Mladić (36) iz Beograda, koji je pre godinu dana saznao da ima HIV, otkriva nam kroz šta je sve prošao dok nije shvatio od čega boluje i koji simptomi su prethodili dijagnozi. On ne krije razočarenje u bivšu partnerku koja mu nije javila kada je saznala da je HIV pozitivna, i poručuje da želi da njegova priča drugima bude opomena.
- HIV nikada nije bio nešto što me se ticalo, do pre godinu dana, kada sam dobio pozitivan rezultat testa. Mnogi će misliti da je to bio jako težak trenutak, ali meni je ustvari laknulo. Skoro godinu dana pre toga sam išao od lekara do travara i potrošio novca za jedan dobar polovan auto. Nisam imao ne znam kakve simptome. Malo groznica, pa se onda smiri, pa proliv, pa umor, pa problemi na koži...Vidim da nešto nije u redu sa mnom, a ne znam šta. Hteo sam da saznam, ali nisam znao odakle da krenem sa pretragama. Nakon nekoliko meseci imao sam punu fasciklu lekarskih izveštaja, uputa, snimaka, analiza... Više nisam bio siguran hoće li mi neko više reći šta mi je - priča za portal Zdravlje.Kurir.rs mladić koji je pristao da podeli svoju priču pod uslovom da se njegov identitet ne otkriva.
Plašio sam se da sam u neznanju i ja nekoga zarazio
Njemu je, kaže, jednog jutra na Fejsbuk profilu izleteo tekst ispovesti mladića koji je bio na Tajlandu, imao tamo seks bez kondoma, i posle nekoliko godina dobio je iste simptome.
- Ja nisam mnogo putovao, niti sam često menjao partnerke, ali sam zbog posla često išao za Rusiju, i tamo sam jedno vreme živeo sa jednom ženom. Odmah istog dana sam otišao u Zavod za javno zdravlje u Despota Stefana da se testiram. Sada da me pitate šta smo razgovarali i koje sam savete dobio, ne znam, valjda se od tog stresa ničeg ne sećam, samo znam da mi je razgovor mnogo prijao i da me je doktorka Bilja smirila. Kada sam sutradan dobio pozitivan rezultat, laknulo mi je, ali mi je bila mučna pomisao da sam ja možda, ne daj Bože, to još nekome preneo.
Nakon 4 meseca terapije više nemam virus u krvi
Doktorka ga je tada povezala sa jednim momkom iz Potenta - Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje.
- Otišli smo odmah na kafu, dugo smo pričali o životu sa HIV-om i lečenju, a sutradan smo se zajedno uputili na Kliniku za infektivne i tropske bolesti. Tamo me su me dočekale predivna starija medicinska sestra i doktorka koja mi je prišla sa ogromnim razumevanjem. Ispostavilo se da sam u kasnoj fazi, da mi je imunitet jako oslabio, ali je doktorka tvrdila da će sve biti u redu. Tako je i bilo, posle četiri meseca terapije na kontroli je utvrđeno da više nemam virus u krvi i da više nisam zarazan. Ranije sam mislio da kada neko ima HIV, to je to, da do kraja života moraš da štitiš druge od sebe.Ispostavilo se da to nije tako i da ću uz pomoć ove terapije moći da imam decu.
Prema poslednjim statistikama Instituta za javno zdravlje 'Dr Milan Jovanović Batut', u Srbiji trenutno živi oko 3200 ljudi sa HIV infekcijom, ali nažalost pretpostavlja se da je tu još negde između 500 i 1200 osoba koje ne znaju za svoj HIV status.
U toku je Evropska nedelja testiranja na HIV. Testiranje bi trebalo da bude sastavni deo brige o zdravlju svakog pojedinca, posebno onih koji se rizično ponašaju.Od kad se leči i uzima jednu tabletu svakog dana - život mu se polako vratio u normalu.
- Možda bih se više zatvorio u sebe da nisam sreo divne lekare i tog momka koji mi je pružio podršku i bio tu za mene u svakoj situaciji. Najteže mi je bilo da javim svojim bivšim partnerkama i toj ženi da se testira. Tada sam saznao da je ona u međuvremenu saznala da ima HIV, ali mi nije javila. Da jeste, ne bih prošao kroz svu ovu muku. Nadam se da će ova moja priča podstaći nekog da se testira i da je meni to, koliko god to zvučalo neverovatno, bilo prijatno iskustvo. Oslobodilo me tereta i dalo
Autor: Prenela: Dubravka Bošković
