Polazak u vrtiće prvi je veći izazov sa kojim se suočavaju roditelji i deca. Trenutno je u toku upis, a dok ne krenu u vrtić svi će se na neki način pripremati za polazak, a sama priprema i jeste ključ uspešnog adaptiranja mališana u vrtiću, tvrde stručnjaci.
Roditelji i mališani uglavnom se pripremaju za polazak u vrtić tako što kupuju rančeve, odeću, patofonice i druge sitnice. Manje se obraća pažnja na onu bitniju pripremu - psihološku.
Psiholog i psihoterapeut Jovana Stojković navodi da dete prilikom polaska u vrtić može imati strah od nepoznat sredine, ali da je to dobar znak jer na taj način dete će stvoriti osnov za izgradnju samopouzdanja.
- Pod broj jedan, moramo obratiti pažnju kog je uzrasta dete, ako je dete oko treće godine negde je to više kroz igru i kroz neki vid adaptacije. Najčešće veći problem imaju roditelji i oni nesvesno prenesu tu bojažljivost i strah na dete tako da mislim da je mnogo bitnija adaptacija kako ćemo predstaviti to detetu od strane roditelja, nego samo dete. Dete može imati strah, naravno od nepoznate sredine i tako dalje, ali ono što mislim da je roditeljima veoma bitno je da znaju je da je sasvim normalno da plače jer to znači da su stvorili kod deteta taj sigurni obrazac o vezivanju, koji je vrlo bitan za izgradnju samopouzdanja i danas, sutra nekih drugih odnosa u životu - ističe psiholog.
Mnogo zavisi od toga kako se roditelji postave u celoj priči, a psiholog Jovana Stojković otkriva kako da se adekvatno pripreme i roditelji i dete.
- Treba da se pripreme, to je i za njih nova situacija. Biće plakanja, ali zato se i adaptacija odvija postepeno i samim tim se i zove neki vid prilagođavanja. Ukoliko baš dete odbija posle nekih tri do šest meseci i i dalje ima te tantrume, bacanja i tako dalje, onda je u redu potražiti pomoć stručnog lica da se vidi da li je dete emotivno koliko može biti emotivno socijalno zrelo u tom dobu, videti da li da se malo odloži - navodi psiholog.
Stojković navodi da je najbolji način za stvaranje komfora kod deteta jeste da roditelji prilikom ostavljanja mališana u vrtiću izjasne kada će doći po njega.
- Može da se počne samim tim kad je dete zvanično upisano, da se ode do vrtića, da se prošeta, da dete "snimi" okolinu i sve to kroz igru. Ono što je takođe dobar savet je da, recimo, roditelji kažu detetu: "Kada budeš ručao ili kada budeš spavala ja ću tada doći po tebe". Deca ne znaju dosta dugo da gledaju na sat i onda im je to orijentacija kada će se roditelj pojaviti - kazala je Stojković.
Deca često ne žele da uđu u vrtić, neutešno plaču, a roditelji tada treba da se ispravno postave kako ne bi izazvali traumu kod deteta.
- Mislim da ne treba odustati, ali isto tako ne treba ni uguravati. Najgore je da nestanemo iz vidnog polja deteta, da takoreći pobegnemo. Ali, kada smo došli u vrtić negde iz prakse najčešće deca plaču onoliko koliko je roditelj tu. Onog trenutka kada roditelj ode, plakanje se možda nastavi još dva-tri minuta i to je kraj. Tako da dete treba brzinski ostaviti uz poljubac, zagrljaj, "mama, tata će doći" i to je to, bez nekog prevelikog objašnjavanja, jer onda samo nastavljamo i više frustriramo dete - zaključila je psiholog Jovana Stojković.
Autor: Marija Radić
