I u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji zbog gojaznosti nisu sposobni da rade i koji imaju potrebu za invalidskom poenzijom, ali je pitanje mogućnosti da se to isfinansira, kaže za Kurir Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera "Nezavisnost", povodom odluke Saveznog suda u Lozani da gojaznost proglasi hroničnom bolešću na osnovu koje bi osobe sa ekstremnom gojaznošću imale pravo na invalidsku penziju.
Podsetimo, Savezni sud u Lozani prilagođava svoju sudsku praksu u vezi sa gojaznošću kako bi se preterano gojaznim osobama, kojih u Švajcarskoj ima 31 odsto među popluacijom starijom od 15. godina, omogućilo primanje invalidske pomoći.
To ne znači da bi se invalidska penzija dobijala automatski, već bi pre toga gojazne osobe morale da se podvrgnu dijetama i fizičkoj aktivnosti, pa ako sve to ne urodi pomoć, onda bi na osnovu potvrde lekara da nisu sposobni za rad sticali pravo na redovne mesečne prihode o trošku penzionog fonda.
- Mislim da Švajcarci imaju najviše penzije u Evropi i oni preduzimaju mere da poboljšaju životni standard penzionera i njihovo zdravlje. Kod njih su prihodi penzionih fondova takvi da oni mogu da finansijau invelidske penzije preterano gojaznih. I kod nas postoji takva potreba, ali je pitanje mogućnosti da se to isfinansira. Mi ćemo 4. decembra imati jedan skup sa predstavnicima penzionera iz EU i Švajcarske, pa ćemo da vidimo sa njima oko toga - kaže Miloš Grabundžija za Kurir Biznis.
ČINJENICE
Odrasli sa indeksom telesne mase (BMI) većim od 30 smatraju se ekstremno gojaznim
Prekomernom težinom smtara se BMI od 25 ili više
BMI između 18,5 i 24,9 smatra se normalnom težinom
Prekomernu težinu u 2022. godini imao je 31 procenat švajcarske populacije starije od 15 godina
Ekstremno gojazno bilo je 12 odsto švajcarske populacije starije od 15 godina
Ekonomista Alekdandar Stevanović smatra da je srpski penzioni sistem na "zelenoj grani" i da bi mogao da podnese trošak invalidskih penzija za preterano gojazne, jer je njihov procenat mali u Srbiji.
- Prva stvar je da Švajcarska ima mogućnost da preduzme mere lečenja gojaznih osoba. Za većinu poslova gojaznost nije hendikep. Vrlo je mali procenat ljudi koji nisu sposobni da rade zbog toga. Ako ne možete da radite jedan posao, možete neki drugi. I druga stvar je utvrđivanje da li postoji objektivna okolnost da je gojaznost zdravstveni problem ili je to stvar psihičke prirode i zavisnosti od hrane. Ima stanja koja mogu dovesti do toga da se to tretira kao zdravstveni problem, ali ako se kod nas povede pitanje oko toga treba uključiti različitih struka koji će se baviti tim. Što se tiče finansiranja tih panzija mi smo na zelenoj grani, nisko je učešće penzija u BDP, vrlo malo novca iz budžeta ide u dotacije za penzije i možda bi bili u mogućnosti jer je mali procenat ljudi koji imaju potrebu za tim - ističe Stevanović.
Autor: Dubravka Bošković