Ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić je na Bledu predstavio planove povezivanja Srbije sa susednim zemljama u okviru prvog SEUDR PO16 ministarskog sastanka o unapređenju regionalne saradnje u oblasti transporta u Dunavskom regionu.
Vesić je u izjavi za Tanjug naveo da je predmet razgovora bilo povezivanje Istočnog Mediterana sa Zapadnim Balkanom i novi koridori Evropske unije, koji uključuju i zemlje koje nisu njene članice.
"Mi zaista verujemo da ukoliko Evropa želi da bude konkurentna sa drugim zemljama ona mora naprosto ceo kontinent da razvija, a upravo je saobraćaj motor razvoja", rekao je Vesić, koji je u zvaničnoj poseti Sloveniji.
Ističe da je Srbija predstavila svoje projekte i planove povezivanja sa svim susednim zemljama.
"Očekujemo dalju podršku Evropske unije. Ona je do sada uložila više od milijardu evra bespovratnih sredstava kada je u pitanju saobraćaj u Srbiji, računajući poslednji grant koji smo dobili za izgradnju brze pruge Beograd - Niš u iznosu od 610 miliona evra", kazao je Vesić.
Dodaje da EU finansira i rekonstrukciju pruge prema Bugarskoj.
"Završavamo prugu ka Mađarskoj, čeka nas ona ka Rumuniji. Takođe završili smo projekat ka Hrvatskoj, potpisali zajedničko pismo namere sa Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom. Naša zajednička budućnost jeste da sarađujemo i da uskladimo saobraćaj, ali i druge oblasti sa pravnom tekovinom Evropske unije", poručio je Vesić.
On ističe da je Srbija po tom pitanju napravila izuzetan napredak u poslednje dve godine.
"Od svih zemalja Zapadnog Balkana mi imamo najveći stepen usklađenosti sa zahtevima EU", rekao je Vesić.
Predmet razgovora bili su i problemi na graničnim prelazima, odnosno duga čekanja kamiona.
"Ti problemi moraju da se reše, jer štete evropskoj privredi", istakao je ministar.
Vesić je preneo da je tema sastanka bila i Zajednička izjava o saradnji zemalja ovog regiona.
On je sagovornicima rekao da je Srbija upoznata sa tom izjavom, ali da ne može da joj se priključi dok o tome ne odluči vlada.
Ministarka infrastrukture Slovenije Alenka Bratušek rekla je da je postignut dogovor o jačanju međusobne saradnje i istakla da je železnički saobraćaja ključan za zeleni transport.
"Evropska komisija će imati velike zadatke pred sobom, pogotovo kada se radi o finansijskoj perspektivi. Zajedno radimo na projektu IPA za povezivanje Evrope", rekla je Bratušek za Tanjug.
Zamenica generalnog direktora u Generalnom direktoratu za mobilnost i transport (MOVE) Evropske komisije Maja Bakran Marcič podseća da je revidirana ključna evropska uredba o transevropskim transportnim mrežama, gde je po prvi put jedan evropski koridor, koji se proteže Zapadnim Balkanom, postao integralni deo evropske mreže.
"Po prvi put u istim pravnim okvirima se nalaze i zemlje članice EU i one koje to nisu", rekla je Marcič.
To, prema njenim rečima, zahteva ispunjenje obaveze da se do 2030. godine izgradi temeljna mreža evropskih koridora.
"Prema našim procenama za čitavu EU biće potrebno 500 milijardi evra, od čega gotovo 80 odsto ide na železnicu, a dobar deo će biti uložen u zapadnobalkanskom koridoru", rekla je ona.
Marcič dodaje da će oni nastaviti da pružaju podršku ovom regionu zajedno sa Transportnom zajednicom u Beogradu.
"Ključno je da se usklade države koje su kandidati za članstvo u EU i koje se spremaju za članstvo. To je veoma zahtevan posao, petina ukupnog pravnog zakonodavstva Evropske unije, 20 odsto otpada na transport", istakla je ona za Tanjug.
Sastanku su prisustvovali predstavnici ministarstva saobraćaja i infrastrukture Srbije, Slovenije, Crne Gore, Češke, Mađarske, Austrije, Hrvatske, Bugarske, Rumunije i Moldavije.
Delegaciju Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Srbije činili su pomoćnica ministra Tanja Popović, državni sekretar Vladimir Džamić i posebna savetnica Dobrila Ponorac.
Glavne teme skupa bile su finansiranje transportne infrastrukture u Evropskoj uniji i Dunavskom regionu, kao i put ka zelenijem, pametnijem, sigurnijem i otpornijem transportu u Dunavskom makro regionu uz pomoć nove TEN-T politike.
Po završetku zvanične posete, Vesić nastavlja privatnu posetu Sloveniji u okviru koje će na Univerzitetu u Ljubljani promovisati svoj udžbenik "Digitalni politički marketing" i održati predavanje studentima.
Autor: Dalibor Stankov