NIKADA NISAM TRAŽILA NIŠTA OD SILE S KOJOM SAM PRIČALA, ISPOVEDALA SAM TU ZAKLETVU S POKAJANJEM: Vendi progovorila o značaju Vaskrsa, proslavi ovog praznika, pa isprozivala Daru Bubamaru: Kolabirale su joj oči, ima... (FOTO+VIDEO)

Vaskrs je vreme radosti i okupljanja porodice, a vernici obeležavaju praznik bogatim verskim obredima, molitvama i pesmama, a ekipa portala Pink.rs porazgovarala je sa pevačicom Vesnom Vukelić Vendi o značaju Vaskrsa, o tome kako ga ona proslavlja, ali i o aktuelnim temama.

Na šta vas Vaskrs asocira najviše?

- Pa sama reč Vaskrs znači pobedu, metafizičku pobedu koju nam je Gospod ostavio, za kojom treba da težimo svim bićem i svim srcem i koja bi trebalo da bude centralno dešavanje našeg života, jer ako nema vaskrsnuća i ako Gospod nije pobedio smrt, onda je naš život besmislen. Sam Vaskrs je nešto najvažnije čemu treba da težimo svaki dan, da se ljubavlju dodvoravamo Bogu, dobrim delima, milosrđem, svim mogućim vrlinama koje smo dobili od Boga, čovek uopšte kao njegov patent, biće koje je stvoreno po liku i podoblju Božijem i da naše srce vežemo za njega. Mi ćemo sigurno vaskrsavati, a da li na večnu pobedu ili na pakao, to je već biti ili ne biti.

Kako se kod Vas proslavljao Vaskrs kada ste bili mali?

- S obzirom da je moje vreme ono Titovo pionirsko vreme, igrom slučaja, ali kod Boga nema slučaja, sve je to vremenski isplanirano, ja sam krštena sa četiri i po godine. Kada bih mogla da napravim tu neku anketu ko je kršten u mom razredu, mislim da bi vrlo malo dece bilo kršteno, imala sam sreću da me je Bog izabrao. Međutim, ne znači da su moji roditelji, otac kao oficir, majka slična njemu, da smo živeli u duhu sa ovim praznikom koji treba liturgijski da se postavlja. Toga nije bilo, više se situacija vezana za veru fokusirala na slavu koju isto nismo slavili, jer je deda slavio sv. Đorđa, pa se čekalo da deda umre, to je nešto najbesmislenije što sebi čovek može da priušti. Vaskrs je bio tiho spominjan, uopšte, u narodu, za razliku od današnjeg trenutka, gde je duh vaskrsenja Gospodnjeg sveprisutan i gde čovek treba da pokaže dobru volju i da krene ka tim pobedničkim stopama.

Dakle, tada se nije tako glasno govorilo o proslavi Vaskrsa, ali hajde se prisetite prvog koji ste proslavili.

Vaskrs je bio donekle tada tabu tema, jer nismo imali veronauku, bili smo titovi pioniri, s obzirom da smo polagali zakletvu, to je svako dete moralo da polaže sa sedam godina, ja sam ispovedala tu zakletvu sa velikim pokajanjem, to je jako važno, jer je to vrsta inicijacije pod petokrakom, i već kada se neko zaklinje da će biti Titov pionir, to je jedna zla kob koja prati čoveka i mora da ide na ispovest, da se reši te zle kobi, te petokrake crvene koja simbolizuje krv i koja je zapravo proizvod nikog drugog, nego nečastivog. Što se tiče mog prvog Vaskrsa, ja sam otprilike sa 18 ili 19 godina da idem intenzivno u crkvu, što ne znači da sam tada liturgijski živela, ali me je to nešto vodilo iznutra da se i sa zidinama konektujem, paljenje sveća, to se kaže da je čovek tada pri crkvi, a ne u crkvi. Tada već nosim krst i nikada ga nisam skidala. Meni je tada, sa 19 godina bio približen Vaskrs, ali ne opet na taj način, jer da bi se nešto maksimalno približilo, čovek mora da se konektuje sa Bogom. Znači mi moramo da budemo sudeonici Božiji, a to znači da liturgijski živimo, da postimo, da se pričešćujemo, da jedemo njegovo telo i njegovu krv, to je ono što se daje u kašičicu, da živimo u molitvenom pravilu, da iščitavamo Jevanđelje, da znamo Žitija svetaca, jer kako vidimo vaskrsnuće?! Vidimo tako što su, recimo, svetitelji vaskrsli, ko može da kaže da je sv. Vasilije mrtav?! Niko. Sam proces otkrivanja Boga, pa samim tim i vaskrsenja kao krune njegove pobede nad smrću, jer mi znamo šta se desilo na veliku subotu, kada je Gospod, pošto je on osuđen u četvrtak, izdao ga je Juda, jedan od dvanaestorice apostola. Gospod je sve to znao i dopustio je da bi se desilo ono što treba da se desi. Videći da je đavo ušao u Judu i da je Juda izdao gospoda za 30 srebrenjaka, pokazao je gde se on nalazi. Na Veliki četvrtak se dešava Tajna večera, negde oko osam sati uveče, to je na drugom spratu tamo u Jerusalimu u jednoj dvospratnoj zgradi. Inače, taj drugi sprat je otkupio sv. Sava, imali smo privilegiju da tu prostoriju gde se održavala Tajna večera otkupi sv. Sava od svojih para...Na Tajnoj večeri je Gospod rekao: "onaj ko umoči u čašu moju, taj će me izdati", to se dešava, on je uhapšen te noći, osuđen i u petak je ubijen. Pošto je on Bog po telu, on je Bog po duhu, a po telu je bio čovek, primio je telo presvete Bogorodice. Da bi spasao čovečanstvo, jer su svi do tada bili u paklu, pravi jedan metafizički doživljaj koji se pretvara u kurcšlus da bi se spasio čovek, a to je da oblači svog sina, drugo lice Svete trojice, u telo. Tako je Gospod živeo 33 godine, ubijen je samo po telu, ali pošto je Bog, ne može da bude mrtav. Tada se spušta u pakao, gde su do tada svi bili vezani, od Adama i Eve, Avrama, Isaka, Josifa do sv. Jovana krstitelja i govori: "ko želi da bude spašen, neka krene za mnom". Kada je otvorio vrata smrti gde su svi oni bili zarobljeni, to je pobeda svih pobeda, jer šta nam on time daje?! Večni život! To je bila subota, dešavala se priča u paklu, da bi treći dan na Vaskrs ustao iz mrtvih i kreće ona četrdesetica, ide se ka vaznesenju, on je još tu na Zemlji, apostoli mogu da ga vide. Tada je gospod imao eterično telo, zato se četrdesetica ide na groblje. Sve ono što se dešavalo Gospodu, dešava se i dešavaće se nama. Ne ide se posle 40 dana na groblje po principu: "valja se", sada da napravimo anketu i da pitamo ljude: "Zašto idete na groblje na četrdeseticu", oni bi rekli: "valja se da se ode", i sve je valja se, nama se vera pretvorila u valja se. Valja se ovo ovde, valja se ovo onde, ispada da se valja, kao kada se nešto švercuje i valja.

Kako Vi danas proslavljate Vaskrs?

- Svakako radosno, jer Gospod je rekao: "radujte se", to je 368 puta ponovljeno u Jevanđelju. Duša teži radosti, a mi ne možemo da se radujemo ako ne znamo smisao našeg života i ako ta božija blaogat koja treba da bude na nama a dobija se isključivo u crkvi, nikako drugačije...Sreća i radost nisu isto, sreća je trenutni osećaj, kada mi možemo da budemo srećni jer smo kupili novi auto ili cipele, sve je to smrtno i propadljivo, i što je najgore, može da se ukrade, a nema nikakve veze s našim spasenjem...Ne mogu mene velelepne vile, stanovi, stančuge, automobili da učine velikom, to je van svake pameti, jer kako kaže sv. Isak Sirin: "najteže je pobediti samog sebe". Pravo ime Boga je ljubav, a ta ljubav ima svoje druge atribute, a to su: istina, pravda, milosrđe, dobra namera...Da bi čovek bio zaista radostan, da ruši sve, a to znači da bude lider. Evo, ja prva želim da budem lider, ali ne lider zemaljski, ne kao tipa što gori to bolji, biću neki direktor, a ustvari, to su liderčići koji misle da ako su nešto prevarili ili oterali od sirotinje da mogu da se osećaju moćnim, ustvari su oni sebe zakopali za vek i vekova. Ta radost dolazi kada nam se duša čisti, teži ka Bogu, sjedinjuje kroz pričešće s Bogom i živi po Božijim zapovestima. Nije pamet data tek tako, nije Bog sejao pamet, pa kao ovom ću ili onom, inteligenciju da. Inteligencija je talenat koji Bog isto daje, ali postoje ljudi koji su inteligenti, evo najinteligentniji je bio đavo. On je i sad najinteligentniji, to je jedan prepredeni, opasni, prelukavi duh, koji tu 7568 godina vara čoveka od kada je čovek nastao. Ali, u čemu je razlika između inteligentnog i pametnog?! Pametan čovek zna kako da vodi svoj život, njemu su otvorene oči, ne mora da pročita nijednu knjigu, on vidi, kao bakice po selima. Bog ne otvara oči ako čovek nema čisto srce...Što se tiče trpeze, ja sam zaista više duhovan čovek koji vremenom ulazi u telo, ja tokom života dovijam telo, rođena sam kao duh, moj smisao od malih nogu je duhovnost. Imala sam komunikaciju sa Bogom, nisam bila svesna da je to Sveta trojica, ali sam imala potrebu da toj višoj sili obećam neke stvari, da nikada neću lagati, krasti, pravili smo dogovore, nikada nisam tražila taj materijalni aspekt od sile s kojom sam pričala još kao dete. Trpeza mora da bude radosna, ako nešto nije radosno, ja nisam pobornik toga što veća trpeza, što veći taj materijalni užitak, a to je ono što se vidi, to je manji duhovni. Sve mi je lepo, šta god da se nađe na trpezi lepo mi je, srećna sam, uživam i trudim se da ne jedem puno. Ima sarmi, pogotovo što za vaskršnju trpezu, naravno da napravim nešto, ali obično smo pozvani kao gosti kod mojih roditelja ili tako, onda se tu još obilatije sprema nego kod mene, jer kako kaže Sveto Pismo, nemojte da ste stomakougodnik, ugađajte duši.

Tehnologija je zaživela, 21. vek je, kako gledate vi na te instagram proslave Vaskrsa, samo se objavljuju ofarbana jaja i trpeze i da li mislite da se ekspanzijom društvenih mreža dogodilo to da se "ugušio" Vaskrs koji se slavi u krugu porodice?

- Apsolutno, jer se akcenat stavlja na jaja. E sad, obično te koje su stavljale akcenat na druga jaja tokom godine, ti profili se trude da budu instagram pobednici. Jaja nikoga nisu spasila na večnu pobedu. Jaje ne može posle smrti da bude dokaz pred Bogom da je neko Božiji! Kako god da je išarano, ofarbano, iskreirano, čak ne znaju ni da promene po padežima, pa ne znaju kada je genitiv množine, a kada gen. jednine, onda kažu: "jedno jaje, dva jaja, tri jaja, pet jaja...", a nije tako, nego: "jedno jaje, dva jajeta, tri jajeta...pet jaja", genitiv množine! I tu se dešava problem, ali misle da ako će da se utrkuju, to je ono "valja se". Šta se valja ispod tih jaja?! Valja se da se čovek nije ispovedio ili ako se ispovedio, nije se ispravno ispovedio, pristupa se gospodu olako i na kraju se iznose ta jaja bez genitiva množine i pravi se opšta halabuka i papazjanija...Što bi se reklo, oni naprave omlet, ne jaje ono što je Marija Magadalina odnela caru Tiberiju pa je pocrvenelo, pa je pokazatelj da vaskrsenje može da se pokaže i ovako. Pretvori se sve u omlet i na kraju je tu razvrat i blud, to se krije iza tih jaja...Lepo je, naravno lepo je videt i jaja, naravno da ću ih i ja farbati, ali ako se ja utrkujem da me nema ispred crkve, gde smo sada, nego da iznosim ovale pune jaja šarolikih, to znači da je debeo kvar u meni i da sam ja VKV prevarant i da sam ja sve ono što je anti pod Bogom...Oni misle da ako kažu da su ateisti, da ni u šta ne veruju, da su sa time dobili opravdanje po principu: "ja se ogradih, ali mogu svuda da se umešam", mogu da budem margarin, ako su verske teme, mogu i tu, brani me ova tabla "STOP", ne pitajte me dalje...Što se tiče ovih instagram gospođa, nazvaćemo ih jajolike šarenice, one iz omleta ulaze u tvrdo kuvana ofarbana jaja. Do Vaskrsa žive u omletu razbijajući tuđa jaja, a onda se odjedanput pozabave šporetom, bojama i tako dalje, tu ofarbaju sve što može da im se ofarba, hvala Bogu ne i sa karminom kao što su do tada i onda se posle Vaskrsa nastavlja omlet i kod tvrđih slučajeva ide karmin. Ne poznajem, nego znam, shvatam, neke koji su i vernici koji su isto tako VKV prevaranti. Ateisti kažu da ne veruju u Boga, ali veruju magiju, pa to je apsurd, to je isto nevidljivi svet! Veruješ samo u ono što vidiš, to je ateista drugim rečima, i zato misli da Bog ne postoji, ali kada je magija u pitanju koju ne vidim, a potrebna mi je za uspeh u poslu, u ljubavnom životu, gde god, ona valuta: "Đe ba, zapelo?", znači tu ću da odem i da uđem u nevidljivi svet jer ja verujem, znači ti veruješ đavolu?! Ima još nešto mnogo gore od ateiste, a to je lažni vernik, koji sebi daje veliku drskost da pun razvrata i bluda, koperacije sa vračarama, da se drznu i priđu svetoj čaši.

Kada ulaze sa Vama u te neke medijske okršaje, čini se da uvek pokušavaju da udare na tu stranu o kojoj vi često govorite javno, a to je ta verska.

- Najveći kompliment je to kada ti ta suprotna strana koja je đavoimana kaže da s tobom nešto nije u redu jer si u crkvi. Đavo nikada neće reći: "bravo, super u crkvi si", nego đavoiman čovek mora da štiti svoju stranu. Kao što ja napadam đavoimane, tako i đavoimani se ježe onih ljudi koji su sa Bogom, jer oni imaju dostojanstvo...Žele da se ušunjaju u crkvu sa nekim maskama pobožnosti i tako dalje, opsednuti su demonom bluda, demonovom srebroljublja, demonom gordosti i laži. Mi smo imali slučaj skoro nesretne Dare Bubamare koja kaže da nju nije napao demon bluda, a sve vreme priča o bludu i sve vreme priča o muškarcima gde je starosna granica sada ispod 25 godina koji su tu na traci. Ona mi je slikovit primer. Kada čovek postane stomakougodnik, srebroljubac, napadnut od strane demona bluda, onda on postane jedna sprdnja za narod i dobro, takvi se poput Dare Bubamare ne šunjaju oko crkve, barem oni tu žive linearno, pa dokle ima benzina ići će, dokle ima benzina ići će, a kad nema neće više biti ni Dare Bubamare. Bezin je ta energija, kolabirale su joj oči, ima obrve ko u Mandušića Vuka, ali nema njegov karakter i sada se samo pretvara u neke obrve i neke veštačke trepavice, kud i kamo, svetli na baterijsku lampu jer se ne šunja oko crkve. Ovo kada kažem da ima obrve Mandušića Vuka, znamo ko je on, ali pošto su oni materijalsti, takvi kao što je nesretna Dara Bubamara, ona samo uzme taj rekvizit, te debele obrve, a ne karakter.

O čemu je još govorila, pogledajte u nastavku:

Autor: Nikola Žugić