo vodostaja izražava u centimetrima i može biti u minusu, kada je ispod nje, i u plusu, kada je iznad početne tačke merenja – objasnio je naš sagovornik.
– Često se dešava da nakon što kažemo kako je, na primer, nivo Dunava 70 centimetara, ljudi pomisle da je trenutna najveća dubina reke 70 centimetara i da mogu da je prepešače. Kada nivo vode opadne, na suvo izađu određeni sprudovi, ali se dubina Dunava u matici i dalje meri u metrima i nikako se ne može prepešačiti.
Podsećanja radi, prema saopštenju JKP „Vodovod i kanalizacija” zbog niskog vodostaja trenutno postoji problem sa vodosnabdevanjem grada, zbog čega su uvedene restrikcije vode. One važe svakog dana u periodu od 23 do 4 časa i uvedene su zbog nivoa podzemnih voda, ali i trenutnih regeneracija bunara na izvorištima kod Štranda i na Ratnom ostrvu. Prestanak vodosnabdevanja uveden je kako bi se u tom periodu napunili rezervoari za ostatak dana.
Zbog rekordno niskog vodostaja Dunava izranjaju sprudovi i stene. Ribolovci svedoče da se svašta može videti.
Autor: Snežana Milovanov
