Legendarni Predrag Živković Tozovac preminuo je 6. aprila 2021. godine - na, onda, osamdesetogodišnjicu bombardovanja Beograda, datum koji mu je za života ostao urezan u sećanje.
Tozovac je, naime, imao svega pet godina kada je ostao bez oca. Te 1941. Svetozara Tozu Živkovića streljali su Nemci, za vreme Drugog svetskog rata kog se pevač s velikim bolom kasnije sećao. Ženski deo porodice bio je preuzeo brigu o Tozovcu , ali nemili događaj ostavio je jak trag na njegovoj duši. Posle brojnih nedaća koje su ga zadesile, preminuo je, međutim, baš tog 6. aprila.
Na harmonici koja mu je ostala od Toze, inače, on je bio počeo da svira sa deset godina i tako je po svadbama isprva zarađivao, za hleb. Jednom prilikom progovorio je o tome kako je pregrmeo velika zla, okupaciju, period variole vere, tuberkuloze... I kuge se sećao, a na kraju po njegov život bio je koban koronavirus od kog se nedeljama bio lečio.
Foto: Printscreen YouTube/TVKopernikus, Pink.rs/P. Radosavljević
– Eh, šta sam ja sve prošao i izvukao se... Davno sam rođen i preživeo sam okupaciju prokletih Nemaca i vrlo dobro znam šta je policijski čas – kazao je jednom prilikom Tozovac za medije, u nadi da će ga korona zaobići: Tada nisi smeo da izađeš nigde, ma ni da zahvatiš bokal vode, a kamoli da pazariš nešto. To je bilo strašno. Ne ponovilo se. Nikako to nismo preživeli, umirali smo. Kako smo preživeli? Neki jedva, neki i nisu. Za kugu takođe nije bilo leka. Ljudi su se krili, a ona je bila u vazduhu.
Iako već u godinama, svega se vrlo dobro sećao.
– Tuberkuloza je, takoreći, juče bila. Ona je kosila ljude pred rat. Zemun i Kragujevac su bili rasadnik tuberkuloze. Tu su ljudi za nedelju dana umirali. Čim se malo nazebe, gotovo. Iz moje porodice Živković otišlo je nekoliko mladih. Dosta je njih umrlo iz moje familije kada je vladalo to zlo. Tuberkuloza je bila neizlečiva bolest. Mučili smo muku sve dok se nije pojavio antibiotik. Mnogo godina kasnije pojavila se i variola vera. Narod je bio uplašen, bojao se kontakta s ljudima jer se svakojako prenosila. Sve je od čoveka do čoveka kako je podnosio, nisu svi ljudi bili u jednom košu - objašnjavao je svojevremeno.
Foto: Printscreen YouTube/TVKopernikus
Tozovčev otac, inače, bio je čuveni harmonikaš i držao je kafanu u Mataruškoj Banji. Pevač je kao dečak često i sam u istoj boravio.
Sahranjen je bio 9. aprila 2021. u Aleji zaslužnih građana. Orkestar Aleksandra Sofronijevića svirao mu je onda poslenji put pesmu „Jesen u mom sokaku", a govor je držala Merima Njegomir, koja je preminula u novembru iste godine.
Autor: Nikola Žugić
