Post je jedna od najvažnijih praksi u hrišćanskom svetu koju vernici primenjuju kako bi očistili celokupno biće od telesnih i duševnih strasti i bili u mogućnosti da se putem svetog Pričešća sjedine sa Isusom i obezbede spasenje. Kako je počeo božićni post mnoge vernike zanima da li i deca treba da poste.
Kako su deca nevina bića koja ne poznaju grehe, strasti i navike, koje se postom smiruju i zbog kojih je post od Boga zapoveđen, te zato ona ne moraju i ne treba da poste kao i odrasli hrišćani.
Crkveni kanoni ne propisuju kako deca treba da poste, pa to zavisi od navika i shvatanja njihovih roditelja. Ukoliko deca odrastaju u porodici u kojoj se pravoslavne vrednosti poštuju i sam post će doći kao prirodna stvar. Međutim, važno je da sami roditelji pokažu mudrost i ne ogreše se o svoje dete koje je još uvek u razvoju. Evo šta oci savetuju.
Neki kažu da deca ne treba da poste sredom i petkom i u dane četiri višednevna posta sve do svoje treće ili sedme godine života. Drugi govore da deca mogu biti razrešena tih posnih dana samo na beli mrs (mleko, jaja, sir). Šta je od ovoga ispravno i da li deca treba da poste kao i odrasli hrišćani?
- Da bismo odgovorili na ovo pitanje važno je razrešiti dilemu do koje godine je dete dete. Svima je poznato da dečje doba ima više faza razvoja. Ono je najpre – odojče. Zatim dolazi rano detinjstvo (od 2. do 3. godine), pa je dete predškolskog uzrasta, zatim je đak – osnovac, pa tako dalje, do dečaštva i puberteta. Za neke roditelje njihovo dete je "dete" sve dok ne odsluži vojsku, pa i kasnije. Očigledno, ne može se na sve ove faze "detinjstva" primeniti isti princip u pogledu posta, kaže episkop Atanasije
Postoji još i dodatni problem u našoj kulturi koji se može sažeti u reči "majkino dete". Naime, neki roditelji žele svoju decu da "zaštite" što je duže moguće, te i post (veoma pogrešno tumačenje) smatraju nepotrebnim za decu. Postoji i sasvim druga perspektiva, gde će roditelji nametnuti mališanu od ranog detinjstva strogi post (kao što i sami drže). I jedan i drugi slučaj je nepovoljan za odrastanje deteta i poguban za njegov duhovni život.
Episkop upozorava i da je možda čak i rizičnije nametati detetu post, jer to u odraslom dobu može izazvati odbojnost.
- S druge pak strane, ko se iz malena ne navikne ni malo da posti i ne shvati razliku među danima, taj će se teško ikada u životu priviknuti na post i primorati sebe na uzdržanje, što je isto tako pogubno. Izbeći obe ove krajnosti je zaista prava umetnost, kaže on.
Otac Dušan ističe da je najvažnije da deca počnu da poste tek kada sama shvate razliku između posne i mrsne hrane i šta u globalu post znači:
- Deca treba da poste od onog uzrasta kada mogu da shvate razliku između posne i mrsne hrane, kada su u mogućnosti da prime i razumeju potrebu posta i zašto treba da postimo. Ako se u kući poste svi postovi, sreda i petak, onda će se dete jednostavno uključiti u porodični jelovnik, razume se uz određenu dozu mlečnih proizvoda, koji su neophodni u dečjoj ishrani. Kad počne u školu, onda će za njega važiti one Hristove reči: 'Jedite što vam se iznese' (Luka 10, 8), kaže on i dodaje:
- Kod kuće će se uklapati u posnu trpezu, opet onako kako je za detetovo uzrastanje i razvijanje neophodno. Što se posta pred pričešće tiče i tu treba voditi dobro računa o dečijoj mogućnosti shvatanja posta, da mu se nešto ne nameće, a ono još nije svesno zašto to treba činiti. U svakom slučaju detetu ne nametati post na vodi, već blaži post, na ulju i u trajanju u kome će dete to rado prihvatati, uz neprekidno roditeljsko objašnjavanje. Taj post može biti tri do šest dana, a režim posta će najbolje propisati majka.
Autor: Dubravka Bošković
